fbpx
понедељак , новембар 18 2019
Насловна / Став / Владимир Кршљанин: Православна цивилизација и наше време

Владимир Кршљанин: Православна цивилизација и наше време

4.7
(3)

Бог је Логос, смисао. Пре свега смисао живота – човека уопште и сваког од нас коме је стало до смисла, дакле који верује; затим свих људи, односно људске заједнице; и на крају живота уопште. Он је и смисао мироздања, васељене, кроз коју, стваралачким даром од Бога, саучествујемо у проношењу смисла, и у заједници са Богом, творимо њену самосвест.

До свеопштег смисла и смисла живота се не може доћи науком, већ једино вером.

Вера је и најпоузданији и најбољи начин да се формулишу, шире и чувају општељудске (цивилизацијске) вредности и морални принципи.

Вера је и иманентна потреба људске личности.

Може се веровати у различите, ефемерне и неконзистентне ствари. Али, онда нам измиче смисао, а ни опстанак нам није сигуран. И смисао спознајемо и свој опстанак сигурно и трајно штитимо једино вером у Бога.

Вера у Бога не противречи науци и стваралаштву. Напротив, она их чини ефикаснијим, кориснијим и праведнијим.

Добро и зло су, од Адама, специфичност човековог постојања и духа. Животињски свет успешно опстаје и без ових појмова. Бића која немају разума увек делују у складу са опстанком врсте. Једино човек, и за најтривијалније поступке, мора да донесе свесну одлуку. Он може да погреши, да буде зао и да сам угрози свој опстанак и опстанак људске врсте. Вера га штити од греха, зла и самоуништења.

Вера у Бога подразумева и покоравање Божјем Закону.

Божји Закон је највиши и најопштији закон. Закони природе су, по природи ствари, у сагласности са Божјим Законом.

Мојсије је примио Закон у облику 10 заповести, којима су забрањена, односно ограничена сва човекова понашања која воде греху и злу.

Показало се да одредбе Закона, формулисане као негативни програм, нису довољне. Човеков пад се наставио и зло је запретило да овлада човечанством и уништи га.

Хришћанска вера постаје вера у Свето Тројство и указује на пут спасења.

Наш Спаситељ, Исус Христос, Син Божији, чија појава међу људима доказује безграничну доброту и љубав Божију према људима – својој деци, и спремност да учини све за њихово спасење и садејство са Богом у ширењу стваралаштва и смисла, својом двоструком природом, својим учењем, својим примером и својом жртвом, крунисаном Васкрсењем доноси позитивни програм – пут Спасења, најсавршенији и најмоћнији путоказ за човека и човечанство.

Свети Дух надахњује пророке и светитеље, најдостојније међу нама, који су већ у земаљском животу обезбедили Царство Небеско. А надахњује и све нас, када у молитви, литургији и Светим Тајнама, општимо са Богом.

Срж учења и позитивног програма Исуса Христа садржана је у једном појму – љубави и две нераздвојне заповести које нас упућују на безграничну, свестрану и потпуну љубав према Богу – Логосу и идеалу добра и љубав према ближњему као предуслов опстанка, стваралаштва и спасења.

Хришћанска љубав подразумева и жртву.

Стваралаштво је колективни чин, и без љубави, што значи и без солидарности, милосрђа и друштвене правде, оно не може бити потпуно и победничко, односно не може обезбедити опстанак и спасење.

Појава и учење Исуса Христа је највећи духовни искорак у историји човечанства, а хришћанска вера је највећа, односно једина стварна духовна револуција свих времена.

Христово учење и хришћанска вера подразумевају превласт духовног над материјалним и искључују поредак покретан себичним материјалним циљевима.

Овакво учење је доживело тровековни најсуровији прогон у иначе религијски толерантној Римској империји, али се упркос томе неодољиво ширило.

Носиоци зла и предаторства, похлепни моћници, ради очувања свеоје моћи и власти над људима, почели су одмах да стварају опозицију – систем јавних и тајних организација и јеретичких учења, како би уништили хришћанство или бар онемогућили његов тријумф.

Та опозиција је веома моћна и делује до данас. Услед тога, у свету у коме делује православно хришћанство видимо обрисе богонадахнуте стваралачке цивилизације и насупрот њој – претњу предаторске западне антицивилизације.

На обе стране су људи, и имају много заједничког, али имају и дубоке духовне, психолошке и моралне разлике, које су логична последица многовековног различитог васпитања и традиција.

Стваралачку цивилизацију – демиургију, карактеришу љубав, сарадња, искреност, саборност и стваралаштво.

Предаторску западну антицивилизацију карактеришу лукавост, мржња, насиље, сукоби, грамзивост, конкуренција, конфронтација, хипокризија, индивидуализам и предаторство.

Данас је човечанство бројније него икад, али је технолошки напредак створио предуслове да нико не гладује, да сви имају пристојне услове живота, образовања и лечења, али и да планска привреда буде ефикаснија од тржишне. Ипак, многи на свету гладују и страдају у мукама, а планске привреде готово да и нема, јер предатори у очувању неправди и сукоба виде једину шансу да наставе своје владање светом.

Људска стваралачка достигнућа настала на Западу примењују се код нас искрено и у доброј вери, док им Запад одмах ствара зло наличје, односно могућност злоупотребе.

Наша друштвена организација је инклузивна, непартијска (уз усклађивање ставова кроз дијалог) и интегративна (стваралачки циљеви и морални принципи надилазе све врсте подела).

Њихова, болесна друштвена организација се темељи на римском принципу „подели па владај“ (који је за темељни јавно прокламовао тек и баш Јулијан Апостат), тајним организацијама и тајним службама којима стварају и продубљују поделе, такмичење, конфронтацију и рат на свим нивоима – од појединаца и малих друштвених група и предузећа, преко политичких партија, идеолошких и религијских заједница, друштвених организација и идеолошких и религијских група, до етничких група, нација, држава и њихових савеза.

Они хоће да нас савладају, потчине и униште на свој предаторски, конфронтациони начин, а ми хоћемо да обезбедимо превагу стваралачке цивилизације без конфронтације и путем сарадње. Наравно, уз јачање моћи којом ћемо одолети њиховим агресивним нападима ако их још буде, и „довести их к познанију права“.

У свету се већ види да стваралачка цивилизација мора однети превагу. Наше је да не губимо веру и не заборављамо где нам је место.

Владимир Кршљанин

Србијаданас.нет

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Данас је велики празник – Усековање главе Светог Јована Крститеља

4 (1) Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. Српска …

ДАНАС JE СВЕТИ ПРОКОПИЈЕ: Огњевити светац чува здравље деце

Српска православна црква и верници данас прослављају светог Прокопија, једног од огњевитих светаца. Његов дан …

Један коментар

  1. Доктор са Чубуре

    До год размишљамо у категоријама ”ми” и ”они” директно се мобилишемо за топовско месо. Дуализам се увек потенцира само са једним циљем – да произведе мржњу која тако лепо окреће ветрчањаче ратног екстра профита. Узгред, неко ко макар декларативно заговара љубав, не познаје поделу на ”ми и они”. А о томе да ли је хришћанство наша права религија, да ли је уопште намењено нама или само, како лично рече Исус ”заблуделој деци Израиља”, можда неки други пут.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *