У Србији се прошле године, према подацима Републичког завода за статистику наводњавало 46.823 хектара пољопривредног земљишта, свега 1,5 одсто од укупног броја обрадиве површине што је за седам одсто мање у односу на годину раније.
Податак је алармантан, поготово за земљу у којој је свако друго лето у последњих 100 година сушно. А још је алармантније ако се зна да је пре пуних пет година, марта 2014, држава Србија из Развојног фонда Абу Дабија узела кредит од 100 милиона долара намењен управо за наводњавање.
Тада је потписан уговор, радови на пројектима у Србији почели су пре непуне две године, а овог марта је скинута и прва рата кредита од 3,2 милиона долара, коју ће Србија плаћати наредних 15 година на сваких шест месеци. Докле се стигло са радовима на изградњи ових система у Министарству пољопривреде нисмо сазнали ни ове као ни прошле године када смо од њих последњи пут тражили те податке.
У Војводини се увелико ради, али је чињеница, међутим, да све не иде према плану Министарства из ког је још пре две године најављено да би прва фаза требало да траје између „седам до 12 месеци“.
У предузећу Воде Војводине које је задужено за пројекте који се из овог Фонда граде на територији покрајине за Данас кажу да је у првој фази завршено осам пројеката, а да ће преостала три бити готова до средине априла ове године.
– Радови на 11 пројеката из прве фазе изградње система за наводњавање у Војводини преко Абу Даби фонда почели су 2017. До сада су завршени радови на двонаменским системима „Међа“, „Итебеј И“, „Јанков мост И и ИИ“, „Речеј“, „Јегричка“, „Песир“, „Kалоча“, као и на Регионалном подсистему „Нова Црња-Житиште“. Преостала три пројекта ЦС „Јегричка“, ЦС „Песир“ и Регионални подсистем „Kикинда“ су у завршници и предвиђено је да ови радови буду готови до средине априла – истичу у Водама Војводине и напомињу да је прва фаза допуњена пројектом који се односи на коначну фазу изградње Регионалног подсистема „Мали Иђош“, и да су радови на њему почели у марту.
Пројекти из прве фазе вреде готово 15 милиона евра, а када буду реализовани, како наводе у овом предузећу, моћи ће да се наводњава око 37.000 хектара земљишта.
– Предвиђено је да у 2019. у Војводини почну радови на другој фази, на нових 12 пројеката који ће се финансирати из Абу Даби фонда, укупне вредности 21,5 милиона евра без ПДВ-а – наводе у Водама Војводине. Тих 12 пројеката планираних за ову годину покривало би 39.378 хектара.
У овом предузећу наводе и да би се у Војводини много више хектара наводњавало да су искоришћени сви постојећи потенцијали речних токова и каналске мреже. Један од највећих потенцијала је управо Kанал Дунав-Тиса-Дунав који може да обезбеди воду за наводњавање пола милиона хектара.
Међутим, члан Научног друштва економиста Бранислав Гулан каже за Данас да је тако требало да буде када је Kанал ДТД направљен 1977. као и да је овај канал требало да служи за одводњавање милион хектара, али да се то никада није десило.
– Сада има 15 милиона кубика муља који треба очистити – упозорава Гулан.
Он каже да је податак РЗС о количини земљишта које се наводњава „страшан“ и да су сви, па и он, претходних година мислили да се наводњава више од 100.000 хектара.
– Овде се наводњава тек 1,5 одсто обрадиве површине, а тај просек у свету је неких 17 одсто. Сваки министар је обећавао да ће наводњавати милион хектара. Било је 13 министара пољопривреде до сада и да је сваки само 10.000 хектара направио сада бисмо имали 130.000 хектара под системима за наводњавање – напомиње Бранислав Гулан.
Агроекономски аналитичар Милан Простран каже за Данас да је Србија према попису 2012. имала 99.000 хектара земљишта под системима за наводњавање и да је наредних неколико година дошла до 105.000 хектара, али да је то после почело да се смањује. Он напомиње да је деведесетих у Србији било више од 148.000 хектара под системима за наводњавање.
– Највећи разлог због ког је дошло до смањења површине која се наводњава је распад великих система. Чињеница је, међутим, да се то може поправити, али не само изградњом нових система, већ пре свега озбиљним развојем сточарства – истиче Простран.
Он подсећа да је у Србији 4,2 милиона хектара обрадиве површине, од којих се 3,5 милиона користи.
– Систем мора да се гради, али у корелацији са сточарством. Наводњавање земљишта без стајњака нема смисла и то је оно на шта струка упозорава. Ми смо деведесетих имали 1,6 милиона говеда, сада по новим подацима имамо тек нешто више од 800.000 – истиче Простран. Он напомиње да се земљиште не може очувати само наводњавањем и минералним ђубривом а на то упозорава и проценат хумуса који је, како каже, некада био 4,5 одсто, а сада је тек два одсто.
Друга фаза у Војводини
Листа пројеката за финансирање из Абу Даби фонда за развој проширена је на другу фазу развоја наводњавања за Банат, Бачку и Срем, наводе у предузећу Воде Војводине.
„У питању је 18 пројеката, према студији оправданости за Банат, Бачку и Срем, процењене вредности 50,5 милиона евра, чиме ће се омогућити наводњавање на још близу 70.000 хектара“, истичу у овом предузећу.
На Бачку и Банат односи се 11 пројеката. Kада радови буду готови, моћи ће се наводњавати нових 44.870 хектара у Банату и Бачкој. За Срем је предвиђено седам пројеката и из тих система ће бити могуће наводњавање око 24.000 хектара.
Пише: Љиљана Буквић, Данас.рс
