Став

Владимир Кршљанин: Патријарх Кирил и Владимир Путин о противницима Бога, човека и људске историје

Изјаве највиших личности руске државе и цркве, Председника Путина и Патријарха Кирила, дате последњих дана, сведоче о потпуном схватању зле суштине предводника политичког Запада. Тим схватањем и тим изјавама то зло се жигоше, раскринкава и криминализује. А то је више од пола пута до победе над тим злом.

То схватање и те изјаве су зато и спасоносни.

Обе изјаве су дате усмено, «из главе», без читања и добро их је саслушати. Ради подвлачења њихових најзначајнијих момената, дозволићемо себи слободу да их овде цитирамо у кондензованом облику.

Патријарх Московски и Целе Русије Кирил је у проповеди на литургији поводом стогодишњице стрељања Царске породице, пред сто хиљада људи, у Јекатеринбургу 16/17. јула 2018. рекао:

Иза овог страшног злочина је нешто стајало, постоји колективна кривица целог народа, заокрет у историјском животу Свете Русије који је довео народ у тешки и страшни ћорсокак. У току најмање 200 година, које су претходиле тој трагедији, одвијале су се промене у свести људи које су многе довеле до богоотступништва. Интелигенција и аристократија, па чак и део клира, почели су да прихватају туђе мисли, туђе идеале, туђи поглед на свет, који се формирао под утицајем философских и политичких теорија које немају ништа заједничко са хришћанством.

Да ли је могуће изградити срећан живот посредством злочина, крви, насиља и рушења светиња? Историја јасно сведочи: није могуће!

Председник Руске Федерације Владимир Путин је на саветовању са амбасадорима и сталним представницима Русије при међународним организацијама, које се одржава једном у две године, 19. јула 2018, само три дана после сусрета са Доналдом Трампом у Хелсинкију, рекао:

У САД постоје снаге које су спремне да на жртву својим амбицијама принесу: руско-америчке односе, интересе америчког бизниса и америчких радника, интересе својих савезника и саму безбедност САД.

Постојање тих снага се не уклапа у нашу политичку философију. Нас су учили да људима који раде за државу, морају увек изнад свега бити интереси државе и друштва. Али у САД постоје они којима су своји интереси изнад општенационалних. Ти људи су моћни и намећу милионима својих суграђана ствари супротне нормалној логици историје.

То морамо имати у виду у нашем практичном раду.

Из ових кратких изјава можемо прочитати много. Овде ћемо навести неколико закључака, који нам се чине незаобилазним.

Председник Путин и Патријарх Кирил слично размишљају. Дакле, у Русији постоји симфонија световне и црквене власти.

Револуционарни терор, цареубиство и братоубилаштво који су запретили постојању Русије и које је она са огромном муком и многобројним жртвама превазишла, дошли су са Запада. Али не у моменту, већ као врхунац процеса који је трајао два века. Сва духовна угледања на Запад, од времена Петра Великог, била су погубна. И због тога што духовну саборност замењују бесомучном располућеношћу. Политички Запад је владао над људима и народима сукобљавајући их међу собом. И између нација и унутар нација.

Баш у разговору са најстручнијима за спољну политику, председник Путин указује да у пракси није сасвим тачно да су државе субјекти међународних односа и међународног права, већ да међу њима постоји и уљез – неке снаге, односно неки људи, највише у САД, који утицајем далеко надмашују већину држава. Дакле зла суштина политичког Запада је персонализована. Путин овом изјавом жигоше и криминализује светску закулису, осуђујући је на пораз истом методом којом је из историје протеран нацифашизам. Чак и жешће и непопустљивије – јер овде се ради о дефинитивним кривцима: противницима Бога, човечанства и људске историје.

Неки са Запада и даље, иако су откривени, покушавају да владају помоћу злочина, крви, насиља и рушења светиња. То смо ми Срби најбоље искусили. И имаћемо то у виду у нашем практичном раду.

(carsa.rs)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. …почели су да прихватају туђе мисли, туђе идеале, туђи поглед на свет, који се формирао под утицајем философских и политичких теорија које немају ништа заједничко са хришћанством…е, ово ваља продискутовати. 1. Које и чије Хришћанство: Христово или Константиново ! А туђе мисли…нико није тако радо прихватио као Словени, Руси око 800 г.не а Срби посебно са Растком око 1200. Па да ли смо заиста мислили да ће нас прадедови и сви од старине оставити на миру, а били су Перуновићи, због тако некритичког прихватања Бога туђина. И понављам: не Христа, његов је знак ИХТИОС, а то нигде не видимо, већ Константинов крст настао од два укрштена мача. Германи никада нису тако некритично прихватили Константинову религију као Словени. Зато су успешнији, не осећају толику имплицитну срамоту.. Вагнер је створио ОДУ НИБЕЛУНГА, има ли тог дичног словенског композитора који ће написати ОДУ ПЕРУНУ и компоновати је. Не. Е, ТО-НЕ…ТО је ТО…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!