У Србији минималне плате и пензије нису ни близу цене просечне потрошачке корпе

У Србији минималне плате и пензије нису ни близу цене просечне потрошачке корпе

Тек што су се представници владе, синдиката и послодаваца договорили да ће минималац у наредној години бити већи за 6,6 одсто и уместо 30.022 динара износити 32.126, што није у висини потрошачке корпе, поједине пензионерске организације питају када ће пензионери који примају просечну пензију до 27.775 динара достићи такву куповну моћ и када ће и они моћи да напуне минималну потрошачку корпу од око 38.000 динара, колико је износила у јуну ове године.

– Речено нам је да ће пензије у 2021. години бити усклађене по швајцарској формули за 5,9 одсто. Али, нико не помиње када ће се у закон увести и заштитни механизам да пензије, када падну испод 50 одсто просечне плате, треба ванредно да се ускладе. Да ли је то заборављено – пита Љубиша Бабић, генерални секретар Удружења синдиката пензионера Србије.

Било би добро, додаје, када би и пензионери имали просечну пензију у висини минималца и подсећају да најнижа пензија у Србији износи 15.113 динара и прима је 118.000 пензионера. Истовремено 122.590 паора месечно прима 11.881 динар. Од 1.696.630 пензионера на списку ПИО фонда, укупно 999.819 корисника свих категорија прима пензију до просечног износа од 27.775 динара. Готово читав милион.

– Међутим, на списку ПИО фонда је истовремено и 200.000 корисника који морају да живе с примањима нижим од најнижег законског износа. То значи да они примају мање од 15.000 динара. Око 100.000 најстаријих, према статистици, добија испод 10.000 динара – истиче он.

Остало је, додаје, без одговора и питање шта ће бити с пензијама које су четири године исплаћиване умањене од два до 25 одсто. Због свега тога ово удружење сматра да би заједнички циљ и владе и најстаријих требало да буде – просечна пензија једнака минималној потрошачкој корпи.

Према закону и објављеним статистичким подацима о кретању потрошачких цена и просечне месечне зараде у периоду јул 2019 – јун 2020. године, у односу на јул–јун 2018. и 2019. године, усклађивање треба да износи 5,9 одсто, и то 50 процената од 1,4 одсто раста цена и 50 процената од 10,4 одсто раста зарада, па није јасно одакле првобитне најаве да ће бити око четири процента.

– Законом такође није предвиђено да просечна пензије не сме да падне испод 50 одсто од просечне зараде. Истовремено, нико не помиње обавезу враћања неисплаћених делова пензије и надокнаду неизвршених усклађивања пензија у периоду финансијске стабилизације, очекујући да ће пензионери то заборавити – каже Јован Тамбурић.

Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Ослобођење: МУП по судској пресуди дужан да Думановићу исплати заостале зараде

Ослобођење: МУП по судској пресуди дужан да Думановићу исплати заостале зараде

Покрет Ослобођење саопштио је данас да је на основу првостепене пресуде Првог основног суда у …

Сумрак страних инвестиција у Србији

Сумрак страних инвестиција у Србији

Након одласка компаније Геокс из Србије у медијима се појављују и информације о отпуштањима радника …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *