У Србији уз помоћ социјалне помоћи преживљава 750.048 људи

0
(0)

ПРИГОВОРЕ на износе социјалних помоћи имају и они који је дају и они који од ње живе. Само у фебруару је 750.048 грађана Србије добило новац од државе, на шта је потрошено чак 3,3 милијарде динара. Већина корисника је оценила ову новчану помоћ као недовољну, док с друге стране, држава толике расходе више не може да поднесе.

Овогодишњи буџет Министарства рада је чак 118,5 милијарди динара, а од тога је 42,6 милијарди намењено за дечју, 15,1 милијарда за борачко-инвалидску, а 30,5 милијарди динара за социјалну заштиту.

– Основица за новачну помоћ је 7.275 динара, а вишечлане породице могу да добију скоро 30.000 месечно. Родитељски додатак за прво дете је 35.045 динара, додатак за помоћ и негу 9.157, а увећани 24.699 динара… – каже Бранкица Станковић, државни секретар. – А издвајања за социјалну заштиту су сваке године све већа управо из разлога да би помоћ стигла у руке онима којима је и најпотребнија.

Ипак, то се не чини довољно онима који од те помоћи живе. Резултати истраживања Центра за либерално-демократске студије су показали да чак 82,3 одсто корисника социјалних помоћи овим новцем не може да покрије ни трећину својих потреба.

– Новим законом о социјалној заштити, усвојеним 2011. године, променила су се правила – каже Марина Петровић, ауторка истраживања. – Они који су способни да раде, у будућности ће све теже остваривати права на социјалну помоћ, а и износи ће им бити све мањи, док ће се с друге стране повећати помоћ особама са инвалидитетом, вишечланим породицама, старом становништву…

Ипак, ефекти новог закона, чији је циљ правичнија расподела социјалних помоћи, још се не примећују:

– Све мање корисника жели посао јер су и плате и пензије у Србији веома мале. Зато се сада суочавамо са другом врстом проблема, а то је да је већина корисника социјалних помоћи све зависнија од државе – објашњава Петровићева.

ПОМОЋ ДОБИЈУ ВЕШТИЈИ У ФИСКАЛНОМ савету Србије оцењују да је систем социјалних помоћи недовољно ефикасан пре свега због тога што су социјалне помоћи ”лоше распоређене” јер новац често не дође до оних којима је најпотребнији већ до оних који су ”најписменији, најсналажљивији и знају да реше бирократске процедуре”.

И док из Међународног монетарног фонда и Фискалног савета Србије упозоравају да се под хитно мора смањити јавна потрошња, економиста Милојко Арсић указује да, упркос скупом буџету Министарства рада, издвајања за социјалну заштиту и нису тако велика:

– Ако се изузму дотације за пензионере, ми дајемо само два одсто БДП, што је два пута мање него што улажемо у образовање, односно три пута мање него што дајемо за здравство. А од тог износа је тек трећина усмерена на заштиту оних који су заиста сиромашни јер само њима припадају директна новчана социјална помоћ и дечји додаци. Већи део новца иде на разне програме који се не тичу само сиромашних већ, примера ради, за помоћ ратним ветеранима и породиљама.

Он оцењује да су социјалне потребе у Србији велике, а могућности мале:

– Да би социјална помоћ за појединце била издашнија, неопходно је да више људи ради и плаћа порезе и доприносе. А ми још кубуримо са великом несразмером запослених и издржаваних.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Дефицит буџета Србије у првој половини ове године 304,8 милијарди динара

5 (2) У првој половини ове године дефицит буџета Србије износио је 304,8 милијарди динара, …

РЗС: Пад БДП-а у Србије у другом кварталу 2020. године за 6,5 одсто

1 (1) Према флеш процени Републичког завода за статистику (РЗС), реални пад бруто друштвеног производа …

2 Коментара

  1. A KOJE KRIV STO ZIVIMO OVAKO MI PA NARAVNO NAROD

  2. Nije mi baš jasno ovo … "ono koji su sposobni da rade"… Pa šta ima koristi neko od toga što je sposoban da radi kada POSLA nema…. Sad nek mi neko kaže da su svih 900.000+ ljudi lenji a sve čim im se ukaže prilika odlaze preko… Ko izgradi Nemačku ako su Srbi i ostali Balkanci lenji ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *