fbpx
Насловна / Србија / Фељтон / Војно-обавештајна делатност у Руском царству: Судбина љубимца Ивана Грозног

Војно-обавештајна делатност у Руском царству: Судбина љубимца Ивана Грозног

Ратови које је Велика московска кнежевина водила у XV и XVI веку одредили су будући правац развоја Руског царства. Стратешки циљеви су се планирали на војним саветима. Под Иваном VI Грозним (1530-1584) у Русији се појављују први органи централне управе. Године 1549, ствара се Посољски приказ који је био надлежан за односе са страним државама и водио војно-обавештајне активности.

Први шеф руске дипломатске службе био је Иван Висковати, који се сматрао једним од најобразованијих људи свог времена. Он је био задужен за кореспонденцију цара и Бојарске Думе са страним амбасадорима, вршио је одабир кандидата за дипломатску службу, како у земљи тако и, са отварањем руских амбасада, у иностранству. Висковати је створио јединствени Царски архив, у који су ушли рукописи и државни документи московских великих и удеоних кнезова, као и сва документација спољнополитичке природе.

Иван Висковати је био присталица заокрета Русије према Западу. С тим у вези, он је сву своју дипломатску активност усмерио ка томе да Русија изађе на обале Балтичког мора, што је водило у директне конфликте са Пољском, Шведском, Ливонијом, Данском, које су тај регион сматрали својом традиционалном сфером утицаја. Из тог разлога, уз помоћ специјално инфилтрираних шпијуна, он је пажљиво пратио политичку ситуацију у балтичким земљама, покушавајући да ослаби савез руских непријатеља.

Тако, у лето 1557. године из Москве за Стокхолм кренуо је Иван Замицки како би у име цара Ивана закључио мир са шведским краљем Густавом. Пред полазак, Замицки је добио наређење:

– За Ивана ћеш видети код краља: Какав је однос краља Густава са царем, данским краљем, литванским краљем и Ливонским мајстором? Да ли је у миру са њима и са другим суседним државама? И шта, ако Бог да, чујеш, то онда кад доћеш саопшти цару и великом кнезу.

Године 1562, Висковати лично креће на међудржавне преговоре у Данску. Он се у Москву враћа са потписаним споразумом о савезу са Данском и 20-годишњим примирјем са Шведском, што је у великој мери ојачало позицију Ивана Грозног у рату са Ливонијом (територија данашње Летоније и Естоније). Током ове мисије, он је морао да прибегне не-дипломатским средствима да би дошао до свог циља – пошто краљ није хтео ни да чује за разговоре, он је искористио новац како би тајно придобио данске племиће да ови изврше утицај на краља.

Ипак, крај живота царевог љубимца није био нимало ружичаст. Године 1570, он пада у немилост и бива оптужен за „криминалну заверу“ против цара. Од њега се тражило да јавно призна кривицу и моли за опроштај. Поносан, какав је био, Висковати је све порицао, процедивши кроз стиснуте зубе: „Проклетници, крвопије, и ви и ваш цар“. На знак Ивана Грозног, Висковатог су разапели на дрвени крст и живог расчеречили.

Још један пример дипломатско-обавештајне активности је наређење упућено Родиону Биркину и Петру Пивову, пред њихов одлазак 1587 године са изасланством у Грузију.

– Када се нађете у грузијској земљи, тајно пратите: у каквом је тренутно односу грузијски кнез са турским и Кизилбашким (Персијским)? Да ли су долазили посланици или гласници од турског султана или од Кизилбашког шаха грузијском кнезу Александру?… Да ли је било рата између турског султана и кизилбашког шаха? И очекују ли у будућности рат између њих?

У XVII веку појављују се прве руске сталне мисије у иностранству – у Шведској (1634), у Државној заједници Пољске и Литваније (1673), Холандији ( 1699 ). У то време, стратешки део дипломатије је чинила војна шпијунажа.

У 1654 години, за време владавине Алексеја Михајловича, оца Петра Великог, формира се Канцеларија за тајне послове – лична канцеларија Цара, која преузима све обавештајне делатности других органа. Овим је по први пут дошло до раздвајања дипломатије од обавештајних активности, иако су се и даље амбасадори и дипломате, по наредби цара, бавили овом врстом делатности. Овај орган није био подчињен Бојарској Думи, и сва питања су се решавала изван ње.

Милена Цмиљанић,

 

Извор: Глас Русије

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *