Чак 26 одсто грађана живи у беди или на граници сиромаштва и то по српским стандардима, а Војску свакодневно због немаштине напусте два до три припадника. За то време министар одбране Александар Вулин предлаже да се установи Дан ратника.
При том, овај датум се већ обележава у Војсци Србије, али би према идеји Вулина и Министарства одбране 4. децембар (ступање на снагу примирја у Првом балканском рату 1912) требало да постане државни празник. Борци последњих ратова кажу да их Вулин користи за своју промоцију. Истичу да већ имају свој празник, а то је Видовдан, али и да постоје далеко важнија питања за ветеране које министар игнорише.
– Вулин није ни војску служио, а камоли био у рату, али га то не спутава да одлучује о нама. Прича о празнику је чиста демагогија, јер нама треба Закон о ветеранима. Годинама клечимо пред властима да усвоје тај закон по ком би се разликовали од оних који су дезертирали. А за то време хиљаде људи умире од рака без права да буду прегледани на ВМА – каже Миле Милошевић, председник удружења Српски ветерани.
Председник Удружења ратних војних инвалида Жељко Веселиновић сматра да Вулин само жели да скрене пажњу јавности с афера у које је уплетен.
– Вулин је деградирао положај ветерана док је био министар за рад, борачка и социјална питања. Инвалидима су дељена стара помагала, а многима су незаконито укинута права – каже Веселиновић.
Војни синдикат Србије саопштио је да подржава идеју, али с жељом да ратни ветерани само одреде датум ког ће се подсећати на свој ратни пут и погинуле саборце.
Бугарско примирје
Проблем је и сам датум, 4. децембар. Наиме, тог дана 1912. ступило је на снагу примирје које су Турска и Бугарска потписале дан раније у присуству представника Србије и Црне Горе. Потом су започели мировни преговори у Лондону, али су прекинути 9. фебруара због младотурског пуча у Цариграду. Већ 16. фебруара настављена су ратна дејства, а Први балкански рат окончан је Лондонским мировним уговором 30. маја 1913.
Б. Ђ. – Вести
