Министар финансија Синиша Мали изјавио је да су “бесмислени коментари” опозиције о презадуживању Србије.
Мали је за телевизију Хепи рекао да српски јавни дуг расте, али мање него бруто домаћи производ (БДП), као и да се Србија „задужује за инвестиције а не за потрошњу“.
Он је казао да јавни дуг износи 47,6 одсто БДП-а Србије што је, по његовим речима, мањи проценат него у Европи.
Поводом градње Националног стадиона у Београду због организовања Међународне изложбе „Експо 2027“, Мали је казао да је то „чист пример подстицаја развоја приватног сектора“. „Огромни су позитивни ефекти за нашу економију, и директни и индиректни. То се зове инвестиција која је сидро“, рекао је.
Додао је да ће изградњом Националног стадиона до 1.000 хектара околног земљишта бити предмет инвестиција приватног сектора, што је, по његовим речима, случај и на Макишком пољу где ће се гранити станица метроа.
Мали је рекао и да су београдски и локални избори који ће се одржати 2. јуна важни јер „мора постојати јединство“ да би се спровела економска политика „по вертикали“, односно на релацији локална власт – републичка власт.
„Београд је 40 одсто српског БДП-а“, рекао је Мали говорећи о значају градских и локалних избора у главном граду који ће се одржати 2. јуна.
НАЈТЕЖЕ СЕ ПАДА СА ВИСИНЕ
Код политичара највећи је страх пад са „висине“. Њихов положај је као да су на „висећем мосту“. Ту немају ослонац, осим полтрона и увлакача, док им требају. Када нестане политичка подршка падају са „висећег моста“, полтрони и увлакачи престају да аплаудирају, већ траже новог шефа чије ће свакодневне лажи прихватити оберучке. А шта даље?
♦ Не дозволите увођење дан лажова. Довољни су јавна наступања вођа.
♦ Добар је к`о лебац, од њега нема хлеба.
♦ Не питајте га дали краде, питајте га колико краде?
♦ Бојим се да садашња хапшења криминалаца не буде као спортски риболов. Ухвати па пусти.
♦ Слуша их пажљиво. Они су цинкароши.
♦ А сада свега му је доста, остао је без ичега!
♦ Како је у вину истина, шефу наручујем искључиво вино.
♦ Све смо богатији! Сада имамо више партија, народних кухиња, страних посматрача, домаћих плаћеника и да не помињем домаће паћенике.
♦ Провукао сам се кроз иглене уши у овој сосасијади, али сам извукао дебљи крај.
♦ Он не пије воду, пије нам крв.
♦ Неки само једном уђу у факултет. Само када подигну диплому.
♦ Од глобалног загревања опасније је само глобално зајебавање.
♦ Није(?) толико луд, а ужива у својим лудостима!
♦ „Уби“ све своје сараднике, никако да „убије“ себе. Како ће сам…?
♦ Он се шлихта, њему се шлихтају. Без шлихтања се не може?!
♦ Он их лаже, они га лажу. Сви се добро лажу!
♦ Истина истину стиже, лаж никако да стигне лаж.
♦ Пијем, пијем да га не (не)заборавим, а да „испари“.
♦ Ако настави, моја фирма профитабилно, овако, бојим се да следећа година буде нам завршна.
♦ Моја фирма је профитабилна. Док се другачије не излаже.
♦ Ја и мој директор смо слични. Само је он богатији.
♦ Његова лаж је истина. Она је прихватила реалност.
♦ Oртодоксни сам верник. Верујем да ће нам бити боље сутра!
♦ Напис „успешна влада у неуспешној земљи“ подсећа на доброг домаћина у пропалом домаћинству.
♦ Боље ужасан крај, него ужас без краја.
♦ Наше друштво је прескочило сатанизацију, али не и станијизацију.
♦ Ера дединкизације је завршена. Шта ћемо сада?!
♦ Наша догодовштина: Дајем оно што траже!
♦ Боримо се као лавови, живимо као пси!
♦ У мојој фирми онај ко не полуди, није нормалан!?
♦ Како сам „занемео“, директор ми тражи писани извештај.