Вучић опет лаже о српској економији

Тренд привредног раста Србије је 3 до 3,5 одсто годишње, а тренд земаља са којим би да се поредимо четири до 4, до 4,5 одсто. Висока стопа раста од 4,9 одсто у првој половини 2018. условљена је изузетно лошим прошлогодишњим показатељима. Међутим, и таква – привремено висока стопа раста Србију, опет, неће стврстати међу три набрже растуће економије, како тврди председник државе, јер већу стопу раста имају Ирска, Исланд, Малта, Турска, Летонија и Пољска.

Посета Александра Вучића Кини, осим по споразумима “којима се не зна број”, остаће упамћена и по изјави “да је Србија данас једна од три најбрже растуће економије у Европи”.

“Шта је одговор на то да је Србија једна од три најбрже растуће европске економије? Шта је одговор на ово, јел то тачно или није тачно? Када је Србија била једна од три најбрже растуће економије? Па никада”, рекао је председник у уторак, 18. септембра.

Иако је реч о реторичком питању, ми смо, ипак, детаљно, проверили да ли је председник у праву, или се (опет) прерачунао.

Сазнали смо, међутим, да ствари не стоје баш тако како Вучић тврди.

Пре свега, привредни раст Србије дугорочно заостаје за другим земљама Централне и Источне Европе. Наиме, према анализама Фискалног савета Србије (ФСС), тренд привредног раста Србије је 3 до 3,5 одсто годишње, а тренд  земаља са којим би да се поредимо четири до 4, до 4,5 одсто. Значи, за цео проценат мање.

Како кажу за Истиномер у Фискалном савету Србије, у појединим годинама могуће је да привредни раст буде нешто већи или нешто мањи од тренда када на њега знатно утичу ванредни чиниоци, као што је ове године и случај.
“У 2017, односно прошле године, Србија је имала сушу, самим тим и велики пад пољопривреде, као и проблеме у производњи електричне енергије у првој половини године. То је привремено довело до мање стопе раста БДП-а у 2017. од тренда. Остварени раст БДП-а у 2017. износио је 1,9 одсто и био је практично најнижи у читавој Централној и Источној Европи”, кажу у Фискалном савету Србије.

Објаснили су нам, затим, да у 2018. пољопривреда има међугодишњи раст од око 13 одсто, јер се пореди са претходном – сушном годином, а производња електричне енергије је у првој половини године имала међугодишњи раст од скоро 10 одсто.

Ово су разлози због којих, према анализи ФСС, Србија у 2018. има привремено једну од највећих стопа раста у региону, иако је стварни тренд раста привреде између 3 и 3,5% исподпросечан.

Даље, према статистици Еуростата доступној и на њиховом сајту, Србија је у првој половини 2018. остварила привредни раст од 4,9%, али је то, ипак, не сврстава међу прве три земље по расту у Европи како председник тврди. Испред ње су Ирска (9%), Исланд (7,2%), Малта (5,9%), Турска (5,2%), Летонија (5,3%) и Пољска (5%).
Било како било, у Фискалном савету Србије кажу да привредни раст Србије, ипак, још није одржив

“Ову годину у анализама не би никако требало посматрати одвојено од претходне. Србија је са растом БДП-а од 1,9 одсто у 2017. имала најнижу стопу раста БДП-а у читавој Централној и Источној Европи, изузев Македоније. Међутим, да није било суше и проблема у производњи електричне енергије ЕПС-а, тај раст БДП-а био би око 3 одсто. Слично томе, сада имамо једну од највећих стопа раста БДП-а у Европи, зато што је утицај ових чинилаца променио смер. Наиме, исти чиниоци који су привремено довели до успоравања сада доводе до привременог повећања раста БДП-а“, закључују у Фискалном савету.
Земље Централне и Источне Европе, са којима би требало поредити Србију, и у 2017. и 2018. остварују раст БДП-а од преко 4 одсто. То значи да су стварни привредни трендови Србије још увек испод просека упоредивих земаља, без обзира на тренутно релативно високе стопе.

Подсетимо, Фисклани савет је на овакав тренд упозоравао крајем прошле године када су  приликом оцене буџета за 2018. и указали да ће привредни раст бити преко 4 одсто, односно већи од 3,5 одсто како је прогнозирала Влада.

Сличан став као Фискални савет, има и Народна банка Србије која је за крај ове године прогнозирала економски раст од 4 одсто, а наредне 3,5 одсто.

Најскептичнији су у Међународном монетарном фобду, чије процене су да ће он на крају ове године бити 3,5 одсто. Суседне земље се боље котирају, па су процене за Косово 4 одсто, Албанију 3,7 одсто, Бугарску 3,8 одсто, Румунију 5,1 одсто, Мађарску 3,8 0дсто…

Дакле, као што видимо, због спољних фактора, економски раст варира и није изазван потезима државе. Друго, за овогодишњи релативно виши заслужан је прошлогодињи изразито низак раст БДП-а. Треће, Србија, према очекивањима свих релавантних институција на крају ове године неће бити међу три најбрже растуће економије у Европи, јер више од две земље имају већи економски раст од наше државе.

Насловна фотографија: Истиномер/ Зоран Дрекаловић
Истиномер.рс

Актуелно

Тони Блер по други пут међу Србима

Премијерка је саветника Блера спустила у црну кутију мукле тишине, а председник пише пензионерима не …

ВЕЛЕИЗДАЈНИК преко „Српске листе“ подржао формирање шиптарске војске!

Шефица посланичке групе Покрет за спас Србије-Нова Србија Санда Рашковић Ивић рекла је да такозвана …

2 Коментара

  1. „СРБИЈА У СВЕМУ ИСПРЕД ДРУГИХ У РЕГИОНУ“- изјавио ΛV?

    Да ли овде ΛV мисли : да се највише новца отима од пензионера (око 800.000 милиона евра). Са просечном платом од 417 и пензијом од 211 eра, само су Македонија и Албанија испод. Србија, иза Пољске (5%), има највећи пораст БДП са 4,8%, а Луксембург 3,4%. С друге стране износ БДП је у Србији 6534 (порастао за 300 €/становнику), а у Луксембургу 110.000 евра по становнику (порастао за 3.740 €/становнику), па ко је бољи? Да ли наши политичари разумеју шта причају? Број становника се смањује за више од 150.000 душа годишње и ту смо у врху Европе. По коришћењу контејнера као извор хране и ту смо у врху Европе. То су неки елементи где смо по добром на дну, по лошем на врху Европе, по стандарду смо на нивоу земаља подсахарске Африке. Очекујем да ΛV изјави како код нас тече мед и млеко, а код других нема ни воде. Ако неко лаже слободно га „отерајте у мајчину“.

  2. Ljudi koji misle samo na pare, smatraju da RTB Bor ne treba prodati i ne treba dati rudnih nalazišta strancima. Samo u jednom (gornjem) delu “Čukaru Peki” kod Bora procena je da ima rude 46,15 miliona tona sa sadržajem bakra od 2,71% i vek eksploatacije 17 godina. Smatra se da će, od te rude, Nevsun ostvariti profit od 1,3 milijarde dolara i Srbija zaraditi 450 miliona dolara samo od rudarske rente i poreza, čime bi porastao BDP Srbije za 5%. S druge strane, za deset godina vladavine RTB Bor-om neprikosnoveni i nenadmašni Spaskovski, uz svu podršku vladajučkih struktura u Srbiji, RTB Bor je doveden tamo gde je sada. Nerentabilna proizvodnja bakra ide tamo dokle je stigla, troškovi proizvodnje nadmašuju cenu bakra na LME, gomilaju se gubici, država baca u tom bunaru sto miliona evra godišnje, ne plaća se struja, rudarska renta i još toga, a s druge strane popularišu se profiti, visoka proizvodnja i visoka umnost. Za vreme vladavine Spaskovskog, umesto nove topionice, koju veliča čelnik, izgrađene su samo peć za topljenje i postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline, a utrošene su pare kao da je izgrađena nova topionica. Takođe iz RTB Bor isterana je nauka, razvoj i kvalitetne kadrove. Epilog, Spaskovski je neprikosnoveni inženjer rudarstva, PMS, mašinstva, metalurgije, elektrotehnike, filozofije i da ne nabrajam, a njegova je i prva i zadnja. U cenu proizvodnje ušle su sve krađe bakra, zlata, pare, opreme, kriminala, korupcija itd. To je ta višebojna i prekrasna slika o RTB Bor. Nadam se da će prodajom da se privređivanje RTB Bor ukoloteći u zakonske tokove materije, energije, a pogotovu, kapitala, a bez Sose?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons