Вапај из Штрпца

НИКО НЕМА ПРАВО ДА ПРОДАЈЕ СРБЕ У ШТРПЦУ

Од 1999 године па до данас на терирторији општине Штрпце убијено је и нестало око деветнаесторо Срба.

Један од њих је убијен снајперском пушком у аутобусу који се под пратњом Америчког Кфора кретао из Београда ка Штрпцу на месту Бањица, надомак Штрпца.

Седамнаестог Марта 2004 године на кућном прагу у селу Драјковцу убијени су отац и син.

У селу Врбештица је убијен Србин на свиреп начин коме је одрубљена глава док је чувао стоку да би преживео.

На стотине пута су нам каменовани аутобуси који су се кретали ка централној Србији и натраг, при чему нису била поштеђена ни санитетска возила дома здравља , као ни возила црвеног крста.

Били смо дуго без електричне енергије и телефона и без икакве комуникације са светом.

Због немогућности кретања путевима Косова и немогућности транспорта пацијената у друге здравствене центре дошло је и до умирања пацијената.

Више пута и без икаквог разлога дошло је до хапшења наших грађана а све са циљем појачаног притиска ради протеривања са наших вековних огњишта.

Више пута нам је скрнављена црква СВ.Петар у селу Броди и на њој истицана Албанска застава.

Више пута оскрнављен споменик „Путниче„ у месту ливад, који је подигнут у знак сећања нашој погинулој деци и грађана од Бугарских фашиста у другом светском рату.

Ради опстанка и борбе за опстанак организовани су протести који су се често завршавали уз директне сукобе са Кфором.

Након једностраног проглашења независности Косова и Метохије од стране Албанаца, у Штрпцу су се организовали протести свакога дана у трајању од три месеца, показујући тако да Срби одбацују и нежеле тзв. „државу косово”.

Било је и случајева одузимања возила наших грађана, кажњавања од стране полиције без икаквих разлога и разних облика малтретирања.

Накарадним преговорима Београда и Приштине престала је важност свих Српских докумената на Косову и Метохији, присиљени смо на вађење косовских докумената и тако насилно постали Косовари.

Драги пријатељи и поред тога што смо свој опстанак и слободу извојевали крвљу и кроз голготу коју смо описали у најкраћим цртама неки су себи дали за право да могу да нас 13 година касније и продају. Иза наших леђа продају нам, што су и у практичном смислу доказали, све – државу, народ, морал, достојанство, идентитет, школе, цркве, здравствени систем, гробове, историју.

Било нам је тешко али нам је сада најтеже јер у издаји не учествују само они који су отворено стали на располагању интересима Хашима Тачија и Приштине већ то чине паралелно са њима и они који представљају институције државе Србије, мислећи наравно на директоре Српских школа, директора Српског дома здравља, појединих Српских лекара, начелнике округа и свих осталих који кроз подршку Самосталној Либералној Странци продају Српске интересе у сваком смислу и то је оно што нас највише боли.

***

Да ли и после голготе које смо прошли свих ових година и даље имају право да нас продају.?
Размишљајте о свему томе !

Штрпце Србија !

 

Фејбук репортер