У Титовом сефу покрадено благо Карађорђевића

У такозваном Титовом сефу у трезору Народне банке Србије пронађено је 30 килограма злата и око 150 предмета с драгим камењем породице Карађорђевић. Како је објавио Телеграф, реч је о злату Краљевине Југославије и породице Карађорђевић које је “нестало” после Другог светског рата!

После пуча 27. марта 1941. извесна количина злата Краљевине Југославије изнета је из Београда, а око 40 килограма злата закопано је у близини манастира Острог. Међутим, комунисти су га после рата откопали и однели, о чему постоје писани трагови у архиву у које је Телеграф имао увид.

“Када је отворен Титов сеф и у њему пронађено око 30 килограма злата и преко 150 предмета с драгим камењем, одмах се посумњало да је то злато породице Карађорђевић. На то је указивало више предмета који су пронађени у сефу, за које се тачно зна да су припадали Карађорђевићима, као што је златни орден Краљице Марије украшен брилијантима, лично њој додељен”, каже саговорник “Телеграфа”.

Према његовим речима, овде је реч углавном о злату за које се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи. Да је злато које је пронађено у сефу Броза заиста благо династије Карађорђевић говори и одлука председник Србије Томислава Николића да врати орден краљице Марије породици. Орден ће се на њеној сахрани у Опленцу 26. маја наћи испред ковчега с њеним земниим остацима.

Такву одлуку председника саопштио је његов саветник Оливер Антић на дочеку земних остатака краљице Марије у Двору.

Адвокат Јованке Броз, Тома Фила, каже да све док не стигне званична изјава трочлане комисије шта је заправо пронађено у Титовом сефу, биће нагађања. Фила додаје да злато и “Карађорђевићева звезда” сигурно нису његове личне заоставштине.

“Сачекајмо званичне извештаје комисије, да заиста видимо шта се налази у том сефу. Чуо сам да је нађена извесна количина злата, као и Карађорђева звезда, што сигурно није лична заоставштина Јосипа Броза. Врло је могуће да оно припада или држави или породици Карађорђевић”, рекао је Фила и позвао надлежне да што пре изађу у јавност с тачним подацима шта је пронађено у сефу.

Члан Крунског савета Драгомир Ацовић очекује да ће породица Карађорђевић легитимно поднети захтев за потраживање отете дедовине која се затекла код Броза.

“Верујем да ће и престолонаследник да реагује, јер он, као и други потомци краља Александра Првог, има право да потражује отету дедовину, која се затекла код Броза. Та имовина не може да припадне Брозовим потомцима. Ако они тврде да је и то њихово наследство и ако су незадовољни што сад нису присуствовали отварању трезора, питам се да ли су Титови наследници били присутни кад је Тито присвајао туђе”, наводи Ацовић.

Осим тога, додаје он, ово откриће отвара и ново питање: кад ће бити отпечаћени џакови, сада такође у државном поседу, који се воде као заоставштина Карађорђевића и за које Влада Србије још није дала сагласност да се отворе.

Драгоцености и новац који су затечени у Брозовом поседу на дан његове смрти 1980, по одлуци тадашњег Председништва СФРЈ, две године касније су пописани и похрањени у трезор Народне банке. Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена Председништву СФРЈ, на списку заоставштине нађене у Титовом поседу, која је предата Народној банци Југославије, налазе се: злато у полугама и у праху, у укупној тежини од 29,366 кг, 2.663 великих и малих златника, предмети од злата, брилијаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић (149 комада). На списку су још одликовања породице Крађорђевић, нумизматички новац, посуђе од сребра са позлатом, ситни предмети мање вредности и девизе (око 26.000 долара и 36.000 немачких марака) и око пет милиона динара.

 

Телеграф