Истина је да је реч о приватној својини, али она је ипак ограничена друштвеним интересом, а општи интерес је да пољопривредно земљиште служи за производњу хране. То је приоритет број један, каже Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиштеДок медији преносе како у Републици Српској, због раста увоза хране, пољопривредници дижу руке од посла као и да је половина земљишта зарасла у коров, у Србији је, тврде надлежни, ситуација потпуно другачија када је реч о државним ораницама.
– Државно земљиште се све више тражи, не само за екстезивну производњу већ и за подизање воћњака. Рецимо, у Новој Вароши недавно је издато око 200 хектара и то на 10 година. То је значајна површина за тај крај где не постоји квалитетно земљиште. Пре три године тамо смо издавали свега девет хектара. Сличну ситуацију имамо и у Сјеници. Један од разлога је и то што држава сада има прецизније податке о расположивим парцелама и транспарентну понуду са дужим роком закупа – изјавио је за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.
У Војводини се сваки педаљ плодне земље обрађује, цена хектара вртоглаво расте а предмет закупа су, у последње време, запуштене парцеле које пољопривредници крче. Запуштена и необрађена земља углавном се везује за поједине општине у планинским пределима.
Ипак статистика показује да нешто мање од половине државних ораница нема закупце. Србија располаже са око 515.000 хектара државне земље, а према последњим подацима не издаје се око 235.000 хектара. Лакић истиче да су то углавном пашњаци, ливаде и мочваре које се такође третирају као пољопривредно земљиште и који се на лицитацијама нуде у закуп у два, три круга али се на ове позиве нико не јавља.
– Циљ нам је да кроз измене закона, које су у току овакво стање променимо и што више земљишта ставимо у функцију – каже наш саговорник. До октобра би, додаје, требале да буду завршене измене Закона о пољопривредном земљишту. Циљ предлога, које припрема Министарство пољопривреде, јесте управо да се напуштено земљиште, воћњаци и ливаде ставе у функцију пољопривредне производње. Али, исто тако и повећа обрадивост парцела у приватној својини. Држава тренутно, због непостојања нормативних оквира, не располаже подацима о стању земље у приватној својини.
Лакић каже да зато и постоји идеја да се прописи мењају, тако да ће обавеза приватних власника бити да пријаве Министарству пољопривреде земљиште које се не обрађује. У сваком случају, наглашава, постојаће и неки вид санкције за оне који је не обрађују или је не нуде у закуп.
– Истина је да је реч о приватној својини али она је ипак ограничена друштвеним интересом, а општи, друштвени интерес је да пољопривредно земљиште служи за производњу хране. То је приоритет број један – каже Бранко Лакић. У многим државама ЕУ примењују се санкције за власнике запуштених парцела од, како истиче, фиксних новчаних казни до увећаних износа пореза на имовину.
– Мислим да ће Србија бити ближа том моделу да се заједно са пореским органима, на транспарентан начин, може утврдити већа пореска обавеза за оне који не обрађују пољопривредно земљиште – најављује наш саговорник.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс
Фото А. Васиљевић
Коров, као појава, прати сваку ботаничку врсту, а у најновијем времену намножио се и политички коров. Он мења капу у зависности од држалаца власти. Да ли је “коров”, у савременом жаргону властодржаца, опозиција. Када први зглајзну, вољом, до јучерашњих обожавалаца, постану не “коров”, већ плевачи дојучерашњег “корова”. Како овде да се помену прелетачи странака? Они су још гори од “корова”, на време се окрену са “корисне биљке” у нову “корисну биљку”. Тако, никада ни су “политички коров” и, како ствари стоје, неће ни бити. Такав “коров” ће усрећити и раднике и пензионере, биће но када и који будући “коров” док се не исплеви?
♣ Политички коров, за разлику од биљног, делује и вегетира током целе године.
♣ Многи немају краве, али пију ли пију афлатоксине по повећаним законским садржајем.
♣ Не признаје чак и суд своје партије. У којој се тренутно налази!
♣ Избори су код нас само губљење времена. Резултати свих претходних су поражавајући.
♣ Агенција за борбу против корупције узела је корупцију у своје руке.
♣ Ми у фирми не можемо напред. Иза нас нико не стоји.
♣ Са актуелном влашћу догурали смо (пре)далеко. Никако да се вратимо себи.
♣ Добио је факултетску диплому по повољној цени, а не гратис!
♣ Крема која је ушла и у анале је вазелин.
♣ Дошло je код нас неко време, не можеш ни мито да даш ако немаш везу.
♣ Питам се: докле ће ТВ Бор емитовати стварност, уместо онога што се заиста дешава?
♣ „Напредовали“ смо, код нас, као да влада неприкосновени Угузус-бег.
♣ Генчићева вила је мала да прими људе „сосиног“ формата!
Како је кренула Брнабићева са статистиком о увећању пензије, боље је било да не да заклетву. Мање би секирала пензионере. Њена заклетва је реда ради. Она се не крсти, а лаже ли лаже.
♣ Вођа ради, остали га нежно пазе. На крају га ухвати дремка. Грешке испаштају други.
♣ Сваки председник зна снагу своје земље, њену будућност гради, а не сања?
♣ Колико наша држава има институција, друго није јој ни потребно.
♣ Фискални савет прогласио је нашу електроприведу међу највећим загађивачима у Европи. Није ни чудно, запошљава изнад 30.000 ш*роња.
♣ Храна код нас је 20% јефтинија него у ЕУ, плате три и више пута ниже. Из ината “политичких корова” гладујемо?.