Уговор са „Етихадом“ је штетан и дилетантски

0
(0)

Уговор са Етихадом је штетан по Србију. Тачка. Ту чињеницу не може да промени позоришна представа премијера у Влади Србије, јефтин покушај обмане јавности и наставак пренемагања премијера коме је увек неко други крив. То је дилетантски уговор у чијем писању су учествовали Млађан Динкић и Синиша Мали. Због тих и таквих уговора, свих наших фијата и етихада, неразумних субвенција, свих наших пљачкашких приватизација, Србија данас и јесте у позицији у којој јесте

Вратимо се на почетак. Борба против тајних штетних уговора је кренула одмах након што сам именован за министра привреде 2. септембра 2013. године. Многе сам зауставио док сам био министар. Рецимо уговор са Ал Дахром, Вршачке винограде, Прву петолетку. Међутим, уговор са Етихадом је тада већ био потписан. За пет месеци колико сам био у влади, покушао сам да поправим позицију Србије по том уговору. Прво тако да попишемо и проценимо имовину и обавезе. Затим да спроведемо финансијско реструктурирање, продамо имовину која није потребна за даље оперативно функционисање ЈАТ-а, и затим конвертујемо велики део дуговања у капитал и тиме значајно смањимо удар на буџет. Такође да очувамо ЈАТ Технику, да припремимо ЈАТ Подршку пре него што се унесе у ЈАТ. Све моје напоре су спречили Александар Вучић и његов саветник за економију и финансије доктор Синиша Мали.

Борба је кулминирала мојом оставком 27. јануара 2014. године. У тексту оставке сам рекао да је реч о штетном тајном уговору. После више од седам месеци притисака покрета „Доста је било – Саша Радуловић“ и великог притиска јавности, после више обећања премијера да ће уговор бити објављен 16. фебруара, па до избора 16. марта, коначно је премијер објавио део уговора између Републике Србије, Етихада и ЈАТ-а.

Уговори између Републике Србије, Етихада и ЈАТ-а су били у сефу у кабинету министра привреде. Они су били у сефу и у тренутку када сам поднео оставку на место министра привреде у јануару 2014. У сефу је било пет уговора: Оквирни уговор, Уговор о улагању, Уговор акционара, Уговор о пружању услуга подршке, Уговор о конвертибилном зајму.

Александар Вучић је објавио три документа: Оквирни уговор, Уговор о улагању и Анекс на тај уговор. Уговоре 3, 4 и 5 није објавио.

Објављени Оквирни уговор није онај уговор који је био у сефу. Реч је о потпуно новом уговору који је потписан 31. јула 2014. године, који је потписао министар Душан Вујовић. На самом почетку новог уговора стоји: „Република Србија, Етихад и Друштво желе да измене текст 2013. Оквирног уговора у целости у складу са условима овог Уговора.“

Нови уговор је очигледно писан да би се прикриле и покриле дилетантске ствари које су писале у Основном уговору и које су проблем за Европску комисију.

БИРН и „Време“ су објавили нацрте свих пет уговора. Објављени нацрти су истинити. Такође, анализа коју је урадио БИРН је такође тачна. Премијер је на конференцији за новинаре у влади Србије обмањивао јавност.

Целу анализу уговора сам дао Александру Вучићу и послао му на имејл 28. октобра 2013. године:

FromSaša Radulović

Date: 10/28/2013 1:00 AM

To: Aleksandar Vucic

У прилогу анализа уговора. Ово је књишки пример како не би требало радити реструктурирање. Не прави се прво дил, а онда ради на реструктурирању. То кошта к’о светог Петра кајгана. Ради се обратно. Онако како радимо за све остале фирме у реструктурирању.

Уговор је јако лоше испреговаран. Што је обично случај кад се ради напамет. Ниси га, наравно, ти преговарао. Али теби иде на терет. Тим који преговара за Србију то лоше ради. Ниједан дил не ваља. Вршацки, ППТ, Ал Дахра, Етихад. И за сваки има исти одговор: Арапи тражили, Белоруси тражили, Кинези тражили.

Неко мора да ти каже. Како год то звучало. Држава не почиње од мене. Али ови уговори НЕ ВАЉАЈУ.

Ствари се код Етихада могу делимично поправити кроз писање УППР-а. Али то не могу да раде исти људи који су и ово замуљали.

Саша

И шта пише у објављеним уговорима? тихад улаже 40 милиона долара. Тачка. Ни долара више. За то добија 49 одсто компаније Ер Србија. Република Србија улаже имовину вредну 200 милиона долара. Од тога, само слотови на многобројним аеродромима вреде 80 милиона долара. Република Србија улаже 82 милиона долара новог кеша у форми субвенција. 

Република Србија треба да плати све дугове ЈАТ-а настале пре датума затварања уговора. Не знамо да ли је овај датум наступио или још није. Ако није, држава Србија је и данас одговорна за све нове губитке које прави Ер Србија. Дугови ЈАТА на дан 31. децембра 2013. године по објављеним званичним финансијским извештајима износе око 370 милиона долара. Овај износ не укључује необрачунате камате, чак ни многе спорове који су у току, тако да на основу личне карте ЈАТ-а, са каматама, овај дуг је процењен на око 500 милиона долара.

Етихад има обавезу да дâ позајмицу од 60 милиона долара. То је позајмица на коју се плаћа камата и не представља инвестицију већ кредит који Ер Србија мора да врати. Република Србија има обавезу да дâ позајмицу од 20 милиона долара.

Да сумирамо. Држава Србија преузима санацију дугова од 500 милиона долара. Држава Србија улаже 282 милиона долара. За то добија 51 одсто од 320 милиона долара. Етихад улаже 40 милиона долара. За то добија 49 одсто од 320 милиона долара.

Поред свега овога, Ер Србија добија гарантован монополски положај, држава ће носити све трошкове за отпремнине, држава Србија финансира део трошкова терминала додељеног Ер Србија, попуст од 50 одсто на аеродромске таксе, попуст од 50 одсто на гориво од НИС-а итд. 

У првој половини 2013. године, ЈАТ је имао пословни губитак од око десет милиона евра. У другој половини 2013. године, са новим менаџментом, ЈАТ је направио додатни пословни губитак од више од 35 милиона евра. Само у првом кварталу ове 2014. године, губици су били 17 милиона евра. Премијер је најавио да ће ЈАТ у 2014. години остварити профит од милион евра. Како зна? Да ли ће профит наступити тако што ће Република Србија дати субвенције и опростити дугове? Видећемо.

Шта пише у осталим уговорима које Александар Вучић није објавио? Ер Србија плаћа Етихаду месечно менаџмент услуге. Ер Србија узима од Етихада десет авиона на лизинг. У одређеним ситуацијама Етихад има право и да врати купљене акције и за то добије назад 40 милиона долара увећано за камату од ЛИБОР + 3%. Итд.

Уговори за земљиште у Бачкој су такође дубоко штетни. Ал Равафед не улаже у заједничку компанију практично ништа. У обавези је да обезбеди позајмицу (кредит) од 115 милиона евра којом ће бити купљено земљиште испод цене и коју ће заједничка компанија враћати са каматом. Тиме ће практично приходима оствареним на земљишту купити земљиште. За то време, наши пољопривредници не могу да дођу до земље, а Александар Вучић пласира дезинформације о томе како наши пољопривредници нису у стању да постигну високе приносе на земљишту. Са земље коју данас обрађују и за коју плаћају 400 евра по хектару ће бити избачени и она ће бити дата Ал Равафеду по цени од 250 евра по хектару. 

Сви ови уговори су противзаконити. Базирани су и на неуставном кровном споразуму између Србије и УАЕ по коме за фирме из УАЕ не вреде закони Србије. Покрет „Доста је било“ припрема уставну иницијативу за испитивање уставности овог споразума. Крше се закони о пољопривредном земљишту, приватизацији, јавним набавкама, привредним друштвима итд. Влада је замислила да може да потписује уговоре са приватним компанијама из УАЕ и да тиме што у уговорима напише да се уместо закона Републике Србије примењује кровни споразум. Па је тако и ЕПС потписао меморандум са посредничком компанијом из УАЕ за набавку бројила за уговор вредан пола милијарде евра.

Оваква промашена економска политика коју водимо дуже од десет година, економска политика Млађана Динкића, који је један од кључних аутора свих ових уговора, економска политика заснована на безумним субвенцијама, штетним уговорима страним инвеститорима, довела је Србију на руб пропасти. Александар Вучић је неспособни премијер који се нада чуду које треба да стигне од страних инвеститора и наставља да сипа наш новац у тај пропали бунар.

Саша Радуловић

Аутор је председник Покрета „Доста је било“

 

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вести из луднице : Мост на Палилули

4.8 (11) Рушење Савамале, изградња грандоманског споменика Стефану Немањи, реконструкција тек реконструсаног трга… Мало шта …

Kо све плаћа кредите Етихаду? (видео)

5 (2) Неизмирене обавезе „Ер Србије“ према „Етихад ервејзу“ износиле су 57,6 милиона долара и …

9 Коментара

  1. Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije, član 378, tačno nabraja koja sve dugovanja zastarevaju posle godinu dana, ukoliko nije pokrenut sudski postupak za njihovu naplatu, kada nastupa prekid u zastarevanju. Između ostalog to su struja, voda, tel.računi, RTS pretplata i sve praktično osim poreza, jedino porez nikada ne zastareva. Za firme je taj limit 2 godine. Posle 10 godina neplaćanja, ukoliko nije pokrenut sudski postupak, ne može se ni pokretati za taj period. Prema tome, pošto na osnovu novog Zakona o izvršenju neće biti sudskih tužbi nego rešenja o prinudnoj naplati, kada dobijete takvo rešenje i ukoliko su potraživanja veća od godinu dana (npr.RTS pretplata i EPS za struju), potrebno je da odgovarajućoj sudskoj instanci u žalbenom roku jednostavno podnesete prigovor pozivajući se na zastarelost, i oni mogu da se slikaju!!! Dakle, danas,25. avgusta 2014., mogu da vas tuže i traže da platite pretplatu (struju, vodu), samo za period od 25.avgusta 2013. godine, ako u međuvremenu nisu pokrenuli postupak za ona dugovanja pre 25.avgusta 2013. jer u tom slučaju nastupa prekid zastarelosti.

  2. Na ovakve izjave vlast obično kaže kako ćemo na taj način oterati investitore. Pa gospodo to i jeste cilj. Hoćemo da oteramo investitore poput ovih. I oteraćemo ih. Zajedno sa vama.

  3. Kako od OSVEDOČENE ŠTETOČINE očekivati bilo šta razumno i pozitivno?!

  4. Ови тзв. “напредни“ су превазишли “жуте“ у свему негативном: издаји, превари, лоповлуку, демагогији …

  5. Protiv Privatnih Izvrsitelja

    Ove godine država je omogućila prodaju dugovanja građana privatnim agencijama. Pored prava da javna preduzeća aganžuju privatne agencije, te agencije su dobile ovlašćenja koja do sada nisu u praksi bila poznata. Naime pored toga što će sami vršiti procenu vrednosti imaće i izvršnu vlast i to sve uz pratnju policije. Na ovaj način država je u nezavidan položaj dovela već ionako ugrožene kategorije – NEZAPOSLENE, kojima će se zbog nemogućnosti drugačije naplate vršiti popis stvari i nekretnina i prodavati uz bescenje tj. početna cena biće 60% stvarne vrednosti a da pritom neće dozvoliti da dužnik eventualno sam proda svoju imovinu. Među najvećim dugovima su dugovi koji su po zakonu zastareli ili su preduzeća alavo slale račune i osobama koje su odavno preminule a nijednog trenutka se ne zapitavši ako neko godinu dana nešto ne plati kome oni to šalju. Javna preduzeća su uredno podnele tužbe i ako im pomenete zakon zastarelosti pravdaju se time da kroz svaki račun šalju utuzenje iako mnogi građani nikada nisu dobili izvršne presude, na koje zakonski mogu da reaguju, i koje su jedino validne. Shodno ovome država mimo Ustava, odobrava pljačku, omogućavajući da preduzeća bez presude, parnice i mogućnosti da se tuženi- u ovom slučaju dužnik brani – nezakonitu uz podršku policije koju taj isti građanin finansira otima imovinu građana. Ova peticija nije poziv za ne plaćanje obaveza, već poziv državi da u skladu sa opštom društvenom i materijalnom situacijom nađe nove modele naplate. Neosporno pravo čoveka je da živi i radi, da bi živeo mora da privređuje a da bi privređivao obaveza države da mu to obezbedi. Ako država prepisuje evropske zakone onda bi i njihovu socijalnu politiku a to je da pojedinac ima pravo da proglasi bankrot, usled gubitka posla, i da dok novi ne pronađe država mu daje socijalnu pomoć i smanjuje ili zamrzava komunalne i ostale obaveze.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend