fbpx

Уставни закон не легализује бриселски договор

0
(0)

Председник Србије Томислав Николић признао је да скупштинска резолуција о Косову и Метохији „препознаје” ту покрајину као „специфичну територију изван аутономије” предвиђене Уставом. Премијер Србије Ивица Дачић је потврдио да нам је за Косово потребно „нестандардно решење”.

Може ли то нестандардно решење да се „упакује” у уставни закон о којем су представници власти почели да говоре после доношења Резолуције о КиМ средином јануара? Говорећи о плану за заједницу српских општина на Косову средином фебруара, саветник председника Србије Марко Ђурић објаснио је да када буде постигнуто решење требало би у Србији да буде усвојен уставни закон којим би одређене надлежности биле поверене Аутономној Покрајини Косово.

Потом је Александар Вулин, директор владине Канцеларије за КиМ, оценио да ако би се усвојила српска резолуција и дошло до преименовања тих институција, да би Србија морала да донесе уставни закон, а Приштина да промени свој устав у којем би дала највише могуће гаранције за српску заједницу.

Истичући да би Србија, по свом Уставу, била дужна, уколико би дошло до договора у вези са заједницом српских општина на северу, да уреди то законом, професор Ратко Марковић наглашава: „Али ја никако не верујем да ће ЕУ, а  поготову Тачи пристати да се то уреди законом Србије. Сад се тежи политичком договору о статусу те заједнице који треба правно да се спроведе актима Косова, да се једна таква заједница предвиди у уставу Косова, њена овлашћења и њена организација”.

Све је то додаје он: „Дубоко супротно важећем Уставу Србије”.

Наравно, било би, објашњава Марковић, сасвим у складу са Уставом Србије, да то уради Србија у свом уставном закону. „То онда значи непризнавати независност Косова, сматрати Косово аутономном покрајином, дакле дати статус онакав какав је у важећем Уставу. Мени се не чини реалним да ће на то пристати Европа и Приштина”, подвлачи он.

Устав каже да ће се положај КиМ уредити посебним законом, који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. Устав тај закон не назива уставним. Уставан је само због тога што се доноси по процедури за промену Устава.

„Али, ако се по овом Уставу донесе уставни закон, онда отпада основа на којој су преговори. А та основа је, колико видим и колико је доступно јавности, да се Косово извлачи из Устава Србије и положај српске заједнице општина регулише у оквиру те територије коју избегавају да назову државом, али без сумње она има сва обележја државе”, казао је наш саговорник и додао да би закон који би донела Србија, према члану 182. Устава, други став, морао да се тиче уређења целог Косова, а не само заједнице српских општина.

Професор Зоран Ивошевић указује да у преамбули Устава пише да је КиМ саставни део територије Србије и да има „карактер суштинске аутономије” и да у нормативном делу Устава, члан 182, пише да ће се ближе одредити карактер те суштинске аутономије.

„Лепо је говорити о заједници српских општина, али она мора да припадне некоме. Чија је она? Да ли је она саставни део државе Србије или је саставни део квазидржаве Косово? Ако је саставни део квазидржаве Косова онда од тог посла нема ништа, јер то није у складу са нашим Уставом. Ако, дакле, друга страна (Приштина) не попусти, и то не мало, онда нема ништа од тог споразума. Зато то питање морају да реше у Бриселу. Док то не реше они су процепу”, оценио је Ивошевић.

Од парламентарних странака само је Демократска странка Србије категорично против било каквог задирања у Устав, нарочито када је реч о Косову. Према речима потпредседника те странке Слободана Самарџића, чак и да се договор у потпуности спроведе по параметрима наше платформе (што је немогуће, јер неће да им дају ништа), опет би закон који би то легализовао био антиуставан.

„Морао би, рецимо, да се прихвати споразум о интегрисаном управљању границама. Уредба о том споразуму је пред Уставним судом, а он то не решава зато што би морао да је укине. Реч је о читавом ланцу уставних повреда, од споразума Борка Стефановића, преко уредби које је влада усвојила и, евентуално, још та платформа која имплицитно подразумева да је то аутономија Срба унутар независног Косова. Па шта ви онда можете уставним законом? Само то да аминујете и он ће вам бити антиуставан”, истиче Самарџић.

За једно овако „нестандардно решење”, које би прихватио званични Београд ипак би изгледа била неопходна промена Устава, односно преамбуле.

————————————————————-

Члан 182. Устава

Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију.

Република Србија има Аутономну Покрајину Војводину и Аутономну Покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне Покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.

Нове аутономне покрајине могу се оснивати, а већ основане укидати или спајати по поступку предвиђеном за промену Устава. Предлог за оснивање нових или укидање, односно спајање постојећих аутономних покрајина утврђују грађани на референдуму, у складу са законом.
Територијa аутономних покрајина и услови под којима се може променити граница између аутономних покрајина одређује се законом. Територија аутономних покрајина не може се мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму, у складу са законом.

———————————————————-

Зашто уставни закон о Косову није раније донет

На питање зашто закон о Косову није раније донет, још док је ДСС био на власти, Слободан Самарџић објашњава да је Устав Србије донет 2006, у време када су трајали преговори о Косову, па је била остављена могућност да се дође до неког решења у оквиру платформе о суштинској аутономији Косова. Како истиче, у тој режији било је потпуно нормално да се сачека годину дана или колико треба, па да се донесе уставни закон. То је био један добронамеран став – да се не прејудицира тачан правни статус Косова који је требало тек да се утврди на преговорима.

————————————————————-

Дачић: Десет година се лаже да је Косово српско

Председник Владе Србије Ивица Дачић изјавио је да се десет година лагало да је Косово српско и да је то озваничено Уставом. „Лагало се да је Косово наше, па је то чак озваничено Уставом. Данас, тај исти Устав ни најмање не помаже. Председник Србије не може на Косово. Ни председник владе. Ни министри. Ни полиција. Ни војска”, написао је Дачић за недељник НИН.

Агенција Ројтерс оценила је да је Дачићева изјава најновији знак да је Београд направио историјски заокрет у журби да осигура преговоре о пријему Србије у Европску унију.

У ауторском тексту Дачић је, Србима је дозвољено да само – напусте Косово. „Толико је оно наше и толико, на њему, важи наш Устав и наши закони”, оценио је Дачић.

Премијер је указао да Србију чека недовршен посао дефинисања сопственог простора, успостављања стварних државних граница, као и покушај да од Косова, пре свега за Србе који тамо живе, спасе што се спасити може, и обезбеди им нормалан, безбедан живот и јасну будућност. „На тај начин, и само на тај начин, и Србија ће имати будућност”, оценио је Дачић. 

 
Б. Баковић, Б. Чпајак
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Коха: Технички тимови Београда и Приштине у четвртак у Бриселу састављају текст споразума Србије и Косова

3.4 (5) Очекује се да ће коначни споразум између Косова и Србије бити састављен на …

Зоран Чворовић: Генерал под маском или Један доказ континуитета издајничке политике

4.4 (7) Особа од посебног Вучићевог поверења  BBC на српском језику је забележио, између осталог, како током последњих …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *