У Србији уз помоћ социјалне помоћи преживљава 750.048 људи

ПРИГОВОРЕ на износе социјалних помоћи имају и они који је дају и они који од ње живе. Само у фебруару је 750.048 грађана Србије добило новац од државе, на шта је потрошено чак 3,3 милијарде динара. Већина корисника је оценила ову новчану помоћ као недовољну, док с друге стране, држава толике расходе више не може да поднесе.

Овогодишњи буџет Министарства рада је чак 118,5 милијарди динара, а од тога је 42,6 милијарди намењено за дечју, 15,1 милијарда за борачко-инвалидску, а 30,5 милијарди динара за социјалну заштиту.

– Основица за новачну помоћ је 7.275 динара, а вишечлане породице могу да добију скоро 30.000 месечно. Родитељски додатак за прво дете је 35.045 динара, додатак за помоћ и негу 9.157, а увећани 24.699 динара… – каже Бранкица Станковић, државни секретар. – А издвајања за социјалну заштиту су сваке године све већа управо из разлога да би помоћ стигла у руке онима којима је и најпотребнија.

Ипак, то се не чини довољно онима који од те помоћи живе. Резултати истраживања Центра за либерално-демократске студије су показали да чак 82,3 одсто корисника социјалних помоћи овим новцем не може да покрије ни трећину својих потреба.

– Новим законом о социјалној заштити, усвојеним 2011. године, променила су се правила – каже Марина Петровић, ауторка истраживања. – Они који су способни да раде, у будућности ће све теже остваривати права на социјалну помоћ, а и износи ће им бити све мањи, док ће се с друге стране повећати помоћ особама са инвалидитетом, вишечланим породицама, старом становништву…

Ипак, ефекти новог закона, чији је циљ правичнија расподела социјалних помоћи, још се не примећују:

– Све мање корисника жели посао јер су и плате и пензије у Србији веома мале. Зато се сада суочавамо са другом врстом проблема, а то је да је већина корисника социјалних помоћи све зависнија од државе – објашњава Петровићева.

И док из Међународног монетарног фонда и Фискалног савета Србије упозоравају да се под хитно мора смањити јавна потрошња, економиста Милојко Арсић указује да, упркос скупом буџету Министарства рада, издвајања за социјалну заштиту и нису тако велика:

– Ако се изузму дотације за пензионере, ми дајемо само два одсто БДП, што је два пута мање него што улажемо у образовање, односно три пута мање него што дајемо за здравство. А од тог износа је тек трећина усмерена на заштиту оних који су заиста сиромашни јер само њима припадају директна новчана социјална помоћ и дечји додаци. Већи део новца иде на разне програме који се не тичу само сиромашних већ, примера ради, за помоћ ратним ветеранима и породиљама.

Он оцењује да су социјалне потребе у Србији велике, а могућности мале:

– Да би социјална помоћ за појединце била издашнија, неопходно је да више људи ради и плаћа порезе и доприносе. А ми још кубуримо са великом несразмером запослених и издржаваних.

 

Новости