ТРГОВАЊЕ банкарским дуговима грађана је тренутно законом забрањено. Ипак, разне агенције за наплату потраживања још не дижу руке од становништва. На све начине покушавају да натерају надлежне да измене закон и дозволе “препродају” свих зајмова, а не само оних датих фирмама. Ово “парче колача” је прилично примамљиво, пошто грађани касне са отплатом 246 милиона евра.
Проблематичан кредит предузећа банка може да наплати тако што ће га, уз попуст, продати некој специјализованој агенцији или другој заинтересованој фирми. Иако банка тако добија само део кеша, она се ослобађа терета лошег зајма који захтева додатна резервисања новца. Међутим, код грађана важи сасвим друго правило, управо због Закона о заштити корисника финансијских услуга.
Банка може да ангажује неку специјализовану агенцију за наплату потраживања да у њено име позива клијенте и покушава да намири дуг. Али не сме да прода тај дуг ни агенцији, нити било којој другој фирми. Само сме да га, евентуално, уступи некој другој банци. Ова чињеница је рак-рана управо специјализованих агенција које желе да активно учествују и у откупу дугова грађана.
Поставља се питање – уколико би се такво решење дозволило, постоји ли било какав механизам контроле, који би спречио да власници дугова грађана постану поједине агенције које раде на ивици закона?
– Грађани у Србији и даље показују висок степен финансијске дисциплине – каже за “Новости” Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду. – Они који однедавно не измирују редовно своје обавезе, то најчешће чине из разлога што су остали без посла или имају умањена примања.
Постоји и група грађана која је ушла у “колотечину задужености”, отплаћујући стари дуг новим кредитом. Међутим, како истиче Ђукић, постоји једна мала група грађана која намерно избегава да редовно намирује обавезе.
– Банкама је у интересу да кроз репрограм кредита олакшају корисницима да намире свој дуг. Банке углавном избегавају тужбе и прибегавају им само када морају – објашњава Ђукић. – Ипак, постоји једна мала група грађана која намерно избегава да сервисира своје дугове. Има и банака које не желе или не могу додатно да се ангажују на решавању проблема тешко наплативих зајмова. Банка тада може, искључиво на бази уговора, да уступи агенцији регистрованој за наплату потраживања, посао наплате дугова. Такве агенције наплаћују по основу ефеката наплате коју су постигле.
На питање ко, у том случају, штити грађане од евентуалног бахатог понашања агенција, Ђукић одговара да је то посао државе.
– Држава је дозволила стварање таквих агенција, прописала ко и под којим условима може да их оснива, а банка са њима склапа прецизне уговоре, по основу одлука управног и извршног одбора – каже Ђукић.
* * * * * * * * *
ПРИВАТНИ ИЗВРШИТЕЉИ
БРЖЕ ДО ДУГОВА
Од 11. марта приватни извршитељи, како је најавила Народна банка Србије, који имају сертификован електронски потпис моћи ће да достављају закључке у Принудну наплату електронски преко веб-апликације.
Пројекат електронског слања закључака са електронски сертификованим потписом извршитеља започео је средином прошле године, да би сада у потпуности био реализован. Веб-апликација за електронско достављање закључака биће пуштена у рад 11. марта. Цео пројекат је рађен како би се изменио начин достављања закључака приватних извршитеља, а који се Принудној наплати достављају ради бржег, тачнијег и ефикаснијег вршења принудне наплате.
Од укупно 55 регистрованих приватних извршитеља, њих 36 је прибавило електронски потпис. Сви они ће моћи да закључке које доносе шаљу у Принудну наплату електронски, а не као до сада у папирном облику, препорученом пошиљком, Одељењу принудне наплате у Крагујевцу.
Новости
