Устанак у Француској – анатомија популизма и изазов Матриксу

Протести у Француској, симболизовани жутим прслуком, покривају све већи део друштва. Политички стручњаци су овај покрет већ назвали “новом револуцијом”. Покрет Жути прслуци се већ толико озбиљно проширио, да је апсолутно неопходно детаљно анализирати овај феномен.

Бавимо се живописном манифестацијом савременог европског популизма. Значење популизма као феномена, који се диже из политичке структуре у друштвима насталим на Великој  француској револуцији, а на основу сукоба између леве и десне стране, сада се радикално мења.

Популистички покрети одбацују ову класичну политичку лево-десну схему и не прате никакве строге идеолошке ставове, било десне, било леве. Ово је снага и успех популизма: не игра се по унапред одређеним правилима. Ипак, популизам има своју логику: уз сву његову спонтаност, сасвим је могуће пратити неку логику, па чак и почетке популистичке идеологије, која се обликује пред нашим очима.

Пре свега, упечатљива је чињеница да су популистички покрети усмерени против политичке елите у целини, без разлике, било да су оне десне или леве. Ово је “устанак периферије друштва против њеног центра”. Амерички социолог Кристофер Лаш (1932-1994.) је у свом чувеном раду назначио облик владавине који у савременом западном друштву преовлађује као “побуна елита”. На почетку 20. века, уобичајено је да се прати дискусија Хосе Ортеге и Гасета о “побуни маса”, чији све већи утицај на политику угрожава, изгледа,  западну културу – Европски логос. Али, Кристофер Лаш је запазио нови политички тренд: елите су те које данас уништавају културу и Европски логос. Ове нове западне елите, које су досегле врхунац моћи једино својом сналажљивошћу и огромном вољом за власт, много су горе и деструктивније од маса.

Обичан човек се и даље држи неке културне традиције; готово је немогуће наћи “чистог пролетера”. Али модерне капиталистичке елите, које немају аристократизам у својим чулима, су похлепне за влашћу, положајем и комфором. Истовремено, све више и више маргиналних типова почело је да продире у “нову елиту”, то су људи који нису из периферних група, али су од мањинских група – етничких, културних, религиозних (често секташких) и сексуалних – који су постали доминантни међу њима. Управо је то изопачена руља, према Кристоферу Лашу, која представља основу модерне глобалистичке елите, која уништава темеље цивилизације.

Сходно томе, популизам – укључујући и популизам Жутих прслука – се може посматрати као повод за устанак људи против елита, које су потпуно изгубиле везу са друштвом. Елите су изградиле сопствени свет у коме владају двоструки стандарди, норме политичке коректности, либерална демагогија.

Према овим “новим елитама”, људи и друштво, у својој тренутној држави, немају место на овом свету. Због тога је типичан представник “нове елите”, Хилари Клинтон, која је узнемирена успехом десничарског популистичког Трампа, отворено вређала обичне Американце – као Deplorables, што значи ‘јадни’. ‘Deplorables’ су одабрали Трампа – не зато што су га волели, већ је то био одговор на “глобалистичку вештицу”, Клинтон.

Макрон је представник исте врсте “нове елите”. Занимљиво је да је уочи председничких избора, француски лист Либерасион (Libération) објавио наслов:‘Faites ce que vous voulez, mais votez Macron” (“Радите штагод хоћете, али гласајте за Макрона”). Ово је очигледна парафраза Алистера Кроулија, који се  у 20. веку прогласио за Антихриста и Звер 666: “Чини шта ти је Воља и то нека је једини закон“. Другим речима, послушне гомиле би требало да гласају за Макрона, не из неких рационалних разлога, не због својих идеја и врлина, већ зато што је то императив који је задала владајућа елита. А, елите толико занемарују послушне, убијене масе и то чине отворено, да се ни не труде да их заведу бескорисним обећањима: “Гласајте за Макрона, јер то је ред и о томе се не расправља”. Гласајте – и онда сте слободни. Иначе, сте јадни (‘Deplorables’). И то је све.

У Италији је половина становништва гласала за десничарске популисте из Лиге (Lega), а друга половина – за левичарске популисте из Покрета пет звездица (Cinque stelli), тако да су заједно ове странке успеле да створе прву популистичку владу у европској историји.

Што се Француске тиче, иако у Француској практично нема политичких контаката између десног популизма Националног фронта и Меланшоновог левог популизма, они су данас уједињени у херојској побуни Жутих прслука. Жути прслуци су ‘Deplorables’, и десни и леви – али не либерално леви, нити либерално десни.

Десни популисти су уплашени од лудих нових политика елита, везаних за имиграцију и уништавање остатака француског идентитета. Леви популисти су огорчени због катастрофалне економске политике либерала, који бране само интерес великог бизниса: Макрон је штићеник Ротшилда и то показује на чијој је он страни.

Жути прслуци су се побунили против Макрона, против владајуће либералне елите. Али данас, то више није питање класичног десног или левог. Макрону је препуштена подршка миграцијама, заштита мањина, легализација дегенерације и такозваног ‘културолошког  марксизма’,  исправно (либералног права) у смислу економије, он чврсто брани интересе великог бизниса и европске бирократије. Он је чисти глобалиста, који не занемарује директну декларацију о његовој припадности Слободном зидарству (његов познати  знак руком, представљајући троугао), чак и уз директне сатанистичке слогане: “Радите оно што желите, гласајте за Макрона”. Побуна Жутих прслука “је усмерена управо против ове комбинације либералне деснице и либералне левице“.

Ако Меланшон и Марин Ле Пен не могу бити политички уједињени, будући да је једно од њих исувише лево, а друго – исувише десно, онда ће Жути прслуци то учинити уместо политичких лидера, који желе да воде популистички покрет. Жути прслуци нису само против економске политике или имиграције – они су против Макрона као симбола комплетног система, против глобализма, против либералног тоталитаризма, против “постојећег стања ствари”. Покрет Жути прслуци је популистичка и популарна револуција. И реч “људи” (populus, ‘le peuple’) у концепту популизма се мора схватити буквално.

Ово нису апстрактне масе или безлични пролетаријат – ово су последњи живећи људи који су се подигли против светске моћи глобалистичког потомства, побуњеници (како сматра Лаш) културе и цивилизације, као и човека као таквог, као људи, као Бога. Данас више нема нити десног нити левог: само  људи против елите. Жути прслуци стварају нову политичку историју, нову идеологију. Макрон није лично име, то је етикета Матрикса. Да би се остварила слобода, Макрон мора бити уништенТако кажу Жути прслуци и они говоре истину.

Александар Дугин,Геополитика.ру

Актуелно

Опсадно стање у Француској! Жестоки сукоби полиције и „жутих прслука“ (видео)

Велики број људи је почео да се окупља код Тријумфалне капије на Шанзелизеу, а неки …

СУМЊА СЕ НА ЗАВЕРУ ВЛАСТИ: „Помаже“ ли Макрону стразбуршки исламиста

ПОТРАГА за стразбуршким убицом Шерифом Шекатом (29) је и у среду даље трајала. У операцију …

Један коментар

  1. Доктор са Чубуре

    Ценио сам Александра Дугина много више све до ове његове анализе. Сигуран сам да и он добро зна да нема ни говора о рушењуа било каквог матрикса ако се наступа са материјалистичке основе, а ова побуна у Француској је управо то – чист материјализам, односно жалбе на превисоке таксе на гориво. Шта то значи? У преводу, немамо ништа против кавеза, али се бунимо да нам буде удобнији. Максимални домет тога је да се једна група нижих извршилаца замени другом групом нижих извршилаца. Нити ће систем тиме бити промењен, а још мање те такозване елите чији је Макрон мали и лако замењиви шраф. Е сад зашто Дугин говори како говори, то је већ за неку другу причу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons