Различито размишљамо о хришћанском карактеру Европе и о улози нација и националних култура. На различите начине тумачимо улогу и суштину породице и имамо дијаметрално супротне ставове о миграцији“, изјавио је Орбан указујући да „свака нација и држава чланица има права да одлучује о томе како ће организовати живот на својој земљи“, те да ће народ Мађарске „бранити своје границе и сам одлучивати о томе с ким жели да живи“. „Уз дужно поштовање, али на најјачи могући начин, одбацујем претње, уцене, клевете и лажне оптужбе које су на рачун Мађарске и мађарског народа изнеле снаге у Европском парламенту наклоњене мигрантима и имигрантима. Уз све дужно поштовање желим да вас обавестим да коју год одлуку донесете, Мађарска се неће савити пред уценама.
Мађарска ће наставити да брани своје границе, да зауставља илегалну имиграцију и да брани своја права, чак и од вас, ако то буде неопходно“, завршио је Орбан свој говор и упитао „какав је уопште смисао постизања било каквих споразума с европским институцијама“ ако су оне спремне да их „занемаре“.

ПАРЛАМЕНТАРНИ МАКИЈАВЕЛИЗАМ
Орбанове речи упозорења и покушај да „уразуми“ европске посланике нису имали ефекта и 448 посланика је гласало за усвајање извештаја, док је против било 197, а 48 уздржаних. Проблем је, међутим, што снаге које су се залагале за кажњавање Мађарске ни овако нису успеле да обезбеде неопходну већину, него је извештај којим се од Европског савета захтева активирање члана 7 усвојен захваљујући макијавелистичком приступу сопственим правилима. Наиме, како је после гласања указао и шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто, да би овај извештај био усвојен, неопходна је подршка више од половине европских посланика (376 гласова) и две трећине оних који су учествовали у гласању. У овом случају, у гласању су учествовала 693 посланика, што значи да би за двотрећинску већину била неопходна 462 гласа, а не 448, колико је освојено. „Политичари који подржавају имиграцију“, како их је описао Сијарто, и који имају „огромну већину“ у Европском парламенту, издејствовали су, међутим, да 48 уздржаних посланика не буде урачунато у гласање, што је омогућило да се граница за двотрећинску већину спусти на 430 гласова. Због овог маневра, који према Будимпешти представља јасно кршење Лисабонског споразума, Мађарска намерава да поднесе тужбу Европском суду правде, најавио је шеф Орбановог кабинета Гергељ Гуљаш. По његовим речима, правила ЕП омогућавају избацивање уздржаних из укупног броја гласова у „обичним“ процедурама, али да се то правило не односи на „специјалне“ процедуре, што активирање члана 7 свакако јесте. „Не можете штитити владавину закона после озбиљног кршења закона. Оно што се овде дешава показује да би процедура за активацију члана 7 требало да се поведе не против Мађарске него против Европског парламента“, рекао је Гуљаш.

Али није овде спорна само процедура гласања о извештају који, у крајњој инстанци, може довести до губитка права гласа за Мађарску у оквиру Европске уније, него је врло споран и извештај, као и његова ауторка. На недостатке извештаја указао је и Орбан у говору пред парламентарцима. „У извештају се признаје да у Мађарску није послата делегација (која би оптужбе испитала на терену) и он садржи чак 37 значајних чињеничних грешака“, рекао је Орбан. Мађарска се у „Саргентини извештају“ оптужује за промене устава на штету контроле власти, корупцију, неправедне изборе, политички утицај на судство, кршење права на правично суђење, отпуштање судија из политичких разлога, недовољне законске гаранције против нелегалног полицијског надзора, ограничавање слободе штампе и изражавања, ограничавање академских слобода, ограничења слободе вероисповести, ограничавање рада и слобода у деловању невладиних организација, „патријархалне стереотипе“ и, на крају, пакет закона познат под колоквијалним називом „Стоп Сорошу“ и противљење илегалној имиграцији. Све ово у очима 448 европских посланика представља кршење „основних вредности ЕУ“ и изискује санкције, јер је Мађарска постала „системска претња“.

Посебно светло на лик и дело Џудит Саргентини, али и најмање још 226 њених колега посланика из готово свих партија, баца чињеница да се њено име у више наврата појављује у интерном документу Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша под називом „Поуздани савезници у Европском парламенту (2014–2019)“. И пре објављивања овог документа била је јавна тајна да „Сорошева мрежа“ има значајан утицај на Европски парламент и друге институције Европске уније, али је пун увид у обим овог утицаја добијен тек пошто је документ процурио. У контексту приче о „малтретирању“ Мађарске занимљиво је да се на „Сорошевом списку“ налази и име белгијског политичара Гија Ферхофштата, шефа посланичког клуба Алијансе либерала и демократа за Европу, посебно активног и ватреног у заговарању извештаја против Мађарске, али и тадашњег председника ЕП Мартина Шулца, седам потпредседника и читав низ председавајућих комитета и известилаца. Јасно је да ови људи, и да нису на Сорошевом платном списку, промовишу његове идеје и политике међу које спада и довођење што више миграната у Европу, легализација истополних бракова и слично. Све оно против чега је Орбан. Ако је Европски парламент желео да добије објективан и непристрасан извештај о стању у Мађарској и о томе крши ли ова земља „основне европске вредности“, зар није требало да израду тог документа повери некоме ко није очито тесно повезан са Сорошем, који у овом случају представља главну светску силу у крвавом рату са Орбаном и Мађарском државом (а ми бисмо рекли и народом) и жели да се освети за све до сада изгубљене битке? Није ли овде сукоб интереса Џудит Саргентини више него очигледан?

ПУЦАЊЕ ПО ШАВОВИМА

Иако је иницијатива за активацију члана 7 против Мађарске прошла (за сада) кроз Европски парламент, мала је вероватноћа да ће ступити на снагу, јер ће бити врло тешко добити неопходну већину од четири петине у Европском савету, а, већ је познато, немогуће једногласну подршку шефова држава и влада, пошто је Пољска (недавно у сличној ситуацији као Мађарска) најавила да ће ставити вето на то, а сличан курс би могле да заузму и неке друге европске земље попут Чешке и Италије. Заиста, без претеривања би се могло рећи да је одлука Европског парламента историјска и то не зато што је њоме први пут од како постоји активирана „нуклеарна опција“, како неки називају члан 7, него што је њоме коначно и бесповратно огољена дубока пукотина у европском блоку и међу државама које се не слажу око ове, или оне политике, и унутар страначких фракција у Парламенту које су до сада углавном биле јединствене. Сва је прилика да ће за девет месеци, после мајских избора за Европски парламент, пејзаж у овој институцији бити промењен готово до непрепознатљивости. Реално је очекивати да ће се повећати број националистичких и евроскептичних посланика, али је и врло вероватно да неке странке напусте посланичку групу Европске народне партије и придруже се радикалнијим групама попут Алијансе европских конзервативаца и реформиста (где је већ странка Права и правде Орбановог пољског савезника Јарослава Качинског) или Покрета за Европу нација и слобода у оквиру ког у ЕП делује Лига за Север Орбану блиског италијанског министра унутрашњих послова Матеа Салвинија. Питање је и како ће се у будућности понашати 57 посланика Европске народне партије који су на овом гласању били против препоруке страначког врха да се подржи извештај Саргентинијеве или оних 28 уздржаних. Што се тиче Орбановог Фидеса, који је на изборима за Европски парламент 2009. освојио 56 посто гласова, а 2014. 52 процента, он ће после овога, по свему судећи, сам напустити „народњаке“, ако пре тога не буде избачен.

Сада је дефинитивно јасно и да ће питање имиграције бити главна тема предстојећих избора, а то је терен на којем се Орбанови савезници и непријатељи његовог најистакнутијег ривала, француског председника Емануела Макрона, најбоље сналазе. И Макрон, који се сада сматра водећим заступником снажније Уније, прошле године је као главне препреке за даље европске интеграције идентификовао Мађарску и Пољску које су од тада биле само још гласније у свом противљењу бриселској бирократији. Очекује се да ће овим путем сада кренути још више европских гласача, народа и држава. Посебно ако се има у виду да је Мађарска једина европска земља која је заиста своје грађане питала какву политику према илегалној имиграцији желе, док остале нису. И управо то ће им се, можда, обити о главу.

Аутор: Печат