fbpx
Насловна / Србија / У Србији највише пољопривредника старијих од 65 година

У Србији највише пољопривредника старијих од 65 година

5
(2)

У Србији се пољопоривредом баве углавном старији од 65 година којих је 42,5 одсто, док је у старосној доби 35 до 44 године 8,7 одсто пољопривредника, показала је анкета Републичког завода за статистику (РЗС).

Анкета о структури пољопривредних домаћинстава је урађена на узорку од 120.000 домаћинстава у октобру и новембру прошле године, средствима из предприступних фондова ЕУ и националног буџета.

Од укупног броја пољопривредних газдинстава од око 564.500 породичних је приближно 563.000, а највише њих је у Златиборској области, око 44.000, а најмање у Пиротској области, око 8.700. Kорисно пољопривредно земљиште које се обрађује износи 3.458.000 хектара.

Анкета је показала да у газдинствима има око 88.200 говеда, 3.266.000 свиња, 1.800.000 оваца, 218.000 коза, а највише је живине – око 23.000.000 комада, и око 914.000 кошница.

Радну снагу газдинстава чини око 1.337.000 људи, а у машинском парку је око 452.000 трактора и 86 одсто је у употреби више од 20 година.

Просечна парцела по домаћинству износи 12,7 хектара, а од воћарства је највише заступљена шљива која заузима 40 одсто површина под воћем.

Прошле године је 33 одсто газдинстава наводњавало укупно 4,6 одсто површина, а највише у Босилеграду – 97 одсто, Мајданпеку 84 одсто и Сурдулици 83 одсто, а вода потиче од подземних извора на газдинству, површинских и из водовода.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Берлин под блокадом: Бесни сељаци са тракторима „окупирали“ Бранденбуршку капију (видео)

5 (1) Колона трактора блокирала је и чувену Бранденбуршку капију. Фармери протестују на улицама главног …

Швеђани и Немци ужаснути: Коначно им открили размере мигрантског криминала

4.4 (7) * У Шведској је током 2018-те било преко 160 експлозија. Живот у етничким гетима …

2 Коментара

  1. osini po sasini; ja u unutrasnjosti ne videh obradjenu njivu, al emisiju za selo i ziku sarenicu mozes naci svuda i kod onog drogiranog i kod javne kuce, servis zvana, sto predplatu otima; red gologuzih lepotica, red koza, red svinja, stoke i kokoski i armonika sa trubacima.
    — znam mesta gde su do pobede naroda nad komunistima bili vinogradi, vocnjaci, strnjista a sad ne osta nista. — ne moras raditi, sedis pred prodavnicom pijes ladno pivo i rasprodajes sta imas; tako se radi i gore, tako rade i oni dole a kad dodju racuni nasim unucima, /ako i za njih ne odrede kvotu koju smo duzni predati naprednima/, prekopace nam grobove i baciti psima.
    — danak u krvi bio i ko navika ostao, samo kad bi nesto placali mozda bi smo daleko dogurali a ne sasinu nosili, dolazili bi nemci, englezi i norvezani da budu osemenjeni, eura ostavljali a mi bi smo napredovali i cuveni jebci bili.

  2. kad neki doktor naucni, ali i onaj iz akademije, koji nikad nista ne stvori, prepisivase, kolone ispunjavase, u toploj kancelariju sedese i u plafon zijase i blenese, /pa i ako potomstvo ima ostace dzabolebarosi/, ode u penziju po 65 zvace ga penzioner, ugledni gosn. doktor, a kad neko paradajz, luk, boraniju proizvodi, krave muze i timari, sir pravi, gazeci blato, po kisi i snegu, da dzabolebarose narani, osta seljak, ratnik, poreski obaveznik i mucenik, dok mu ucveljeni zurku na seoskom groblju ne naprave.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *