fbpx
понедељак , новембар 18 2019
Насловна / Србија / Хроника / Велике тајне Малог мајстора – Или како је Синиша Мали украо докторат

Велике тајне Малог мајстора – Или како је Синиша Мали украо докторат

Господин Синиша Мали (42), садашњи градоначелник Београда, као и бивши помоћник министра за приватизацију у ДОС-овој Влади и директор Центра за тендерско-аукцијску приватизацију, реструктурирање и тржиште капитала Агенције за приватизацију, 2013. године је одбранио докторску тезу под називом “Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије” на Факултету организационих наука Универзитета у Београду и тако стекао звање доктора наука. То звање стекао је незаслужено. Докторска теза господина Синише Малог један је од најгорих плагијата са којим је српска јавност имала прилике да се до сада сусретне.

Студентске радове читам последњих десетак година. То ми је посао. У својој каријери никада се нисам суочио са количином преписивања каква је присутна у докторској тези господина Синише Малог. Количину неоригиналног текста најбоље дочарава следећи графикон, на којем се види проценат неоригиналног текста на свакој страни докторске тезе. Кликом на било коју тачку графикона добићете извештај програма иТхентицате (за детекцију плагијата), и то по један извештај за сваку појединачну страну доктората у коме је означен неоригиналан текст господина Синише Малог и извор са којим постоји подударност. На готово свим странама дисертације постоји одређени проценат неоригиналног текста, а на више од једне трећине страна своје докторске тезе господин Синиша Мали је преписао чак 33% или више текста! Уз толику количину плагијата ова докторска теза тешко да може да се назове власништвом Синише Малог – јер велики део текста он није ни написао. Господин Синиша Мали велики је плагијатор.

plagijat-mali

Узмимо за пример страну 125 где Мали износи “свој” закључак у оквиру четвртог поглавља:

zakljucak

Потпуно идентичан текст налази се на страни 26 рада који су написали професори Борис Беговић, Бошко Живковић и Бошко Мијатовић под насловом “Нови Модел Приватизације у Србији” који је објавио Центар за либерално-демократске студије:

“Врлине модела продаје су знатне и одговарају потребама Србије. Прво, продаја предузећа обезбеђује најбоље управљање приватизованим предузећима, што је, са становишта економске ефикасности, најважније питање приватизације. Уколико се жели здрава, ефикасна привреда, способна за дугорочан економски напредак, онда је добро управљање предузећима која се приватизују најважнији критеријум избора модела приватизације. Алтернативни модели – ваучерска приватизација и акционарство запослених не обезбеђују добро управљање предузећем и зато не би требало да буду основа приватизације у Србији. Друго, продајом друштвеног и државног капитала обезбеђује се држави преко потребан приход, којим се могу сервисирати државни дугови, покрити фискални дефицити, финансирати социјална заштита и други општекорисни послови и/или који могу бити употребљени за смањење пореза и доприноса.”

У наставку “закључка Синише Малог” на страни 126 следи:

zakljucak21

Пасуси обележени црвеном су као и претходни са стране 125 преписани од речи до речи из рада професора Беговића, Живковића и Мијатовића. Параграф обојен у љубичасто од речи до речи копиран је из слободне енциклопедије – Википедије, и то конкретно странице посвећене приватизацији. Оригинални текст на Википедији гласи:

“Проблеми са којима се суочавао модел продаје су у основи политичке и техничке. Међу политичким, могу се поменути следећи: део становништва је постприватизациону дистрибуцију имовине доживљавао као неправедну, полазећи од егалитарног вредносног система; куповина предузећа од стране иностраних инвеститора некима је изгледала као продаја националне суверености; запослени и постојећи менаџери су се понекад, бранећи своје интересе, противили продаји и стварали политичке тешкоће и слично.”

Ово наравно нису једина таква копирања. Оваквих примера у докторској тези господина Синише Малог је прегршт. Свако ко уме да чита може да се увери у невероватну количину преписивања у овој “докторској тези” користећи интерактивни графикон презентован у овом тексту, заједно са пратећим извештајима о плагијаторству креираним помоћу програма иТхентицате.

На жалост овој причи овде није крај. Господин Синиша Мали је у својој докторској тези употребио пун арсенал плагијаторских метода. Тако поред крађе текста из разних извора написаних на спрском, господин Синиша Мали је крао текст и из извора писаних на енглеском језику. Таква врста плагијата се види иТхентицате извештајима и горњем графикону. Наиме, угледавши се на Шапић др Александра, и г. Мали је велики део своје тезе дословце превео са енглеског, и то из докторске дисертације чија је тема приватизација у Еритреји: Стифанос Хаилемариам, Цорпорате Валуе Цреатион, Говернанце анд Приватисатион:
Реструцтуринг анд Манагинг Ентерприсес ин Транситион – Тхе Цасе оф Еритреа (докторска дисертација одбрањена на Универзитету у Гронингену, Холандија, 2001). Дисертација др Хаилемариама (који је сад професор на Универзитету у Асмари, главном граду Еритреје), у целости је доступна на Интернету.

 

Г. Мали је из ове тезе тако плагирао највећи део свог другог поглавља, о теоријским концептима и искуствима процеса приватизације, укравши од др Хаилемарима и његове референце и преглед литературе, једино избегавајући анализе конкетне ситуације у Еритреји. На пример:

 

Пошто се ради о преводу са енглеског на српски језик, ова врста плагијата се не виде се у иТхентицате извештајима и то знатно отежава њихово откривање. Дословни преводи готово читавог другог поглавлља докторске тезе господина Синише Малог приказани овде су пронађени ручно. Постоје основане сумње да у овој тези постоји још оваквих превода из других извора, тако да остаје нејасно да ли у овој тези уопште има оригиналног текста.

Укратко, г. Мали је у свом плагирању био надасве еклектичан – узимао је и из туђих докторских дисертација и научних чланака, али није се либио ни Википедије ни неких двадесетак страна дословног преписивања садржаја сајта Агенције за приватизацију. Мали није само мало крадуцкао, већ је плагирао и читава поглавља. Поред њега одговорност наравно лежи и на члановима његове комисије, који су г. Малом дозволили да овакав накарадни докторат одбрани.

Пре десетак дана, г. Мали и министар просвете, науке и технолошког развоја, Срђан Вербић, уручили су награде ђацима генерације београдских основних и средњих школа. Г. Мали је том приликом изјавио да није лако бити ђак генерације, јер то захтева много труда и одрицања, због чега су награђени ученици понос родитеља, наставника и Београда. “Ви сте будућност Града Београда и на нама и Републици Србији је да вам обезбедимо услове да наставите живот и каријеру као и до сада и да останете у овом граду и од њега направите још боље место за живот”, рекао је Мали.

Градоначелниче Мали, Ви сада заиста можете да непосредно обезбедите услове за живот и каријеру младих и успешних ученика и својим примером покажете да се цене рад и одрицање, а не превара и преписивање. Ако Вам је модел за приватизацију у Србији била Еритреја, земља која је по подацима Међународног монетарног фонда 183. на свету (од 187 земаља) по бруто друштвеном производу по глави становника (од целих 707 долара годишње), надам се да ћете преузимањем одговорности за учињени плагијат спречити да српско високо образовање постане еритрејско.

Стога:

Позивам Синишу Малог да поднесе оставку на место градоначелника Београда, на место члана управног одбора Клиничког центра и на место председника управног одбора Комерцијалне банке као и на остале јавне функције које обавља.
Позивам Универзитет у Београду да одузме докторску титулу Синиши Малом.

Уколико г. Мали одбије да поднесе оставку на своје јавне функције, позивам Владу Србије, Скупштину града Београда и друга надлежна тела да га смене.

Позивам ауторе и организације чија је ауторска дела господин Синиша Мали злоупотребио да покрену парничне и кривичне поступке против господина Синише Малог због повреде ауторског права.

Овај текст желим да завршим парафразирајући писмо које је група немачких научника упутила канцеларки Ангели Меркел када је група блогера открила да је немачки министар одбране зу Гуттенберг на веома сличан начин као господин Синиша Мали преписивао у својој тези:

“Уколико заштита идеја више није важна у нашем друштву, онда ћемо прокоцкати нашу будућност. Кредибилитет научне заједница трпи велику штету због начина на који је власт третира плагијат министра Стефановића (а надамо се не и Синише Малог) као небитан преступ. А велику штету трпи и кредибилитет целе Србије.” 

ЧЕСТО ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Шта се у академским круговима сматра крађом а шта је дозвољено?

Дозвољено је цитирати друге. Цитирање туђих радова изводи се тако што се сопственим речима преприча нечије ауторско дело, уз давање пуне референце. Уколико баш постоји специфичан разлог да се од речи до речи пренесе неки део туђег ауторског дела, тај део текста мора да се стави по знаке навода и укаже одакле је преписан. А све то како не би било забуне ко је тај текст заправо написао. Свако преписивање текста од речи до речи, и уз цитирање извора, најстроже је забрањено уколико наводним знацима (или на неки други начин) није јасно истакнуто где почиње а где завршава туђи текст. Да је исправно цитирао и сваки преписани текст стављао под наводне знаке и указивао на извор, барем половина текста у докторској тези господина Синише Малога би била под знацима навода, а неретко и читаве стране. Или да цитирам професорку Даницу Поповић са Економског факултета: “…колико пута неко треба да украде да би био оптужен за крађу?” Граница је јасна, и једна крађа је довољна.

Да ли је Синиша Мали преписивао само небитне ствари које не улазе у суштину његове докторске тезе?

Не. Синиша Мали преписивао је и суштински битне делове попут закључака и туђе мисли представљао као своје закључке. На пример, на странама 125 и 126 Мали као свој закључак представља текст који је у потпуности преписан из документа по имену “Нови Модел Приватизације у Србији” који су написали професори Борис Беговић, Бошко Живковић и Бошко Мијатовић а објавио га је Центар за либерално демократске студије. Синиша Мали у листи рефренци наводи тај рад али не у том закључку. А све да га је и навео, копирање текста из туђих радова и представаљње тог текста као свог се сматра крађом. То није закључак Синише Малог већ текст који је украо професорима Беговићу, Живковићу и Мијатовићу. То није заборављени цитат, то је крађа и представљање туђих мисли као својих. Мали је плагирао и читава поглавља.

Да ли има смисла бранити се изјавама типа: “Али ја сам само заборавио да цитирам извор, нисам намерно!”

Нема. Та одбрана је бесмислена. Све и да је аутор навео извор а преписао текст од речи до речи без јасног навођења који део текста је преписан, то се и даље сматра крађом. Ово питање је расправљено до ситних детаља у немачкој јавности у случају плагијата бившег немачког министра одбране зу Гуттенберга. Волкер Риебле, експерт који се бави плагијатима, у изјави новини Дие Зиет сумирао је проблем овако:

“Дер Лесер wирд дарüбер гетäусцхт, дасс еин бестиммтер Абсатз, еин бестиммтес Теxтстüцк, еин бестиммтер Геданке ницхт вом Докторанден зу Гуттенберг, сондерн вон еинем андерен стаммт. Унд дас ист мит wиссенсцхафтлицхен Стандардс сцхлецхтердингс ницхт вереинбар.”

“Читаоц је обманут и не зна да ли је одређени параграф, део текста или мисао написао сам зу Гуттеберг или неко други. Такав начин писања није у складу са академским стандардима.”

Суштина дакле лежи у обмани и немогућности да се из докторске тезе господина Синише Малог (као и Стефановића и Шапића) разлучи шта су заиста његове оригиналне мисли и речи а шта су мисли и речи других аутора.

Зашто је бесмислено чекати резултат рада неке комисије да би Стефановић, Шапић и Мали били смењени?

Зато што свако ко уме да чита може да се увери у истинитост тврдњи да су Стефановић, Шапић и Мали плагирали. Они нису само плагијатори, већ су очигледни плагијатори. Комисије су неопходне за формално одузимање њихових докторских звања, али не и за њихову смену са јавних функција које обављају.

Да ли овај текст представља напад на Александра Вучића?

Не. Управо суротно. Уместо да овај текст тумачи као напад, премијер Вучић треба да га доживи као помоћ. Иза овог текста стоји много сати мог волонтерског рада и требало би да буде срећан што указујем на лоповлук који му се дешава иза леђа.

Зашто баш Синиша Мали?

Зато што је високи државни функционер. Зато што државни функционери својим поступањем морају оправдати јавно поверење. Зато што је докторирао на државном универзитету, па је самим тим његова теза у целости јавно доступна у дигиталном облику, и зато што плагијатора итекако има и на државним универзитетима. Зато што је сад са Универзитету у Београду да докаже да се разликује од Мегатренда.

Да ли је овај текст политички мотивисан?
Не.

Зашто недостају неке стране докторске тезе?

Првих девет страна је чине садржај, насловна страна… Последњих 12 страна су референце и изјаве кандидата Синише Малог о томе како је ово онлине издање тезе идентично одштампаној верзији. Стране 13, 32, 86, 163, и 196 су насловне стране поглавља и не садрже ништа сем наслова.

Да ли је Синиша Мали копирао више или мање него што овај графикон показује?

Много више. Између осталог, графикон не показује изравни плагијат дисертације др Хаилемариама о приватизацији у Еритреји. Програми за детекцију плагијата не проналазе плагијате уколико се ради о директном преводима са других језика или уколико је преписивано са ћирилице. Вероватно је да у докторској тези Синише Малог постоји још много плагираног текста.

Зашто се у случају страна са мањом количином плагираног текста бројка на графикону понекад разликује од бројке у одговарајућем ПДФ документу са анализом плагијата дате странице?

У овој анализи поред програма иТхентицате користио сам турнитин.цом и граммарлy.цом. Резултат на графикону је комбинација сва три програма, а сам извештај о крађи текста је генерисан програмом иТхентицате који дозвољава генерисање оваквих извештаја. Максимална разлика између тачака на графику и оних у одговарајућим ПДФ документима је 3 процентна поена. На страницама на којима је преписано више од 50% не постоје разлике и резултати сва три програма се подударају.

Где је могуће пронаћи оригиналну докторску тезу Синише Малог?

http://eteze.bg.ac.rs/

Да ли је неко финансијски подржао анализу доктората Синише Малог и писање овог текста?

Не.

Како је технички одрађена ова анализа?

Докторска теза је најпре подељена по странама користећи Адобе Ацробат Про. Потом је свака страна засебно уплоадована на wеб сајтове три различита сервиса за детекцију плагијата: итхентицате.цом, турнитин.цом и граммарлy.цом. Интерактивни графикон сам креирао помоћу библиотеке д3јс.орг.

Да ли постоји неки виц из афере о плагијату министра зу Гуттенберга који би могао да се примени и у случају српских плагијата?

Постоји:
Улази случајни пролазник у Скупштину града (или зграду Министарства унутрашњих послова) и пита портира: “Да немате можда уређај за фотокопирање, треба нешто да копирам?” Портир одговара: “Извините, градоначелник (министар) је малопре изашао.”

 

*Име аутора текста склонили смо на његов захтев

Пешчаник.нет, 09.07.2014.

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Министар Мали демагог, од наводних 1,8 милијарди евра страних инвестиција – само 400 милиона правих гринфилд инвестиција

4 (4) Дубља анализа полугодишњег биланса страних директних инвестиција (СДИ) у Србију би нам показала …

Колико сте у том истом периоду дали субвенција тим „страним инвеститорима“?

1.6 (7) Србија је у првих шест месеци имала 1,9 милијарди евра директних страних инвестиција, …

6 Коментара

  1. I Mali resavac, pa dole više ? ako boga znate 🙁

  2. Ajde, da pogadjamo ko je sledeći za proveru doktorata….

  3. nisam simpatizer politike ali brte nevolim ni olajavanje koje je u novije vrijeme uzelo maha.Mnogo je bitnije šta čovjek umije da radi nego njegova diploma. mnogi imaju bombaste diplome a neznaju ni kolac zaoštriti.

  4. da li ima neki regularni doktorat u srbiji,

  5. Verujem da su oni plagijatori,ali opet se zapitajmo zasto se oni sada ruse? Moje misljenje je da su pri kraju posla zbog kojeg su podrzavani i da je vreme ponovo da se vrati DOS koji treba da ustavno razjedini sever Srbije (A.P.Vodjvodina) od centralne Srbije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *