Уставни суд крши Устав!?

0
(0)

Београд — Бивша председница Уставног суда Србије Боса Ненадић критиковала актуелног председника УСС што седнице овог највишег суда у држави држи затворене за јавност.

Она указује да закључак председника УСС Драгише Слијепчевића да се из рада овог суда искључе новинари и јавност крши Закон о Уставном суду и Пословник о раду УСС.

Ипак, и поред критика, у Уставном суду и не размишљају да промене ову одлуку, односно да седнице поново отворе за јавност, пише Данас.

Уставни суд је, наиме, на седници од 10. фебруара 2011. године донео закључак да ће „одржавати редовну седницу отворену за јавност само у случају разматрања предмета који, с обзиром на врсту оспореног општег акта или спорно уставноправно питање, имају шири друштвени значај“.

Међутим, ни данас није јасно по ком основу је донет закључак, јер за његово доношење није било правног основа, будући да закон о овом суду и пословник о раду прописују да су седнице отворене за јавност. Иначе, поменути закључак донет је након што је председник суда постао Драгиша Слијепчевић. Боса Ненадић у својој књизи „О јемствима независности уставних судова – са посебним освртом на Уставни суд Србије“ нагласила је да закључак из 2011. не иде у сусрет захтевима обезбеђивања нужне транспарентности рада суда и подизању његове демократске одговорности, те да се „оправдано може поставити питање сагласности закључка са Уставом и Законом о Уставном суду, јер према члану 3 закона, рад суда је јаван, а јавност се обезбеђује јавним расправљањем у поступку пред судом“.

Такође, како је навела, јавност се по закону може искључити само из разлога наведених у члану 32 Устава, те да и у Пословнику о раду Уставног суда, из 2008, стоји да се јавност рада суда остварује „присуством представника штампе и других средстава јавног информисања расправама на редовној седници суда, као и јавним расправама у суду“, а да је само чин гласања судија одвијао без присуства јавности.

Боса Ненадић у књизи, такође, пише да је начело јавности по Уставу једно од најважнијих општих начела и у раду Уставног суда, чија се примена само изузетно, у случајевима утврђеним Уставом, може искључити.

„Јавност доприноси слободном и исцрпном изношењу различитих правних гледишта о спорним уставноправним предметима, али и објективном, свестраном и демократској контроли подложном поступању суда. Она, неспорно, штити независност Уставног суда и обезбеђује демократичност његовог рада јаче од многих других уставних гаранција независности суда. Њено искључивање поткопава независност Уставног суда, без које нема делотворне уставносудске контроле, односно уставносудске заштите“, навела је Ненадићева.

На крају, како преноси Данас, она је подсетила да су суд и његове судије, нарочито након промене у саставу суда 2002, у потпуности били доступни представницима медија, као и све одлуке суда и документа којима је суд располагао, те да је постојала и могућност директног преноса свега оног што се догађало на седници суда.

Рестриктивна примена закључка

„Закључак се почео врло рестриктивно примењивати у погледу јавности рада на редовним седницама. Примера ради, за три месеца рада суда након усвајања овог закључка представници средстава јавног информисања присуствовали су само расправи по једној тачки дневног реда на седници суда (разматрана је уставност Закона о изменама и допунама Закона о Високом савету судства донетог децембра 2010.), док су захтеви за оцену уставности других закона из области правосуђа, који су донети истовремено са поменутим законом (о Државном већу тужилаца, о судијама, јавном тужилаштву) разматрани без присуства јавности“, навела је Ненадићева у књизи.

УСС без конкретног одговора

У Уставном суду овај београдски лист није успео да добије конкретан одговор на питање да ли је разматрана могућност да седнице опет буду отворене за јавност, те да ли је одлуком да седнице буду затворене, УСС, уместо да тежи транспарентности, отишао у супротан крај и свој рад учинио недоступним за јавност. Уместо одговора на питања из УСС су навели да „Уставни суд јавност рада обезбеђује објављивањем саопштења, објављивањем проширених вести, објављивањем одлука у Службеном гласнику“.

Такође, како наводе, јавност рада обезбеђује се „сталном комуникацијом са медијима и одржавањем конференција за новинаре, те благовременим објављивањем најава о одржавању јавних расправа, расправа и консултативних састанака у појединим предметима, а представницима јавности и медија омогућено је присуство овим расправама и састанцима, као и поступањем по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја“.

Данас

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Чешка доноси закон по којем 85 % намирница мора бити домаћег порекла

5 (1) Владајући су у Чешкој предложили амандман Закона о храни, којим ће обавезати трговце …

Сестри Зорана Бабића 1,3 милиона за „пројекат кисељења купуса“? (видео)

5 (9) Сестра Зорана Бабића, у народу познатог као вазуплохов, добила је од општине скромних …

3 Коментара

  1. Одкуд то у Држави Србији???!!!

  2. „Уставни“ суд је одавно престао то да буде – као и цело српско правосуђе…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *