ПАРАЋИН – Иако Друштво за очување традиције “Петрус” из Забреге годинама упозорава и позива надлежне да заштите остатке средњовековног манастирског комплекса Намасија, још ништа није учињено. Зидине ове културне баштине и даље се обрушавају, а недавно су отпали део зида цркве иза параклиса, на јужној страни, део помоћних просторија и одбрамбени бедем.
– Ново урушавање приметио сам приликом уобичајеног обиласка овог комплекса, који се налази само неколико стотина метара од села – каже Влада Вучковић, потпредсеник “Петруса”. – Нажалост, зуб времена учинио је своје, јер су последњи радови на манастиру изведени осамдесетих година прошлог века. У међувремену, пре пет година, почеле су да опадају фреске које се налазе у унутрашњости цркве, па смо најпре обавестили парохијску цркву у Поповцу, па Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу, Републички завод, надлежна министарства… На крају, зид је пао и заувек смо изгубили једну велику, аутентичну фреску.
Пропадање је наредних година настављено: урушио се западни зид испод цркве, отпадају и зидови помоћних просторија, а од фресака су остале само оне на јужном и делу северног зида параклиса. Да зло буде веће, још један део овог блага уништен је прошле зиме – када су се температуре спуштале и до 20 степени у минус.
СТАЗОМ ПЕТРУШКИХ МОНАХА ЖИТЕЉИ Забреге истрајавају у намери да скрену пажњу на своје манастире који би, у будућности, могли да допринесу туристичком развоју читавог краја. Лане су, зато, организовали акцију “Стазом петрушких монаха”, током које је 200 планинара – обилазеће остатке манастира и цркава – пропешачило 17 километара: од Поповца до Сисевца.
У друштву “Петрус” кажу како ће поново покушати да алармирају надлежне, мада су резигнирани што досад нико ништа није учинио. Додуше, 2011, стручњаци из крагујевачког Завода за заштиту споменика обишли су манастир – док су екипе радиле на заштити суседног храма Светог Јована Главосека – снимили ситуацију, сликали параклис, фреске… И, рекли су да хитно треба променити кров и урадити хидроизолацију.
– Ни од тада се ништа није поправило: кров прокишњава, зидови су влажни и свакодневно страхујемо да се не сруше и уништи преостале фреске, али и часну трпезу од камена, која је апсолутно аутентична. Заиста је последњи час да се заштити ова културна баштина јер, у супротном, нећемо имати шта да оставимо следећим генерацијама – указује Вучковић.
Поред комплекса Намасије, у кањону Црнице налазе се остаци још десетак средњовековних цркава и манастра, па овај крај називају и Мала Света Гора, а представници Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца – још пре три године су најавили да ће се посветити ископавању тих светиња и њиховој ваљаној презентацији. Изнета је, чак, и идеја да би монаштво у Намасији могло поново да заживи, док би остали манастири и цркве (п)остали археолошки локалитети.
Нажалост, недавно је заштићен само манастир Светог Јована Главосека, али на цркви ништа није рађено.
Новости
