ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКА „платформа за Косово и Метохију“

Евроинтеграције Србије су од почетка биле велика заблуда, чија се контрадикторност најбоље очитавала у пароли „и Косово и ЕУ“. Управо су земље ЕУ, као партнери САД у НАТО, биле ангажоване на насилном и противзаконитом одвајању аутономне покрајине Косова и Метохије.

Скупо плаћене заблуде

Демократе су биле убеђене да ће се њиховим доласком на власт након рушења Милошевића, променити однос ЕУ и САД према Србији и да ће се он даље развијати на бази међусобног уважавања. Политика европских интеграција је од почетка подразумевала да Србија треба да се сагласи са отимањем дела своје територије и да то уопште не треба да доводи у питање. Вешто успевајући да превазиђу све препреке које су претиле такозваној независности Косова, САД су реализовале многобројне кораке који су овај процес довеле пред сам крај. Нажалост, такав успех никада не би постигле да нису успевале да пронађу сараднике међу српским политичарима, који су на рачун државних и националних интереса земље којој треба да служе, обезбеђивали власт и уз њу многобројне привилегије.

Нема никакве дилеме да је Косово неуспели пројекат. То нерадо признају и бирократе из ЕУ, али само на незваничним састанцима.

Јасно је да на Косову не постоје ни демократија ни владавина права, а сада више ни ентузијазам да ће ситуација постати боља него што јесте. Албанци са Косова чекају могућност да потраже бољи живот у ЕУ. С нестрпљењем чекају визну либерализацију, у договорима које ЕУ води са Косовом као независном државом.

Наравно процес европских интеграција Србије иде паралелним колосеком, а ЕУ јасно захтева од Србије да призна део своје територије као независну државу, како би могла да приступи ЕУ. Посебно треба подвући чињеницу да је такозвано независно Косово створено НАТО агресијом на Србију којом је најгрубље прекршено међународно право. Званичници ЕУ воле да истичу како је Косово специјалан случај, јер не желе да доводе у везу пораст сепаратизма у ЕУ са косовским проблемом.

Косово није никакав посебан случај, већ једна у низу америчких интервенција, која је произвела хаос и нерешиве проблеме.

Чињеница да пет држава чланица ЕУ не признаје Косово као независну државу, додатно отежава намере САД да доврше започети пројекат изградње „независног Косова“ као део ширег пројекта „велике Албаније“. Иако је независно Косово у великој мери пројекат породице Клинтон која није освојила нови мандат у Белој кући, ми за сада нисмо чули дисонантне тонове из Вашингтона по овом питању. САД сада имају далеко важније проблеме које треба да решавају, а показује се да је председник Трамп паралисан и да није у позицији да води политику ван задатих оквира.

Косово за власт

Решавање косовског проблема би за САД значило скидање једне тачке с дневног реда, који је и онако сада постао предугачак. Због тога САД врше притисак како на Београд тако и на Приштину, да 2019. године ово питање буде затворено. Србији се нуди оквиран датум за приступање ЕУ, иако нико не може да понуди гаранције да ће ЕУ уопште и опстати до 2025. године у овом облику, без озбиљних реформи.

Контрадикторна је изјава председника Француске који је нагласио да се противи проширењу ЕУ без унутрашњих реформи ове организације и да није време за пријем нових чланица. У сваком случај чланство у Унију која се бори са економским, политичким и другим проблемима, и која ни изблиза није тако добра прилика као што је била, не може да буде предмет мотивације. Посебно не под условом губитка дела територије. Србија не може да гледа на Косово само као на територију, већ мора да узима у обзир духовну компоненту, историјске чињенице и економске рачунице.

Али чак и да занемаримо ствари које никако не могу да буду занемарене, Србија би стављањем потписа на свеобухватни договор о нормализацији односа са Приштином легитимисала злочин који је почињен од стране западних земаља као и злочин албанске стране. То би био преседан и имало би озбиљне и далекосежне последице по Србију и српски народ.

Александар Вучић је свестан тога какве би последице оставила одлука да потпише договор са Приштином и тиме призна независност Косова. Иако већ дуго времена најављује тешке одлуке и болна решења, не усуђује се да их тек тако донесе и реализује. Што не значи никако да се то на крају неће и десити.

Постоје аргументоване чињенице које говоре у прилог томе да је Српска напредна странка обећала западним земљама да ће решити проблем Косова и да је долазак на власт обезбедила управо таквим обећањем. Шта Запад подразумева под решењем није никаква тајна, они о томе отворено говоре. Велики фактор у свему наравно игра време и Александар Вучић покушава да одложи моменат доношења одлуке, али ствар је у томе да САД диктирају темпо који њима одговора. Њему је јасно прецизирано који су рокови за доношење одлука, односно за испуњавање преузетих обавеза. Сада све иде ка томе да се јавност у Србији припреми за признавање Косова кроз уговор о нормализацији односа. Ако је јасно да САД имају зацртане планове, велико је питање који је план Србије?

Очигледно је да руководство Србије нема никакав план осим да купи што више времена и да пребаци одговорност на неког другог. Онда се поставља питање због чега Србија нема план?

Нормално би било да државно руководство Србије одавно има план и да делује на његовом остваривању. СНС је од 2012. године на власти, на коју је дошла са предизборним обећањима да ће поништити све штетне договоре које је претходна власт потписала са Приштином. Међутим то се није десило већ је СНС отишла даље и потписала договоре које претходна власт није била спремна да потпише. О томе је говорио и бивши председник Борис Тадић који је навео да је изгубио влат због тога што није желео да пређе црвену линију. Сетимо се да је Томислав Николић за време свог мандата, неколико пута најављивао платформу за КиМ, али да од ни од тог обећања није ништа било. То је само још једна чињеница која говори у прилог томе да Томислав Николић и Александар Вучић нису могли да изнесу план за решење косовског проблеме, јер су се обавезали да имплементирају план САД још пре доласка на власт.

Најевропљанин

У испуњавању те обавезе српска власт има безрезервну подршку Запада и дозволу да по другим унутрашњим питањима поступа у складу са својим интересима. Иако Србија назадује и у политичком и у економском и у сваком другом погледу, ЕУ затвара очи пред тим чињеницама, јер јој суштински није стало ни до демократије ни до Србије, већ до остваривања сопствених политичких и економских циљева. То је засигурно лицемерје да заједница која говори о демократским вредностима, слободи говора, људским правим и сл. подржава диктаторске и криминалне режиме попут Вучићевог, Ђукановићевог или Тачијевог, али то за њих не представља никакав проблем. Они заједно са диктаторским режимима које подржавају учествују у обмани грађана. Због тога су имали стратегију да договоре у Бриселу формулишу тако да могу да се тумаче на разне начине за потребе манипулиња јавношћу (како српском, тако и албанском). Српска страна је имплементирала те договоре тумачећи их по својој потреби.

Иако је између Косова и Метохије и остатка Србије постављена класична граница са царином, српска власт и даље убеђује своје грађане како се ради о прелазу. Чак и онда када косовске структуре хапсе представнике Владе Србије због нелегалног или недозвољеног преласка границе. Иако је српска власт доделила Косову међународни позивни број +383, она и даље обмањује своје грађане да је то позивни број за „регију“. Много је још таквих примера, али је суштина у томе да власт у Србији свесно обмањује своје грађане уз пуну подршку „демократског“ запада. Оваквим поступањем је јавност у Србији већ стављена пред свршен чин, што је сада више него јасно.

За прикривање очигледне предаје државних и националних интереса, СНС је ангажовала све могуће ресурсе. Од „независних“ аналитичара, лажних опозиционара, ријалити програма, лансирања разних сензација попут државних самоудара, измишљања нових тема које би заинтересовале јавност и скренуле фокус са КиМ, коришћења свих медијских ресурса које користе за довођење контролисаних активиста, затим за сукобљавање наизглед различитих мишљења али искључиво оних који имају договор са властима о ненападању и добром разумевању и др. Циљ је да се на све могуће начин јавност дезинформише и збуни.

Александар Вучић је у својом драмским наступима упорно мења улоге народа и власти, представљајући народ као лењ, бахат, неодговоран, недорастао, корумпиран, неспособан, а себе као жртву која чини све какао би спасила тај гадан и незахвалан народ. Вероватно је Александар Вучић прошао кроз неку психолошку обуку како би што боље глумио страдалника и тиме изазивао сажаљење људи, јер се у томе показао као озбиљан професионалац. Мада је реално говорећи озбиљан таленат.

Додатне ефекте постиже тврдњама да Запад врши велики притисак на Србију, али да је он преузео на себе тај притисак и да чини све што је у његовој моћи да „спасе што се спасти да“. Те тврдње наравно немају везе са реалношћу, јер је за време владавине СНС предато све што се могло предати, и сада смо остали без и једног адута у рукама. Пре свега, у међународним односима постоје дипломатска правила понашања, а вршење притиска на другу државу није нешто што је дозвољено. Уколико се западне земље не понашају по правилима дипломатије, председник Србије је дужан да то јавно изнесе и да затражи подршку грађана у супротстављању таквом недипломатском опхођењу. Али, уколико носилац власти у Србији има преузете и договорене обавезе и уколико га Запад притиска да испуни те преузете обавезе, он о томе наравно не може да обавести јавност.

Завршница

Ради коначне реализације преузетих обавеза , власт има потребу да сада максимално мобилише јавност у Србији, како око теме Косова и Метохије тако и око других тема, како би додатно истрошила енергију друштва. Због тога је покренут унутрашњи дијалог, одржани су многобројне конференције и округли столови, покренуте су иницијативе, апели. Далеко од тога да су грешни они који желе да изложе свој став по питању Косова и Метохије, или још мање они који покрећу или потписују иницијативе и апеле како би спречили предају Косова, ствар је у томе да ће се власт потрудити да искористи сваког појединца и сваку добру намеру како би остварила своје планове.

Ангажовање разних друштвених структура по питању Косова и Метохије и њихово укључивање у такозвани унутрашњи дијалог, ствара утисак да ће одлуке бити донете демократским путем, у сагласности са вољом већине народа. Као што се може закључити и из претходно изнетих ставова,  Запад подржава симулирање демократије. Вучићу је потребно да представи како има широку подршку народа. Поред тога, две основне намере су да пребаци одговорност за предају Косова са себе, као и да пронађе било какав аргумент који би могао да представи као успех.

Што се пребацивања одговорности тиче, истовремено се у јавности истиче улога претходних власти. На њихов рачун се пребацује и оно што су урадиле и оно што нису урадиле.

Неоспорно је да је Борис Тадић спровео кораке који нису били у интересу очувања Косова и Метохије у саставу Србије али и то да је имао црвену линију коју није желео да пређе, а то је потписивање Бриселског договора, постављање границе на Јарињи итд. То су потези које су спровели Томислав Николић и Александар Вучић. Међутим, Вучић те чињенице уопште не коментарише као да се такве ствари нису ни десиле. Управо су потези СНС у вези са Косовом довели до погоршања безбедности Срба и демотивисали их у погледу даљег опстанка на тим просторима.

Срби су изгубили могућност да одлучују о својим судбинама оног момента када је Београд угасио институције државе Србије на КиМ и интегрисао их у косовски систем који функционише под Уставом такозване Републике Косово. То је учинила власт коју предводи Александар Вучић а не неко други.

Такође приморавањем Срба са КиМ да изађу на изборе које организују нелегалне приштинске власти, формирањем „српске листе“ и улажењем у коалицију са Рамушем Харадинајем, власт из Београда је понизила Србе на начин који то нико раније није учинио. Томе треба додати и маргинализацију свих угледних људи са КиМ који нису желели да учествују у изградњи независног Косова, прогон политичких противника попут покојног Оливера Ивановића и давање положаја криминогеним и маргиналним структурама преко којих су спроведени сви понижавајући кораци. Овим је створен велики конфликт у српској заједници на КиМ, који у будућности прети даљој ескалацији.

Други фактор је то да Александар Вучић упорно понавља како ће народ имати прилику да одлучи и да он сам неће донети одлуку која би била у супротности са вољом народа.

Референдум је средство којим може да се пребаци одговорност на народ а такође може да искористи и премијера Ану Брнабић, која нема никакав политички ауторитет па тиме ни одговорност за било какве поступке. Уколико се Вучић одлучи да организује реферeндум око питања Косова и Метохије, бојим се да ће резултати тог референдума бити унапред одређени. Контрола гласања под садашњим условима није могућа као ни утврђивање резултата гласања, што одговара како властима које Запад подржава, тако и самом Западу.

Сагласност и међусобно разумевање се заснива на обостраним интересима једне и друге стране, који немају ничег заједничког са државним и националним интресима Србије. Једини добитак на који Вучић може да рачуна је формирање „Заједнице српских општина“ по Уставу Републике Косово (што је у складу са бриселским договором) која неће имати никакве посебне надлежности у систему независног Косова. То се наравно не може оценити као добитак, већ као део свукупне губитничке позиције у коју је Србија стављена.

Уколико Александар Вучић лично исли посредно потпише свеобухватни мировни споразум са Приштином, то ће имати дугорочне негативне последице и бити нови подстицај даљој дезинтеграцији Србије. Без обзира на намере да одговорност пребаци на претходне власти, народ или било кога другог, остаће забележено у историји да је Александар Вучић одговоран за предају Косова и Метохије и ништа неће моћи да сакрије ту чињеницу.

Уколико постоји и најмања могућност да такав потез Александар Вучић не повуче, то је добра вест за Србију. Међутим, иако су међународне околности далеко повољније по Србију, власт није искористила могућност да преокрене губитничку позицију Србије, иако је имала више прилика да то уради. Очигледно је да је отишла предалеко са ђаволом у шетњу. Шта год да се деси, народ никако не сме да дигне сам руке од себе, већ треба да остане доследан у одбрани својих интереса и да задржи веру, као што је то чинио много пута у својој историји. Истина и правда једине немају алтернативу.

Драгана Трифковић

(Аутор је директор Центра за геостратешке студије)

НСПМ

Актуелно

СПАСАВАЊЕ КЛОЗЕТАРА ВУЧИЋА! Како од велеиздајничког олоша направити патриоту у јавности

Оштре речи упутили су данас председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић америчком амбасадору …

ВЕЛЕИЗДАЈНИК изјавио да НЕ ЗНА где су границе између Србије и Албаније

Упитан шта значи термин разграничење Србије и Косова, председник Србије изјавио да се ради о …

Један коментар

  1. 23. маја 2018. at 11:02
    SPAS JE SMRTNA KAZNA
    Ova vlast je odavno zloupotrebila blagonaklonost i lakovernost srpskog naroda, koji je dovela u najtežu situaciju u svojoj istoriji. Jednostavno Srbi su dovedeni do ruba propasti i nestanka. Na našu veliku žalost na vlasti su pljačkaši i izdajice i Srbije i srpskog naroda. Uz sva pričinjena zla ova vlast nas je vratila i 100 godina unazad.
    Imamo mi i komunističku akademiju i podeljenu pravoslavnu crkvu. Ove dve ustanove pored vlasti nikada nisu branile srpsku naciju, već po navici mirno posmatraju srpsku propast. To nije ništa novo i to su posledice komunističke doktrine, koja je potpuno uništila ali samo srpsku naciju. Zato danas u Srbiji imamo anarhiju (bezakonje) u kojoj uživaju i izdajnici i pljačkaši Srbije. To je jedna potpuno nesposobna vlast koja ne ume da reši nijedan problem, i koja ne trpi ni jedan vid kritike. Uz to oni su zatvorili sve medije, tako da srpski narod ne zna ni za biserku izdaju ni za ogromnu pljačku koja se desila u Srbiji. Drugim rečima srpskom narodu nije dostupna istina o radu ove vlasti već dezinformacija. Zato je posebno je važno izvršiti i ekspertizu (briselske izdaje), koja se i danas krije od naroda. Posle te ekspertize biće sve jasno, videće se ko je šta i kako radio sa ovom državom i ovim narodom. Pošto je evidentno da i sudstvo i mediji i nadležni nisu radili dobro svoj posao, treba tačno utvrditi nalogodavca koji je to stvorio. To su ti zlikovci koji su nas ojadili. Ti zlikovci su celo vreme samo obmanjivali narod pljačkali i izdali Srbiju. Broj takvih zlikovaca nije zanemarljiv i tu nesme biti grešaka u odabiru. Utvrđivanje izdaje i pljačke Srba mora se verifikovati uvidom u činjenice i dokaze o toj uzdaji i toj pljačci. To nije teško utvrditi jer dokaza ima mnogo i za izdaju i za pljačku ove države.
    Dobro se sećamo i rečenice: „Mi ćemo priznati kosovsku vladu i ako vi ne uđete u nju“. To je rekao Aleksandar Vučić okupljenim Srbima u K.Mitrovici. Posle toga naterao je SNS da naprave koaliciju sa Haradinajem koji je odsekao glavu srpske devojčice staroj dve godine u Dečanima. Da, da…
    Dobro se sećamo i rečenice: „Pređite preko mosta ovo je most koji spaja“. To je rekao Marko Đurić u Jarinju okupljenim Srbima. Niko ga nije poslušao. Danas je tu carina i granica sa Kosovom. Uz kršenje Ustava oni su na terenu i preko Brisela stvorili šiptarima drzavu. Potpis predaje Kosova Albancima dat je dana: 30.juna 2015.god. u 23h i 54m. Bez obzira što oni sada „peru ruke“ ovo je istina i to je izdaja.

    ZATO NJIH DVOJICU TREBA ODMAH STRELJATI. ZATIM STRELJATI IVICU DAČIĆA I TOMISLAVA NIKOLIĆA. ONI SU PREDALI KOSOVO ALBANCIMA.
    Poklonjenu državu Šiptari su slavili celu noć i u Prištini i po celoj Evropi.

    Na osnovu utvrđenih daljih činjenica i dokaza o izdaji i pljačci ovog’ naroda streljanje i svih ostalih zlikovaca može odmah da počne. Ne žalite to će stradati samo srpski krvnici kojima ovaj narod ne sme više ništa praštati. Znam da će mnogi zlikovci i pobeći iz Srbije, ali što više budu bežali narod će sve više otvarati oči i saznavati crnu istinu. To je i jedini način da jednom saznamo i istinu, i odatle se mora poći. A kada narod sazna istinu zlikovaca neće biti u Srbiji. Veliki sam pristalica istine i pravde i očekujem da će ona jednom zaživeti i u Srbiji. Mora da se odgovori na pitanje: Ko i zašto krije istinu od srpskog“ naroda???

    Naša opšta nesreća je što su na vlast stupili šarlatani, nemoral i otpad srpskog’ naroda. To su sve samosami srpski izdajnici, pljačkaši, lažovi (neslućenih razmera). Ima tu i puno došljaka koji su ovde došli samo iz ličnog interesa. Zbog nedostatka patriotizma prema Srbiji oni su se lako priključili i izdaji i pljačci Srbije. I došljacima i ovoj vlasti jedini cilj je da opljačkaju Srbiju, a sada i da je potpuno unište. Važno je istaći da je ovo organizovana izdaja i pljačka koju nije zabeležena u dosadašnjoj srpskoj istoriji. Doduše na našu žalost ova vlast je sve svoje želje ispunila i sada deluje vrlo zadovoljno i veselo. Ovako veliku izdaju i pljačku vlast je ostvarila (samo) uz pomoć izdajničkih i potkupljenih mediokriteta u Srbiji. Na televiziji nema kritike, tu se jedno govori a u praksi drugo radi. Ti mediji su pomno pratili sve srpske nesreće i vešto skrivali istinu od srpskog naroda. To govori da su i mediji saučestvovali u uništenju Srbije. Vlasnici svih tih medija su u stvari ujedno i pljačkaši Srbije, koji ovo prikrivanje istine rade iz interesa. Pa kažem: „Stanite srbožderi Srbija je uništena“! Dosta više! Stanite!!!

    Naspram ovakve vlasti i medija stoji sirotinja na koju više niko ne obraća pažnju. Skoro sva ta sirotinja nema veše novca da plati komunalne račune i da preživi. Vlast nije ni njih zaobišla i štedela već im je opljačkala penzije. Ta uvek lakoverna sirotinja služi svakoj vlasti nažalost jedino za obmanu a potom i za dobijanje izbornih glasova. Oni su apolitični, neznaju istinu i zato su uvek na meti prevare i pljačke. Mora se reći da je to jedna amorfna masa koja održava ovu kriminalnu vlast u Srbiji.
    Ova vlast je žrtvovala i Kosovo zbog zapada a odvedoše nas na istok i na onaj svet. Uz sve to oni potpuno rasprodaše Srbiju a Srbe su pretvorili u pravo roblje koji imaju najniže plate i standard u Evropi. Pored svega toga mi smo poniženi kao narod od ove iste kriminalne vlasti. Kažu da smo nezahvalni, neradni, nesposobni, lenji, aljkavi i tretiraju nas kao stoku. To je njihov alibi i za potpunu rasprodaju (gašenje) Srbije. Mi sada nemamo u Srbiji ništa vredno a naše. Sve je tuđe, i ništa nije ponuđeno našim stručnjacima koje tretiraju kao bogalje i zato oni odoše iz Srbije…

    Mi jednom moramo da prekinemo ovu agoniju i to vraćanjem u Srbiju smrtne kazne. Streljanjem ili vešanjem svejedno. Umesto stvorene anarhije mi moramo stvoriti pravnu državu koju ova vlast nesme da stvoriti. Zaštita imunitetom mora da se ukine jer narod nije dao svoj glas da se ovo radi. Nije dao glas da se izdaje i pljačka Srbija. Već je dao glas za obećani oporavak i razvoj Srbije kao države. I umesto toga mi smo doživeli izdaju i pljačku Srbije. Zato je jedino rešenje fizička likvidacija ovih izdajnika i pljačkaša Srbije. Ta likvidacija mora se sprovesti od samog vrha Srpske Vlasti pa nadole tako da se unište svi izdajnici i pljačkaši.
    Likvidacije i kazne moraju podneti i svi javni mediji u Srbiji koji su celo vreme (svesno obmanjivali) srpski narod. Mora se obelodaniti i ko drži te medije u Srbiji? Ova čistka će biti pouk i svim sledećim vlastima u Srbiji. Nikad više !!!
    Svi buduće vlasti moraju jednom naučiti da nikada više ne posegnu za pljačkom a kamoli da prekrše Ustav. I mi moramo znati i naučiti da je Srbija naša država (mi druge nemamo) i da je ona mnogo važnija od šačice ovih zlikovaca. Dalje…

    Moralna dužnost svakog Srbina je da postupa patriotski prema Srbiji a zakonska obaveza je da brani Srbiju u svakoj neprilici. Ponavljam sve one koji su izdali i opljačkali Srbiju treba streljati. To nije uopšte greh jer su to i zaslužili. Ponavljam mora se javno ponaosob utvrditi svačija odgovornost i zlo zbog kojeg smo ovako uništeni. Tu su: Kršenje Ustava (predaja Kosova), Briselski sporazum, pljačka, pljačka čak i zlata u Bazelu, krediti. Mora se utvrditi ko je zatvorio rad suda i medija u Srbiji? Ko je i zašto i kako to uradio? Ima li izdaje i pljačke možda? Kao otežavajuća okolnost mora se uzeti u obzir da se pljačka i izdaja vrši dok ovaj narod grca u teškoj bedi. Vlast je pljačkom napunila pune džepove para. U Srbiji su stvorili medijski mrak pa Srbi neznaju ISTINU! S’krivena je istina!

    Mora da se zna da je svesno laganje javnosti teško krivično delo. Stiže i vreme kada vlast mora da položi račune ovom narodu. Ali sem zla i nesreće ova vlast nema šta drugo da pokaže. Pitam: „Koji je problem rešen“? Nijedan. Problemi se samo gomilaju. Ko ih stvara? Pitam! Pa ova vlast.
    Srbija je samo opljačkana i izdata zemlja. I zar neko misli da takvi treba i dalje da žive? Ako neko kaže da!? Proklet bio!

    Ali teško svima onima koji se već sada osećaju prozvanim!

    Ko će presuđivati pita neko? Odgovor: Poželjno je da prvo sudi stampedo, gladni stomaci i sirotinja, a posle toga da sudi normalan sud kao i svugde u svetu. Verujem da ovakav sud neće biti korumpiran i pristrasan, jer je krajnje vreme da se ova država mora spašavati po svaku cenu.
    U budućnosti mi možemo očekivati samo represiju i tiraniju i mi na to moramo biti spremni. Ova vlast neće osloboditi medije i stvoriti pravnu drżavu. Pre će se izazvati građanski rat a potom pobeći iz Srbije. Mi moramo biti oprezni i nesmemo nasesti na te provokacije…

    Na kraju da ponovim: Smrt svim srpskim obmanjivačima, lažovima, izdajnicima i pljačkašima srpskog naroda i Srbije!

    Volim Srbiju!!!
    P:SAJDŽO 2018.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons