АКО посланици усвоје Предлог закона о правима пацијената, о којем би расправа у Скупштини Србије требало да почне у понедељак, деца од 15 година моћи ће да иду на хируршке интервенције без одобрења родитеља. То је у размаку од нешто више од годину дана друго законско решење којим се, на запрепашћење родитеља, проширују права адолесцената у Србији, потенцијално на њихову штету.
Јер, иако тако хватамо корак са Европом, што је послужило као оправдање и када је од прошле године адолесцентима омогућено да и пред родитељима затаје податке из свог здравственог картона, стручњаци нису баш убеђени да је то најбоље решење.
– Индивидуално је колико је дете од 15 година зрело да без консултације са стручњацима и родитељима, доноси тако велике одлуке као што је одлазак на хируршки захват, али је, у суштини за то рано – каже за „Новости“ Гордана Мијалковић, дечји психолог у Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину. – Предложено законско решење је штуро и не делује обећавајуће. Овај закон ће имати смисла само ако се озбиљно схвати да адолесценти имају право на избор, али да то треба да деле са родитељима.
У Министарству здравља кажу да је за многе споран 19. члан предложеног закона о правима пацијената, уствари унет на захтев Уницефа и центара за заштиту деце који желе што више права за децу од 15 година.
ЗА ПОСАО И БРАК МОРАЈУ ДА ПИТАЈУ ЗАКОНСКА решења којима се у различитим областима регулишу права младих у Србији су, чини се, у „раскораку“. Наиме, док се новим законом из области здравства деци од 15 година даје право да буду самостална, Законом о радним односима, рецимо, предвиђено је да дете од 15 година може да се запосли искључиво уз сагласност родитеља или старатеља. За брак, чак и годину дана старијем адолесценту, са навршених 16 година, треба потврда суда да је за женидбу или удају телесно и душевно зрео.
– Лично мислим да је то проблем здравог разума, јер се овде не ради о хитним хируршким интервенцијама које детету могу да спасу живот, него о захватима који нису хитни, а могу да буду и естетски – каже Дамјан Дамјановић из Удружења пацијената „Плави круг“, које је поднело више примедби на предложени закон. – Зашто као родитељ морам да прихватим наметнуто решење? И ако су деца са 15 година довољно зрела, зашто се онда не спусти граница за пунолетство?
Ако адолесценти буду сами одлучивали о евентуалном хируршком захвату, „врућ терен“ би могла да буде естетска хирургија. Стручњаци за ову област медицине заступају став да пре пунолетства не треба ништа кориговати, осим евентуално клемпаве уши, али ко ће одбити девојчицу да за 3.000 евра угради силиконске груди, чак иако јој је само 15 година?
– Како се пунолетство стиче са 18 година, а дотад су родитељи одговорни за своје дете, тог принципа би се требало држати и кад је у питању доношење одлука о хируршком захвату – сматра професор др Душан Милисављевић, председник Одбора за здравље и породицу у Скупштини Србије.
Новости
