04.03.2013. – Независност су стекле Србија, Црна Гора и Румунија
Пре 135 година, 3. марта 1878. године, био је потписан Сан-Стефански мировни уговор. Он је завршио Руско-турски рат, у којем је Русија подржала ослободилачки покрет братских словенских народа. Османском јарму на Балкану је дошао крај. На карти Европе се нашла нова држава – Бугарска кнежевина. Стекле су независност Србија, Црна Гора и Румунија.
1876. године у Бугарској је плануо народни устанак. Турске власти су га угушиле, суровост није знала за границе. Десетине хиљада Бугара је било уништено, њихова села су брисана са лица земље. У помоћ суседима су дошли Срби и Црногорци, који су објавили рат Порти. Ускоро су у Србију дошли одреди руских добровољаца. Дипломатски напори Русије и других земаља Европе за мировно регулисање Балканске кризе нису се уродили плодом. У априлу 1877. године Александар Други је потписао Манифест о рату с Османском империјом. Руско друштво се у то време збило око престола, – истиче научник Института славистике РАН Петар Искендеров.
– Патриотски елан, изазван успесима руског оружја у ослобођењу братких словенских православних народа, био је без преседана. Тако се нешто није десило током читавог 19. века, изузев епохе наполеоновских ратова. Међутим, тада је Русија бранила своју независност, а сада је први пут у историји читаве Европе дошла у помоћ словенској браћи, помажући им да се ослободе османског јарма.
После 10 месеци упорних борби руске снаге су дошле у Сан-Стефано, градић на обали Мраморног мора. Истанбул је оданде био видљив као да је на длану, прича историчар Сергеј Капустин.
– Савладана су била огромна пространства, форсирана најшира река Европе Дунав. Прешло се преко планина, између осталих преко Шипкинског превоја. Заузета је била тврђава Плевна, ослобођени су били Софија и други православни градови. У Сан-Стефану је био потписан мировни уговор. Он је регулисао односе Османске империје и нове Европе, у којој су настале нове државе – Бугарска, Румунија, Србија, Црна Гора. Свет није видео тако нешто. Русија је испунила у том рату свој задатак.
У борбама за независност Бугарске је погинуло више од 100 хиљада руских војника. За успомену на њих је у Софији подигнута грандиозна саборна црква Александра Невског. У Бугарској је сачувано стотине споменика и спомен-плоча у част војника-ослободилаца. Постоје села, чији су називи имена славних војсковођа. Међу њима има Скобелево, Драгомирово, Игнатијево. На централном тргу Софије је подигнут споменик цару-ослободиоцу Александру Другом, који је недавно рестаурисан. Последњи ветеран Руско-турског рата Константин Хруцки је почетком 60-х година 20. века, када је био стар 107 година, дошао на Црвени трг Москве са својим праунуцима. Његову униформу бугарског добровољца украшавало је старо ордење и медаље.
