fbpx
Насловна / Безбедност / Аналитика / Улога Македоније у балканској стратешкој слагалици
Улога Македоније у балканској стратешкој слагалици 1

Улога Македоније у балканској стратешкој слагалици

Амерички стручњак анализира да ли се Русија и Кина враћају на Балкан и како треба да се поставе САД и ЕУ

Био је то Ото фон Бизмарк, архитекта немачког уједињења и успона ка светској сили, који је наводно Балкан описао као буре барута Европе, односно као регион чији су унутрашњи проблеми често имали тенденцију увлачења спољних сила. Заиста, свега 16 година након смрти дотичног великог државника атентат на надвојводу Франца Фердинанда распалио је крвопролиће Првог светског рата. Од тада је Балкан изазован геополитички регион, што су додатно зачинили Други светски рат, Хладни рат и коначно дивље растакање Југославије почетком деведесетих. Из овог последњег се изродио читав низ земаља, а подрхтавања се и даље осећају. Све наведено је поново постало евидентно крајем јануара ове године, када је грчки парламент гласао о питању званичног дипломатског признања Републике Северне Македоније. У регији у којој се преклапају интереси Европске уније, Турске, Русије, Кине и Сједињених Држава, политички и економски развоји догађаја чак и у малим земљама каква је Северна Македонија су од значаја.

Од њене независности 1991, Северна Македонија се бори са изазовима стварања демократске државе од етничког мозаика који се састоји од македонске већине (народ словенског порекла) и значајне мањине Албанаца, Турака, Рома, Срба и других. Заједно они чине око 25 одсто популације. Политички живот земље су обележиле константне кризе изазване проблемима из комшилука, укључујући преливање избеглица које су бежале од борби из суседног Косова и кратку албанску оружану побуну из 2001/02. Штавише, Македонија је била део руте недавних миграција са Блиског истока ка Западној Европи, што је оптеретило ионако скромне ресурсе ове државе.

Као да политички изазови нису довољни, економија Северне Македоније је једна од најслабијих у Европи. Бивајући дуго и тесно везана за већу економску целину у Југославији, нова независна држава је морала да предузме значајне мере како би развила своју економију, постављајући као приоритет трговање широким асортиманом роба са ЕУ. Иако су Немачка и друге земље ЕУ сада њени највећи трговински партнери, извоз Северне Македоније ка северним европским тржиштима остаје изразитно зависан од транзита кроз Србију.

ИЗАЗОВИ ПРЕД МАКЕДОНИЈОМ
Перспективе Северне Македоније остају обележене изазовима. Према подацима Међународног монетарног фонда, незапосленост износи преко 20 одсто, тржиште рада погађа недостатак обучених кадрова, образовном систему је потребан ремонт, а ту је и потреба за независнијим судством, што је све неопходно како би се увећале инвестиције и привредни раст. За развој ове земље је такође од критичног значаја и боља инфраструктура, нарочито она транспортна. Ова балканска земља пати од још једног проблема – упркос интересу Скопља (националне престонице) да превазиђе своју релативну дипломатску изолацију и његовој жељи да постане члан ЕУ и НАТО, стаза ка учлањењу је била закомпликована – па и закочена – захваљујући Грчкој, његовом јужном суседу.

Улога Македоније у балканској стратешкој слагалици 2

Зоран Заев и Алексис Ципрас након потписивања Преспанског споразума, 17. јун 2018.

Почевши од 1991, Република Македонија и Грчка су имале велики проблем – име нове државе. Што се Грчке тиче, проблем је био у томе што је име нове државе било налик на име једне од њених регија, која обухвата њен други највећи град – Солун. Постојала је забринутост да би, називајући себе „Македонијом“, Скопље могло једног дана да тежи формирању „Велике Македоније“, која би обухватала делове северне Грчке, југозападне Бугарске, југоисточне Албаније, јужног Косова и Србије. Како је новој земљи у почетку главна потреба било успостављање дипломатских односа и улазак у међународне организације, постала је позната као Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ/FYROM). Под тим именом је ушла и у Уједињене нације 1993.

орсокак између БЈРМ и Грчке међутим није био оптимално решење ни за једну земљу. Притисак да се изнађе решење је растао током прошле деценије, а трговинске везе између две земље су постепено расле – грчка депресија (2010-2017) је Атини  учинила важнијим побољшање односа са својим северним суседом, а БЈРМ игра важну улогу у изградњи нових енергетсих цевовода који повезују Русију и европска тржишта. Грчка је високо зависна од увоза енергије, па су бољи односи са северним суседом корисни у овом смислу.

РУСИЈА НА СЦЕНИ
И тако на сцену ступа Русија. Током претходне деценије, Руси су били активни у јачању свог присуства на Балкану – региону који традиционално представља предмет интересовања Москве. Различити планови за руске гасоводе (са намером да се заобиђе Украјина са којом Русија има напете односе) укључују Северну Македонију, поред осталих земаља. Истовремено, Северна Македонија ради на изградњи националног гасовода и његове дистрибуционе мреже. Највећа количина природног гаса који ова држава користи потиче из Русије, а долази преко Бугарске. Међутим, године 2016. су Северна Македонија и Грчка потписале меморандум о разумевању за изградњу интерконектора који би могао да се повеже са Транс-јадранским гасоводом или терминалом за увоз LNG (течног гаса) из Грчке.

Русија преферира да Северна Македонија остане изван било каквог западног система савезништва какви су НАТО и ЕУ. Русија би волела да Северна Македонија и друге земље регије уђу чвршће у њену орбиту. Како је бивши амерички амбасадор при НАТО Курт Вокер навео за Форин полиси крајем 2018: „Балкан који полако али сигурно постаје нормални део Европе узнемирава руске амбиције о држању Европе подељеном у сфере утицаја, о легитимизацији недемократских, незападних форми владавине од с врха ка дну и о стварању прилика за Русију да пројектује утицај кроз корупцију, енергетске споразуме, обавештајне операције и дезинформације. Тамо где Русија види нестабилност, небезбедност и слабост као шансе, ЕУ покушава да изгради стабилност, безбедност и просперитет“.

Русија је била активна и у другим деловима Балкана, укључујући Бугарску и Румунију, где је покушала да утиче на изборе. Такође су у Црној Гори вођене истраге о наводном покушају извођења проруског државног удара 2016. Стратегија Русије је да одржи важну улогу на Балкану, региону у којем доминира ЕУ, нарочито у контексту трговине и инвестиција, али који и поред тога и даље има огромне потребе за инфраструктурном помоћи. Шанса за Русију се отворила услед тога што су унутрашњи проблеми ЕУ успорили јурњаву за новим чланицама, остављајући земље попут Северне Македоније, Босне, Црне Горе, Србије и Албаније изван блока.

КИНЕСКИ АНГАЖМАН
Кина је такође једна од земаља вољних и способних за ангажовање на Балкану, а то укључује и Северну Македонију. Кина је била активна у надметању у областима бизниса и инфраструктуре, нарочито поводом транспортног система ове земље. Према тзв. „Трагачу кинеских инвестиција“ Института „Американ ентерпрајз“, директне стране инвестиције и пословни уговори Кине у Северној Македонији у периоду од 2005. до 2018. су нарасли до суме од 400 милиона долара, и то све у транспортном сектору. Са кинеског становишта, Северна Македонија је значајна веза између њених лука у Грчкој (где је у истом периоду инвестирала 9,88 милијарди долара, од чега 6,7 милијарди на транспортни сектор) и Србије (10,2 милијарде долара инвестиција, од чега 4,84 милијарде на транспорт и 3,07 милијарди на енергетику). Док Кина модернизује свој древни Пут свиле кроз своју Иницијативу појас и пут, Балкан ће, заједно са Северном Македонијом, добити на значају као степеник ка ширем и издашнијем европском тржишту.

Имајући у виду све наведено, гласање грчког парламента од 25. јануара, са резултатом од 153 према 146 у корист споразума са северним суседом којим се прихвата његова одлука да промени своје име из „Македонија“ у „Република Северна Македонија“, има значајне последице. Грчко гласање је велики корак напред за регионалну стабилност и победа ЕУ у балканској геополитичкој игри. Најважније је што оно крчи пут за Северну Македонију ка уласку у НАТО и ЕУ убразним кораком. Штавише, један од првих који је позитивно реаговао на ову вест је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, који је твитовао да је ово гласање „важан допринос стабилности и просперитету региона. Радујем се будућем уласку Републике Северне Македоније у НАТО“.

Улога Македоније у балканској стратешкој слагалици 3

Јенс Столтенберг и Зоран Заев на церемонији поводом почетка разговора о придруживању Македоније НАТО-у, Брисел, 12. јул 2018.

САД су, са своје стране, признале Републику Македонију брзо по њеном настанку и од тада подржавају њено чланство у НАТО и другим евроатлантским институцијама. Штавише, септембра 2018. је министар одбране Џим Матис посетио Скопље, називајући земљу „поузданим безбедносним партнером и вредним учесником светског мира и безбедности“. Истовремено, Матис је истакао да Русија спроводи прикривену пропагандну кампању против промене имена Македоније.

Балкан ће остати важно геополитичко бојиште, имајући у виду економске потребе региона. Преклапајући интереси Европе, Русије, Кине и Турске – која има сопствене везе са локалним муслиманским заједницама – ће такође допринети томе да регион остане релевантан. Како би Европа остала доминантна она мора да буде активна у игри, што је до сада чинила кроз разне финансијске институције, попут Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. Бугарска, Румунија и Грчка су већ чланице ЕУ, али Западни Балкан остаје издвојен и тако отворен за економске стратегије Кине и Русије. Због тога је још важније да ЕУ такође добро одигра на економску карту у изградњи ових држава. Осим тога, ЕУ мора да настави да подржава јачање демократије и грађанских друштава. У том смислу је грчки јануарски глас био победа, али сада на ред долази тежи део – довођење Северне Македоније (и других делова Западног Балкана) до стандарда које Европа тражи за чвршће интеграције, а то су решавање неефикасности управе, транспарентност, борба против корупције и унапређивање демократских пракси.

СКОТ МЕКДОНАЛД

Скот Б. Мекдоналд је главни економиста компаније Smith’s Research and Gradings

Превео Војислав Гавриловић

Извор The National Interest

ПРЕУЗЕТО СА: http://standard.rs/2019/02/08/uloga-makedonije-u-balkanskoj-strateskoj-slagalici/

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Од проширења ЕУ на Балкан нема ништа 13

Од проширења ЕУ на Балкан нема ништа

Колико год се врх Европске уније трудио, нема консензуса о наставку проширења на Балкан. Модел …

На Балкану је најважније уништити мафију и све њене експоненте! 14

На Балкану је најважније уништити мафију и све њене експоненте!

БУДВА – Црногорски председник Мило Ђукановић рекао је да је данас на Балкану кључно питање …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *