fbpx
Насловна / Свет / Уз најновија догађања у Бугарској

Уз најновија догађања у Бугарској

Вадим ВИХРОВ | 04.03.2013

Оставка владе Бојка Борисова  по траговима најмасовнијег протеста становништва у последњих 16 година, узнемирених растом трошкова за  живот, била је очекивана. Такав обрт догађаја су припремиле и бугарске власти, и крупни играчи из Вашингтона.

Шта је заједничко између јануарског дуплирања цена струје  и тајне депеше коју је још 2. октобра 2008.године тадашњи амбасадор САД у Софији Ненси Макелдауни послала тадашњем специјалном посланику САД у Европској унији Бојдену Греју, задуженом за  „евроазијску енергетику“? У депеши је писало да Бугарска,  „сиромашна угљоводоничним сировинама,  зависи од Русије са 70%  по укупном увозу  енергената, а за природни гас и са свих 90%“. А даље је било вулгарно размишљање госпође Макелдауни  према коме Бугарска  „својим страстима пушта машти  на вољу,  у кревету са мишићавим дуетом у облику Газпрома и ЛУКОЈЛ-а“ и тиме се бави „зато што погрешно мисли да друга алтернатива не постоји“.

Копија депеше дипломатичне даме из Софије је послата у Вашингтон Министарству трговине, Министарству енергетике, Савету националне безбедности и агенцији  ЦИА. „Уколико се узму у обзир  рекордно високе цене енергената, – јавила је Ненси Макелдауни, – Русија ће са својом благостањем  које се заснива на угљоводоницима, пумпати средства у бугарску економију, чиме ће ту земљу претворити у лак плен на који ће моћи да врши притисак“.

Госпођа Макелдауни  је том приликом учинила изванредно признање: пошто је Европска унија инсистирала да се затворе 3. и 4. блок у нуклеарној електрани у Козлодују, бугарској економији је нанет финансијски губитак од 1,4 милијарде долара, што је нанело штету и Србији, Македонији и Грчкој које су од Бугара куповале струју. Да би се тај дефицит отклонио  препоручено је да се диверсификују извори испорука (читај: да се прекину куповине од Русије) и да се акценат стави на куповину америчких технологија, те да се Бугарска преоријентише на компаније „Шеврон“ и „Вестингхаус“.

Од тада је у бугарским медијима почела да се води кампања против руских испоручилаца природног гаса („Газпром“-а), потенцијалних транзитера руске нафте (пројекта  гасовода Бургас – Александруполис) и грађевинара нуклеарне електране у Белену („Росатом“-а).

У фебруару 2012. кроз штампу је протурен глас да је, као, при производњи грејача високог притиска (ГВП) за блокове 5 и 6 нуклеарне електране  „Козлодуј“  коришћен … – несертификовани челик. ГВП су произведени у ОАО „ЗиО-Подољск“, који је у саставу „Атоменергомаш“-а преко дивизиона за производњу машина „Росатом“.

Клевета није живела дуго. Испитивање метала ГВП-К 6 и 7  су извршили независни експерти.  На крају је директор „Козлодуја“ Валентин Николов објавио да је „при испитивању у институту Бугарске академије наука констатовано да стварна  чврстина и хемијски састав одговарају челику 22К“. Ту је лаж умрла, али се кампања против Русије захуктавала.

28.марта 2012. посланици Народног собрања Бугарске су уз 120 гласова „за“ и 41 „против“ подржали одлуку владе о одустајању од изградње нуклеарне електране  „Белене“. Споразум о изградњи  нуклеарне електране са два блока збирне снаге преко 2000 МWt закључен је 2006.године између ЗАО „Атомстројекспорт“ и Националне електрокомпаније Бугарске (НЕК).

Нико није приметио да је Комисија за одређивање захтева за градњу нових нуклеарних блокова у Европској унији указала на нуклеарну електрану  „Белене“ као на један од три примера која су за углед. У тој електрани је требало да буде реактор треће генерације заједно са пројектима у Олкилуоту (Финска) и Фламанвил (Француска). Експерти Европске уније су препоручили да се нуклеарне електране граде само са реакторима тог степена сигурности и заштите.

При том је за изградњу „Белене“ било ангажовано преко 30 локалних компанија које су биле спремне да дају и опрему, и комплекс услуга, што им је омогућавало и да упосле капацитете, и да постоји гаранција да ће бити сачувана сва радна места. У корист те нуклеарне електране је говорио и показатељ рентабилности  производње „атомске“  струје: киловат-час  који се добија захваљујући обновљивим изворима енергије  је 1,5 пут  скупљи од киловат-часа, произведеног у нуклеарној електрани, а киловат-час који се генерише у бугарским термоцентралама је 5,5 пута скупљи од цене струје на излазу из нуклеарне електране.

Па онда – шта је натерало кабинет Бојка Борисова да сторнира изузетно битан  пројект  којим би се обезбедила енергетска стабилност Бугарске? Одговор је једноставан: притисак Американаца.

2011.године америчке фирме AES  и Contour Global су стекле у Бугарској две термоелектране: „Марица Изток-1“ и „Мариица Изток-3“. Како би их довели до рада пуним капацитетом они су у прву инвестирали 1,2  милијарде евра, а у другу 230 милиона. Требало је мислити на рентабилност инвестиција. Зато су Американци направили  уговор на 15 година, и током тог времена Бугари су обавезни да струју купују по ценама које се сваке године повећавају.  При том су Американци учинили све како не би добили конкуренцију. „Уколико нуклеарна електрана „Белене“ буде изграђена, у том ће се случају  кроз 10 година  почев од данашњег дана испоставити да су америчке електране једноставно непотребне. И супротно, уколико „Белене“ не буде саграђена, Американцима се у  Бугарској гарантује стабилно тржиште“ – објаснио је понашање америчке стране Румен Овчаров, бивши министар енергетике Бугарске.

Хилари Клинтон  је енергично пљескала чињеници да Бугари неће добијати јефтину струју из руске нуклеарне електране и својски је подвлачила да управо  САД могу да постану поуздан партнер који би обезбеђивао сигурност Бугарске за снабдевање струјом.  Зато треба само да се „диверсификују“  испоруке нафте и гаса (то јест да се прецрта канал за извоз из Русије) и да се искористи потенцијал  „низа америчких компанија“.

Међутим, многи бугарски експерти из области енергетике су у одустајању од нуклеарне електране „Белене“ видели озбиљну претњу за националну енергетику. Бивши министар економије и енергетике Бугарске Петир Димитров, сада посланик Бугарске социјалистичке партије (БСП) упозорио је своје суграђане да кратковидо прихватање туђих савета  није промишљено са економског гледишта.  „Верујте ми“ – за 15 година Бугарска ће бити принуђена да увози струју… За нас, Бугаре, та  политичка, дипломатска и интелектуална неодговорност значи глад за струјом већ следећих деценија… Осуђени смо на енергетско ропство и дефицит који ће бројност становништва смањити до 2050.године још за 1/3. Односно, крајем тог периода Бугара ће бити око 3,5 милиона, колико их је било крајем петовековног  робовања Турцима“.

Позадину удара на енергетску област Бугарске открила је Нора Стоичкова, бугарски новинар, експерт за питања енергетике: „Пројект нуклеарне електране „Белене“ је био блокиран због спољног притиска од стране САД и ЕУ, који нема преседана… Амбасадор САД у Софији је својим појављивањем у масмедијима и грубим лобирањем за интересе америчких енергетских корпорација Chevron и Westinghouseпревазишао и самог премијера Бугарске, иначе изузетно активног у масмедијима.

Како је дипломатски констатовао Кољо Колев, директор Агенције за политичка и економска истраживања „Медиана“ –  „многи Бугари схватају да због америчких геостратешких интереса Бугарска може да пропусти добре економске могућности“. 

Психолошка обрада бугарске врхушке на власти се не прекида. Чује се да је амбасадор САД у Бугарској Џејмс Ворлик опозван зато што „није у потпуности одговарао“: па амбасадор је слабо лобирао за интересе америчких компанија и с гледишта Вашингтона је дозволио оно што је недопустиво: кабинет Бојка Борисова  је  био „зауларен“ протестима јавности која се заузимала за заштиту човекове околине, те је у јануару 2012.  забрањен рад налазишта шкриљног  гаса који је у Бугарској обрађивала компанија Chevron.

А када су Бугари забранили експлоатацију шкриљног гаса, Барак Обама је за време посете Бојка Борисова Вашингтону, како је то писала бугарска штампа, иза затворених врата  овоме извукао уши. Бугарски посматрачи су чак сигурни да Борисов баш због оштре Обамине препоруке није отпутовао 7.децембра прошле године на свечано отварање радова на гасоводу „Јужни ток“.

Нора Стоичкова је сигурна да „да Борисов није закочио реализацију“ пројекта нуклеарне електране  „Белене“ не би било ни незадовољства, јер би постојала реална перспектива да се смање трошкови и да се становништво обезбеди јефтином струјом. „Та нуклеарна електрана би за нас значила сигурност  да ћемо имати јефтинију струју, постојала би нада да ће се отворити нова радна места и да ће се развијати индустрија“. Према њеном мишљењу „одустајањем од  пројекта „Белене“ Бугари су се обрукали пред читавим светом. Сви ће инвеститори знати да код нас новац може да заради само онај ко је пријатељ са америчком администрацијом“.

Да, Бугарска има преуско поље за маневрисање у енергетици. Прво, чланство у ЕУ захтева да се до 2020г.  16% капацитета за производњу струје пребаци на обновљиве изворе енергије, што је још у лето прошле године довело до повећања цена струје зато што је инвеститорима наређено да се оне формирају не тржишно, већ уз преференцијалне услове. Друго, проамеричка оријентација једног дела бугарске политичке класе  која се у Бугарској формирала у последњих 20 година  обезбеђује режим највећих погодности за бизнис САД-а. Бугарској као земљи са најнижим стандардом у Европској унији (просечна месечна плата износи 385,5 евра, просечна пензија је 138 евра) је компликовано да се бори за сопствене национално –државне интересе. По броју аката дипломатског притиска САД-а на владу Бојка Борисова може да се закључи да данас Бугарска, и сама не  схватајући то, већ представља земљу са ограниченим суверенитетом…

 

Фонд Стратешке Културе

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Меркелеова напушила Макрона због проблема које јој прави

Однос француског председника Емануела Макрона и немачке канцеларке Ангеле Меркел отежавају различити политички приступи двоје …

Швеђани и Немци ужаснути: Коначно им открили размере мигрантског криминала

4.4 (7) * У Шведској је током 2018-те било преко 160 експлозија. Живот у етничким гетима …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *