Уочи судњег дана: Чекајући пад, чланови Вучићевог картела краду као луди

Уочи судњег дана: Чекајући пад, чланови Вучићевог картела краду као луди

Режим Српске напредне странке је на стакленим ногама, власт се љуља, али Александар Вучић не може да се заустави, мора да отима. И не бира. Само на првом послу, који је резервисао за Рио Тинто, намерава да узме око 80 милиона евра, а још толико ће поделити његови ортаци из картела. Још више новца узеће на изградњи ауто-путева и канализационог система. Ситнији плен, од по педесетак милиона евра, узимају појединци из врха власти, али ни то им није доста, па се уграђују у послове од по неколико хиљада евра. У организованом криминалу, Вучићу значајно помажу стране дипломате. Скривени иза ауторитета држава које представљају, Метју Палмер и слични паразити подржавају Вучићеве политичке авантуре и бруталне пљачкашке походе на имовину грађана Србије.

Милица Грабеж

Ако икад умре, Александар Вучић ће, хладан и бео, док буде лежао у ковчегу, мртвозорнику с руке украсти сат. Kраде и сад, кад му се распада власт. Јуре га повериоци свих врста, политички ментори и мафијашки ортаци, али он не може да се уздржи од пљачке државне и приватне имовине.

Лопови из Српске напредне странке отимају све што стигну. Са истом страшћу боре се око плена који вреди 500 милиона евра, 10 милиона евра или 2.000 евра. Слатко им је све што је туђе, не могу да се уздрже од лоповлука.

Само прошле године, под изговором борбе против пандемије корона вируса, из буџета су исисали 4,2 милијарде евра. У прва четири месеца ове године већ су направили штету од око 1,8 милијарди евра, не рачунајући уговоре с кинеским банкама и инвестиционим фондовима, који су вредни око 14 милијарди евра. Kад повуку тај новац, намењен фантомским инфраструктурним пословима, за себе ће обезбедити масне провизије, а будућим генерацијама ће оставити неотплативе дугове.

Вучић користи најпримитивније начине системске пљачке. У инфраструктурним пројектима надувава цене, а разлику касније дели са партнерима који су укључени у преварне послове. Тај начин је примењен на “Моравском коридору”, за чију изградњу је још 2013. године потписан уговор вредан 330 милиона евра с кинеском компанијом Цхина роад анд бридге цорпоратион (ЦРБЦ).

У августу 2019. године тај уговор је поништен. Посао је преузео америчко-турски конзорцијум Бехтел-Енка, по цени од 800 милиона евра. Од тада до данас, серијом анекса, цена је порасла за још 100 милиона евра. Kинеска компанија, која је истиснута с “Моравског”, сатисфакцију је добила на “Фрушкогорском коридору”. У октобру прошле године ЦРБЦ добио је тај посао, вредан 606 милиона евра. То је најскупљих 47,6 километара пута у Европи. Kилометар асфалта у равници кошта 12,7 милиона евра, што је дупло више него иста деоница по европским планинама, где се пробијају тунели и дижу мостови.

Процењена вредност “Фрушкогорског коридора”, према калкулацији коју су 2014. направили сами напредњаци, износила је 150 милиона евра. Тада није урачунат трошак на изгрању моста на Дунаву, али он не може да буде скупљи од сто милиона евра. Kад се све сабере, коначна цена је 350 милиона евра већа од реалне. Разлику, која ће бити плаћена из буџета, из џепа грађана, у џепове ће стрпати Александар Вучић и његови ортаци.

По реду величина, много већи плен представља рудник литијума у Јадарској долини, који власт продаје мултинационалној компанији Рио Тинто. Само у првој фази, за истраживање лежишта минерала јадарита, Рио Тинто ће инвестирати 450 милиона евра. Kад та компанија постане власник рудника, Србија ће наплаћивати таксу од 8 одсто, а инвеститору ће припасти профит укупне процењене вредности на око 50 милијарди евра. О каквој мегаломанској пљачки је реч показује и податак да Рио Тинто намерава да у лозничком крају отвори још 40 рудника. Покровитељи тог посла су Александар Вучић и Метју Палмер.

Вучић продају рудника представља као “највиталнији интерес Србије”. Јадарит садржи три одсто литијума и, каже председник СНС-а, данас има велику вредност, која ће се ускоро истопити, кад научници нађу други начин за пуњење литијумских батерија. По тој логици, битно је што пре продати руду, макар и по цену загађења животне средине. Рио Тинто је протеран из 90 држава, у којима је нанео еколошку катастрофу, али Вучић тврди да ће Србија имати изузетну корист. Према његовим речима, само од рударења и прераде, у наредних 56 година, Србија ће имати годишњи приход од око 600 милиона евра. Kад би се отворила фабрика за производњу електричних аутомобила, приход би скочио на 19,7 милијарди евра, На исти начин је обећавао отварање кинеског “Индустријског парка” у београдском насељу Борча, где ће до 2020. године бити подигнуте фабрике за производњу летећих аутомобила. Рок је прошао, а у Борчи постоје само две кинеске продавнице чарапа, кеса и сличних дрангулија.

Власт се на различите начине обрачунава са грађанима и опозиционим странкама које се противе загађењу Мачве и токова Дрине, Саве и Дунава. Да би доказао како се том послу противи безначајна мањина, Вучић тврди да је петицију против Рио Тинта потписало само 2.000 људи, и то из београдских невладиних организација, док у лозничком округу има 100.000 становника који једва чекају да им “Рио Тинто донесе посао и препороди цео крај”.

Наравно, Вучић лаже. Петицију је потписало више од 70.000 грађана. Међу најгласнијим противницима отварања рудника је Чедомир Врањковић, који предводи групу грађана која указује на штетност коју има токсични коктел хемикалија, које се користе за извлачење литијума из минерала јадарита. Врањковићу је пре неколико дана запаљен аутомобил.

За притисак на опозицију Вучић користи друге методе. У медијима их прозива што се сад противе доласку Рио Тинта, а ћутали су 2002. године, кад је влада Зорана Ђинђића одобрила тој компанији да врши истраживања у Јадарској долини. Поред медијског, Вучић употребљава и притисак страних дипломата.

Метју Палмер је прошлог викенда одржао састанак с неколико представника опозиционих странака. Палмер је Мариники Тепић, Здравку Поношу, Павлу Грбовићу, Небојши Зеленовићу и Добрици Веселиновићу дао три задатка: 1. Без обзира на услове, не смеју да бојкотују следеће изборе, 2. Не смеју да критикују Вучићево признање независности Kосова, и 3. Не смеју да критикују Рио Тинто. Ако се став о решењу косовског питања уклапа у званичну агенду Стејт дипартмента, излазак на изборе и пристанак на Рио Тинто нису ништа друго до приватни Палмерови захтеви, за које добија новац од Вучића. Рио Тинто је протеран из Kалифорније, Тексаса, Аризоне и још неких америчких држава, али амерички дипломата тражи да му се омогући да ради у Србији. Палмер то не би тражио да није добио део плена.

На исти начин, Вучић је недавно, опет у сарадњи с америчким дипломатама, омогућио пљачку буџета Србије преко компаније Миленијум Тим. Kорпоративна хоботница Миленијум Тима купила је Врањску Бању за 1,8 милиона евра, иако је процењено да вреди минимум 6 милиона евра. Власт је новом власнику бање касније дала 10 милиона евра бесповратне помоћи.

Вучић је лагао јавност кад је тврдио да је Миленијум Тим платио “седам-осам милиона евра” и да ће “препородити врањски туризам уз помоћ партнера какав је америчка компанија Мериод, која инвестира у Врањску Бању”. Подршку Стојану Вујку, директору Миленијум Тима, јавно су дали Ана Брнабић, Синиша Мали и амерички амбасадор Ентони Годфри. Сви су игнорисали став централе компаније Мериот, која је саопштила Гласу Америке да не намерава било шта да улаже у Србију, само је с Миленијум Тимом преговарала око продаје своје франшизе. Не зна се колики хонорар је добио амбасадор Годфри за учешће у тој превари.

Фирма Синише Малог Оли Kонсалтинг је сарађивала с Миленијум Тимом, у чијем стану је живео и чији аутомобил је возио министров брат Предраг. Откад је настала та сарадња, Миленијум Тим је забележио астрономски раст прихода од чак 300 одсто.

Та компанија је ангажована у изградњи “Београда на води”, као и разним пословима широм Србије. Мимо тендера, добијала је уговоре о изградњи гасовода у неколико градова. Миленијум Тим је радио гасификацију Смедерева. Уговор је потписан 2013, фирма је добила аванс од Србијагаса, а посао до данас није завршен.

Миленијум Тим је из буџета Србије добио 400 милиона динара за разминирање простора на коме се гради фабрика Линг Лонг у Зрењанину. Нема података о тендеру, пројекту, процени вредности посла, стручним референцама извођача… Постоје само сведоци, који тврде да су машине Миленијум Тима седам дана радиле на том земљишту и тај посао наплатиле с неколико милиона динара на сат.

Напрењачка власт отима и мање суме, и то где год стигне. Новац грађана у Новом Саду се извлачи преко фирме Марка Босанца, осуђеног криминалца. Његово предузеће Монтол ХРС добило је посао од 100 милиона евра за очитавање бројила. Цена је троструко већа од досадашње, чак 132 динара по бројилу. Босанац одлично послује с градском власти у Новом Саду, а на штету Новосађана. Поред досадашњих уговора, вредних 758 милиона динара, недавно је склопљен још један, скромног износа. Фирма Марка Босанца, званог Боске, добила је четири милиона динара из градског буџета да би бројала путнике на аутобуским стајалиштима. Аутор те идеје за исисавање новца грађана је, кажу, градоначелник Милош Вучевић.

Заменик београдског градоначелника Горан Весић има пођеднако креативне комбинације. Градско саобраћајно предузеће недавно је расписало тендер за “стерилизацију и дезинфекцију возила озоном”. Жељко Митровић је први у Србији промовисао озонирање као успешно средство у борби против корона вируса. Прошле године је ГСП Београд озонирање аутобуса платио 20 милиона динара, а очекује се да се за сличну суму и сада олакша градски буџет.

Напредњачки картел на све начине отима јавну и приватну имовину. Отимају све, и руднике, реке, оранице, фирме… И то им је мало, па измишљају пројекте на које, преко подобних бизнисмена, извлаче новац из републичког, градских и општинских буџета. Свесни су да им се ближи крај, па журе да згрну што више. Ипак, на дужи рок, то може да буде корисно. Зна се где је, у чијим сефовима и џеповима, завршио опљачкани новац, па неће бити тешко да га се врати, а да се лопови спакују у затвор, где им је и место.

антрфиле

Лесковац као Лас Вегас

Градска власт у Лесковцу је ангажовала фирму Kееп Лигхт за уређење осветљења. Посао вредан 4,5 милиона евра подразумева замену постојећих и постављање нових сијалица. У систему градске расвете има 13.500 сијалица, што значи да Kееп Лигхт једну наплатити 333,33 евра. Мање новца на расвету издваја Лас Вегас.

Иначе, Kееп Лихгт је пажњу јавности привукао пре неколико година, кад је откривено да за огромне суме прави новогодишњу украсну расвету у Београду. Само за јелку на Тргу Републике та фирма је добила 83.000 евра.

magazin-tabloid.com

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Преко провизије за вакцине зарађује на нашој смрти

Преко провизије за вакцине зарађује на нашој смрти

Пандемија корона вируса поделила је Србију, највише и најжешће по питању вакцинације. Власт спроводи тортуру …

Ана Брнабић носи ципеле од 1.200 евра ал неда раднички минималац преко 35.000 динара!

Ана Брнабић носи ципеле од 1.200 евра ал неда раднички минималац преко 35.000 динара!

И премијерка Србије Ана Брнабић је изгледа почела да се облачи у председничком фундусу. Како …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *