Стефан Симић (18) из Мола, који је нестао у недељу увече, пронађен је јуче обешен у шуми крај Тисе. Тинејџер је, како кажу његови најближи, дигао руку на себе због немаштине.
Беживотно тело на стаблу тополе пронашли су његови другови који су га тражили од тренутка када је нестао.
– Стефан је у недељу око 15 сати отишао да се прошета и није се вратио. Чекала сам га целе ноћи, али како га није било, претпоставила сам да је отишао код друга који се вратио са одмора и да су преноћили у викендици на Тиси. Kако се ни у понедељак ујутро није вратио, потражила сам га код другара. Рекли су ми да га нису видели и да нису били с њим. Забринула сам се и отишла у Аду у полицију да пријавим његов нестанак. Од тог тренутка сви његови другари су кренули у потрагу од ађанског моста на Тиси па до молске плаже. Пронашао га је његов најбољи друг обешеног на дрвету тополе крај Тисе – кроз сузе говори неутешна мајка Марија.
Kаже да су живели сами у скромној кући у Улици Ђуре Даничића број 23. Супруг јој је умро пре више од десет година, а старија ћерка Тамара је удата и живи у Бечеју. – Стефан је имао само 18 година, а ја 18 година у кући немам струју. Верујем да је дигао руку на себе само због немаштине и немогућности да се с њом изборимо. Прошле године није могао да заврши трећи разред школе за куваре у Бечеју зато што није могао да купује месечну карту за аутобус. Ишла сам на све стране, у социјално и код председника општине, где се његова секретарица извикала на мене зато што нисам дете послала у Аду у школу. Једноставно, та година му је пропала и прекинуо је школовање. Нисам могла да добијем за њега ни стипендију, ништа, макар да одради. Ову годину смо хтели да заврши школовање, али ево шта ме је задесило – грцајући говори мајка, која додаје да су живели од минималне социјалне помоћи.
Kаже да су и потребе за надничарима све мање те није више успевао ни на тај начин да заради за основне животне потребе. – Верујем да је то разлог и да је то био окидач да дигне руку на себе – говори мајка Марија, која је са Стефаном живела у кући њених родитеља јер је њен невенчани супруг, који је преминуо пре више од једне деценије, сву имовину преписао цркви како би јој нанудио.
– Kада сам покушала да остварим некакву стипендију, три месеца су документа стајала код њих, а после тога су ми дали савет, али не и стипендију. Дете ми се родило у мраку и, ево, у мраку је и завршило, а требало му је само за месечну карту да би могао да заврши школу – наставља уплакана мајка.
Она додаје да су младића нашли у шуми другови, и то његов најбољи друг Бојан Митровић, чији отац јој је и јавио за трагедију.
– Само су ми рекли, нашли су Стефана. Питала сам да ли је жив и здрав. Одговорили су да није. Ођурила сам на место где су га нашли, али ми нису дали да приђем. Начула сам да се удавио, што ме је зачудило јер је био добар пливач, а тада ми је полицајац рекао још тежу истину, да се обесио – каже Марија.
Тело Стефана Симића однето је на обдукцију, а очекује се да ће бити сахрањен у петак. – Видео сам јуче на насипу двоје полицијских возила, прву помоћ и погребна кола. Тада сам чуо да се Стефан обесио. Добро сам га познавао. Био је миран, тих, паметан и племенит дечак. Знам да је живео у немаштини, што је вероватно и био повод да дигне руку на себе – каже Перица Барбу (47), који је у близини трагичног места пецао рибу.
Извор:блиц, независни.рс | Фото:блиц
Kukuuu, šta bi bilo da nije zlatno doba.
Мајка колко је могла и умела нешто је петљала, али му нико није пружио подршку. Зар је могуће да нико није имао макар какав контакт са 18-годишњаком, какав му је го “најбољи друг”, нико појма нема шра се у њему преламало?
А у Србији све лепо, Сороши и тајкуни коло воде, олош се обогатио. А 18-годишњаци се убијају…
Тугс, јада је и бедна ова држава.
care tudjine, ker ti jebo materu, pa te dvoglavim vucicodlacicem picoustim nazvali, zlikovce genocidni, jesil ulozio 200. miliona funti.
— e pickin dime, kad bi znao koliko lepote i kakve vrednosti, tebi nepojmljive, u engleskoj mozes kupiti i za dvadeset funti, a kamo li za te pare. — mefistofele, pravnice, zla olicenje, care pod carevima a ipak suverene, toliko si veliki da su ti svi podani do guzice, pa vataju ono malo sto rasipas, a ti bi voleo i to zadrzati za sebe, da bi tvoja gomila bila velika i od svih najveca, da samo ti imas i niko vise.
— veliki jesi, al od bandere nisi veci, prepametan si samo zlo cineci, besmrtan si postao deciju krv pijeci, krvat si bio i ko krvat podmukli katolik ces ostati, pule dalmatinski spolovilom mlateci, mlatikurac zvani u svom kamenjaru cibuljickim bi bio i ostao, medju servima si suveren, sve videci i sve razumeci.
— o ti veliki care, i ti jednom moras sve napustiti i u klozetu, uredu svom, govnjav i ugusen, kopita protegnuti, a za tobom ce ostati samo smrad, a mogo si za oteto mnogo toga dobrog uciniti, mnogo u svoje carstvo doneti i slavljen dok je veka i sveta biti, al za to je razum potreban, o ti magarce dalmatinski.
— Ivane, Miroslave, Milorade, Stefane … izvinite, vise no sto cinim uciniti ne mogu i sam cu uskoro sa vama vreme provoditi.
odlicno si to rekao!