вартоломеј поцепао православље

Председник Украјине Петар Порошенко бомбастичним речима да се десио „пад трећег Рима“ дочекао је одлуку Синода Васељенске патријаршије да започне процес додељивања аутокефалности неканонској цркви у Украјини, односно независности од Руске православне цркве (РПЦ).

Одлука је саопштена након тродневне седнице Синода у Истанбулу на чијем челу је васељенски патријарх Вартоломеј, први међу једнаким у правољслављу које чини 15 помесних цркава.

Порошенко под трећим Римом подразумева Русију и њену цркву под чијом је ингеренцијом Украјинска православна црква Московског патријархата, најмасовнија у тој земљи. На њеном челу је кијевски митрополит Онуфрије, уједно и члан Синода РПЦ који није тражио независност.

Кадар КГБ
Зато ће аутокефалија бити додељена отцепљеној фракцији Филарета Денисенка, који је 1990. године био в. д. патријарха РПЦ, али је потом изгубио изборе, између осталог и због оптужби да је покушао да се тог положаја домогне преко веза у комунистичкој партији и КГБ, односно преко председника Врховног совјета СССР Анатолија Лукјанова. Поражен, Денисенко је кренуо путем расколништва и основао Украјинску православну цркву Кијевског патријархата, фракцију коју не признаје ниједна помесна црква.

Многи нису хтели или желели да верују да ће се васељенски патријарх Вартоломеј усудити да спроведе свој наум до краја, иако је он то недељама најављивао. И у Српској православној цркви су се надали истом, јер је потпуно јасно да то представља тежак ударац не само за РПЦ, већ и за целокупно православље, што потврђују и прве реакције из Москве. РПЦ ће у понедељак званично оценити потезе Цариградске патријаршије, али се већ огласио шеф Одељења Синода Московске патријаршије за спољнополитичке везе Владимир Легојда.

Катастрофа
– Ово легализује раскол. Својим делима, Цариград је прешао црвену линију и катастрофално подрио јединство православља – оценио је Легојда, а РПЦ је још пре неколико седмица саопштила да је „прекинула дипломатске односе“ са Васељенском патријаршијом.

Аналитичари указују да су се у сукобу нашле највећа православна црква (руска) и она која захваљујући историјском значају и даље у православном свету важи за прву међу једнакима, а и данас је често називају Цариградском, иако Истанбул одавно не носи ово име.

Скинута анатема са Филарета
Васељенски Патријарх Вартоломеј скинуо је анатему с Филарета Денисенка, кога је 1992. године на Сабору у Харкову с кијевског трона сменила управо Украјинска православна црква Московског патријархата, а Синод РПЦ рашчинио.

Амфилохије: Амерички план
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије упозорио је да „Американци подржавају покушаје оснивања нових цркава јер желе да распарчају православље“.

– Такви трендови примећени су у Украјини и Црној Гори – изјавио је митрополит Амфилохије за руску агенцију ИТАР-ТАСС.

Против одлуке Вартоломеја већ су се изјаснили александријски и патријарх Чешке и Словачке. Ускоро ће се огласити и грузијска црква. Грци и Бугари су остали уздржани према позивима из Москве на разговор, па је раскол у православљу све очевиднији.

Патријарх српски, његова светост Иринеј, због противљења расколу објављен је „непријатељем народа“ на украјинском сајту Миротворац, који саставља спискове неподобних под окриљем Службе безбедности (СБУ). На том сајту су од Срба и Емир Кустурица, као и глумци Милош Биковић и Гојко Митић, због посета Криму. Најмање двојица људи с тог списка убијени су.

Отимачина за територију
У саопштењу Васељенске патријаршије је прецизирано да су укинули одлуку из 1686. године, према којој је Кијевска митрополија предата Московској патријаршији. Укидањем одлуке из 17. века,

Васељенска црква поново полаже право на цркву у Украјини и она ће постављати њеног поглавара.
Међутим, да иза ове црквене работе стоји политика индиректно је потврдио и председник Украјине Порошенко. Према његовим речима, одлука Васељенске патријаршије се тиче „украјинске безбедности, државности и светске геополитике“.

Порошенко је обећао да ће верници слободно моћи да остану под окриљем РПЦ, ако то желе. Међутим, огласио се и министар спољних послова Павел Климкин који је поручио да „московски патријарх више нема шта да тражи у Украјини, јер је то опет територија васељенског патријарха“.
Украјинске радикалне и неонацистичке групе већ су најавиле да ће да преузму објекте Украјинске православне цркве Московског патријархата. Митрополит Павел, намесник Кијево-печорске лавре, седишта кијевског митрополита Онуфрија, позвао је вернике да се у недељу окупе у што већем броју и остану онолико дуго колико је потребно да одбране већ нападану светињу.

Колевка као Косово
Александар Волков, портпарол патријарха московског и целе Русије Кирила, изјавио је да је одлука Синода Цариградске патријаршије о укидању сопствене одлуке из 1686. године најгрубље извртање црквене историје.

Српски историчари наводе да је Кијевска лавра центар Руске цркве и пореде је са значајем које Косово има за Српску православну цркву.

Ј. Арсеновић – Вести

Актуелно

Црна Гора: Змај, Шантић, Радичевић, Максимовић, Ћосић избачени из лектира

„Крвава бајка“ Десанке Максимовић и „Ала је леп овај свет“ Јована Јовановића Змаја само су …

Путин упозорио Вартоломеја да ће цепање православља имати озбиљне последице

ВЛАДИМИР Путин је упозорио да ће подела међу православним црквама имати озбиљне последице. Поводом одлуке …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons