fbpx

„У Србији је горе него у Гвантанаму“: Американци снимили документарац о терористима Ал каиде које су поклонили Вучићу (видео)

0
(0)

Новинарску екипу док се возе таксијем зауставља српска полиција. Не говоре им зашто су заустављени, већ су сумњичави шта страни новинари траже у земљи. Нешто касније Дајфи ће обавестити новинара да неће моћи да наставе са интервјуом наредног дана зато што је „влада дошла“ и не жели да због тога има проблеме.

Мансур ал Дајфи је бивши затвореник из Гвантанама. Њему је пружен избор да дође у Србију и овде живи или да остане вечно затворен у овом америчком војном затвору на Куби. Није му било да се врати кући у Јемен, иако је пореклом отуда. Желео је да оде у арапску земљу. О Дајфијевој кафкијанској ситуацији снимљен је дводелни документарни филм у продукцији ПБС Фронтлине, премијерно приказан 21. фебруара.

У првом делу, репортер ПБС-а Арун Рат и сниматељска екипа представљају какав је живот бившег затвореника из Гвантанама. Други део говори о заборављеној причи како је Гвантанамо прво био илегални затвор током хаићанске избегличке кризе деведесетих.

Рат је у Србију дошао да би интервјуисао Дајфија који је у том тренутку штрајковао глађу како би извршио притисак на америчке власти да га изместе у другу земљу. Дајфи је објаснио да је све што жели да буде послат у другу земљу у којој ће моћи да почне живот испочетка.

Дајфи сада живи у оскудно намештеном стану у Београду, са малом спаваћом и дневном собом, кухињом и погледом на град. Он је из Јемена, али није могао да оде кући због ситуације у земљи. Зато су га америчке власти протеклог јула послали у Београд. Српска влада пмогла му је да отпочне нови живот – омогућила му је место где ће живети, новчану помоћ и часове српског језика. У Гвантанаму је провео 14 година.

Али Дајфи новинару говори да се и даље осећа као да је у затвору.

„Када су ме довели у Србију, упропастили су ми живот. Скроз су ми убили снове. И даље ми се живот упропаштава. Није да ми се допадало у Гвантанаму, али живот ми је овде још гори. Осећам се као да сам у другом затвору“, рекао је.

Енглески је научио сам у Гвантанаму, али са српским није далеко догурао упркос часовима. Шансе да се образује, запосли, има богат друштвени живот и ожени се не постоје, тврди, због стигме коју носи – оптужени терориста. Зато жели да оде у неку од арапских земаља.

У знак протеста, Дајфи је почео да штрајкује глађу, баш као у Гвантанаму.

„Тражим да ме пошаљу у неку другу земљу у којој ћу моћи да почнем нови живот. То је оно што желим, да заснујем породицу, добијем факултетску диплому и живим као сви нормални људи. То желим. Ништа више“, објаснио је. „Једноставан сан… Надам се да ћу отићи одавде некуда где ћу моћи да почнем испочетка. Томе се надам.“

Испрва га је било страх да дође у Србију због „историјског сукоба између Срба и муслимана“ деведесетих, када су Срби поклали десетине хиљада муслимана из Босне, наводи се. Штавише, амерички конгрес 2005. донео је резолуцију која утврђује да је „срспка политика агресије и етничког чишћења“ геноцид.

„Господе, идем у ту земљу. Бацили сте ме у земљу о којој не знам ништа, не знам језик. Мислим, то је потпуни хаос“, додао је Дајфи.

Оно што следи је невероватно зато што показује како затвореници из Гватанама живе потпуно изоловани и под непрекидном присмотром.

Рата и екипу док се возе таксијем зауставља српска полиција. Не говоре им зашто су заустављени, већ су сумњичави шта страни новинари траже у земљи. Нешто касније Дајфи ће обавестити Рата да неће моћи да наставе са интервјуом наредног дана зато што је „влада дошла“ и не жели да због тога има проблеме.

У том тренутку Дајфи нестаје, а Рат покушава да га нађе. Тражи информације од српских власти, америчке амбасаде и свих других који би могли да имају било какву информацију о томе где се Дајфи налази. Такође покушава да утврди да ли је ико долазио у Дајфијев стан или не.

Дајфију је забрањено да напусти Србију најмање две године. Поред тога, потпуно је нејасно и како би он евентуално могао да пређе у неку другу земљу у коју жели да оде после те две године.

Упркос чињеници да Дајфи никада није осуђен за злочин, те да га је америчка влада ослободила уз обрзаложење да не представља претњу и да може да оде у Србију, стигма „опасног човека“ увек је свеприсутна.

Док је прегледао документе америчке војске које је објавио Викиликс уз помоћ Челси Менинг, Рат је пронашао информације о Дајфију. У документима се наводи да је неко време провео у Ал Каидином кампу у Авганистану пре него што су га ухватили као двадесетогодишњака. Амерички војни званичници испрва су мислили да је Дајфи командант Ал Каиде, али у финалном извештају закључено је да је осредњи борац, те да није немогуће да уопште није ни члан Ал Каиде.

Дајфи је 2006. наводно тврдио да је „посвећени џихадиста“, а 2015. изразио је жељу да студира и открио Рату да је велики љубитељ поп звезде Тејлор Свифт.

Пошто су га српске власти непрекидно застрашивале и малтретирале, Дајфи се окренуо новинарима у нади да ће бити на његовој страни. Ипак, опипљива је фрустрација у његовом гласу када одговара на сумње да измишља све што му се наводно догаша.

„Кунем се својим богом. Немам разлога да измишљам. Ако ми судите по томе, извињавам се, морам да идем“, каже.

Он објашњава да је у Гвантанаму био изложен тортури, да је 72 сата провео везан на земљи, на хладном, где су га свако мало поливали хладном водом. Зато је признао све за шта су га теретили, да би малтретирање престало. „Урадио сам оно што сам морао да бих преживео“, рекао је Рату. Али када је реч о Србији, каже да ни реч није слагао. „Зашто бих себи стварао проблеме са српским властима?“

Такође, у тексту објављеном на НПР-у се наводи и ситуација од пре неколико недеља у којој Ал-Дајфи новинару преко видео позива показује како скида тапете и показује „три скривене камере у зидовима“.

„Затим су, наоружана маскирана лица су ушла у стан и почела да га претресају“, наводи се. У питању је била полиција, која је човеку затражила телефон, а он је одбио и након кошкања викнуо: „Нисам глуп, ја сам веома паметан, веома опасан“.

„Веома паметан и веома опасан. То је оно што је срж проблема. Да ли је Дајфи права претња или само очајан човек сатеран у ћошак. То је оно што и Срби желе да знају“, наводи новинар Арун Рат.

Разговор са полицијом је завршен у много мирнијем тону, а Дајфи је људима дао лаптоп и телефон, који су му „убрзо враћен, након што су са њих побрисани сви подаци“.

Тим који истражује Дајфијеву ситуаицју не доводи у питање да је он заиста под непрекидном присмотром, да власти у било ком тренутку могу да му одузму, односно конфискују електронске уређаје и обришу све податке са њих. Али, шта ако га такав малтретман наведе да покуша да побегне из Србије? Или се упусти у одмазду свих оних који су му уништили живот и спречавају га да започне нови?

Рат је у Америци интервјуисао Лија Воловског, изасланика Стејт департмента чији је посао премештај затвореника. Он јасно ставља до знања да се америчка влада неће извињавати за затварање било ког затвореника, иако је углавном реч о невиним људима.

Недељник.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић ове године задужио Србију преко три милијарде евра, јавни дуг ће до краја године достићи 30 милијарди евра, а он са Кинезима без тендера уговара брзу пругу Београд – Ниш

5 (7) Странка слободе и правде (ССП) указала је данас да је председник Србије Александар …

Италијанска ТВ: Вучић преговара са Вучићем!

5 (7) Чињеница да председника Србије Александра Вучића има исувише у свакој прилици више није …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *