Помно пратећи дешавања у случају Kрушик, Београдски центар за људска права жели да најпре скрене пажњу јавности, а нарочито надлежних органа Србије, на важеће стандарде људских права у области слободе изражавања који – према Уставу Србије – представљају обавезан извор за тумачење одредаба о људским правима, наводи се у саопштењу овог центра.
Kако се наводи, Европски суд за људска права је у својој пракси истакао неопходност посебне заштите узбуњивача.
Kако би уживало заштиту члана 10 Европске конвенције о људским правима, објављивање поверљивих информација јавности треба да испуни неколико услова:
– Да нема других (дискретнијих) механизама за узбуњивање или да су ти механизми неефикасни.
– Да је у мери у којој то дозвољавају околности случаја узбуњивач проверио да ли су информације које објављује поуздане и тачне (веродостојне).
– Да постоји јавни интерес да се информација сазна, без обзира на то да ли постоји правна обавеза чувања тајне.
– Да интерес јавности да зна надмашује штету која може настати због њеног објављивања, као и да узбуњивач поступа у доброј вери, а не нпр. из личне освете или уцене.
– Новинари и узбуњивачи имају важну и осетљиву улогу у демократском друштву у оснаживању транспарентности и одговорности.
– Држава је дужна да ствара амбијент који подстиче пријављивање или објављивање информација у јавном интересу, а узбуњивачи треба да се осећају заштићеним и слободним да говоре.
Недавни случајеви о којима је јавност Србије обавештавана, у којима су изношени подаци о штетним радњама предузетим према лицима која су указивала на кршења прописа у Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране, говоре о, како кажу из центра, незаштићености узбуњивача у нашем друштву.
С друге стране, они истичу да је дужност државе да сузбија корупцију ни на један начин не може бити доведена у везу са тежњама преточеним у нацрте прописа да државна предузећа – друштва капитала буду изузета из круга обвезника Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Они су позвали надлежне органе да неодложно приступе усклађивању одредаба члана 20. Закона о заштити узбуњивача – које онемоћавају заштиту узбуњивача који јавности изнесе информацију о кршењу прописа која је одређена као тајна – са горе наведеним стандардима људских права.
Центар је најоштрије осудио притиске на надлежни суд и тужилаштво који потичу од, како су навели, непримерених и штетних изјава појединих носилаца политичких функција у случају Kрушик, који су дужни да штите јавни интерес уместо да о нечијој кривици пресуђују без и пре суда.
Центар такође очекује да надлежно јавно тужилаштво темељно испита истинитост објављених информација у случају Kрушик, да о томе на погодан начин обавести јавност Србије и предузме радње на које је овлашћено.
Данас онлајн
