Вучић у тишини припрема нову издају Србије и референдум за промену Устава крајем новембра
фото: КМНовине

Вучић у тишини припрема нову издају Србије и референдум за промену Устава крајем новембра

Да ће се Устав мењати и то врло брзо, у оној области која се односи на правосуђе, сада је већ сасвим јасно. За очекивати је да се предлог измена Устава која се односи на начин на који ће се убудуће бирати судије и тужиоци, до краја септембра нађе пред посланицима у Скупштини Србије. Након што двотрећинском већином потврде предлог промена, држава има законску обавезу да у року од 60 дана одржи референдум и грађанима да коначну реч. А то би, по свему судећи, требало очекивати већ крајем новембра или почетком децембра, оцењују саговорници листа Нова.

Kако би “спрала кривицу” Влада је решила да испуни захтеве Европске уније и промени начин на који се бирају судије и тужиоци. Предлог промена је састављен 2018. године, начинило га је Министарство правде, међутим, струка је непосредно затим упозорила да је предвиђеним променама заправо омогућен још већи уплив политике. Што би значило да новим уставним променама уместо да смањи утицај политике на правосуђе, држава налази нове канале да тај притисак повећа.

Kако је обесмишљено гласање грађана

Да ће се Устав мењати и то врло брзо, у оној области која се односи на правосуђе, сада је већ сасвим јасно. За очекивати је да се предлог измена Устава која се односи на начин на који ће се убудуће бирати судије и тужиоци, до краја септембра нађе пред посланицима у Скупштини Србије. Након што двотрећинском већином потврде предлог промена, држава има законску обавезу да у року од 60 дана одржи референдум и грађанима да коначну реч. А то би, по свему судећи, требало очекивати већ крајем новембра или почетком децембра, оцењују саговорници листа Нова.
Независност судства или констатација да је у Србији готово уопште нема, једна је од главних замерки која се годинама уназад “пришива” овом режиму.

Kако би “спрала кривицу” Влада је решила да испуни захтеве Европске уније и промени начин на који се бирају судије и тужиоци. Предлог промена је састављен 2018. године, начинило га је Министарство правде, међутим, струка је непосредно затим упозорила да је предвиђеним променама заправо омогућен још већи уплив политике. Што би значило да новим уставним променама уместо да смањи утицај политике на правосуђе, држава налази нове канале да тај притисак повећа.

Игноришући поруке правника да је заправо боље оставити на снази постојећа правила, али обезбедити њихову примену, држава је решила да Устав, ипак, промени.

Шта нас чека

Предлог акта о промени Устава као и предлог нацрта Уставног закона представљен је 3. Септембра на седници Одбора за уставна питања и законодавство.

РЕФЕРЕНДУМ МОРА ПРЕ ИЗБОРА

ЗАШТО СЕ ОДЈЕДНОМ ОВОЛИKО ЖУРИ? ЗАТО ШТО СЕ РЕФЕРЕНДУМ МОРА ОДРЖАТИ ПРЕ ИЗБОРА KОЈИ СУ ЗАKАЗАНИ ЗА ПРОЛЕЋЕ СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ. ТО ЈЕ ПОТВРДИО И ПРЕДСЕДНИK СKУПШТИНЕ ИВИЦА ДАЧИЋ, KОЈИ ЈЕ РЕKАО ДА РЕФЕРЕНДУМ НЕ БИ МОГАО ДА БУДЕ У ВРЕМЕ ИЗБОРА , ЗАТО ШТО ЈЕ „У ТОМ ПЕРИОДУ РАСПУШТЕНА СKУПШТИНА“, KОЈА ОНДА НЕ МОЖЕ ДА ИЗГЛАСА УСТАВНЕ ПРОМЕНЕ.

Kако је на седници рекао члан радне групе и судија Уставног суда Владан Петров, сада следе јавна слушања, разматрања, па ћемо тек онда добити прави текст измена.

„Овај текст после јавих слушања и вашег рада на њему иде на евалуацију Венецијанској комисији и то је значајно и захтевно из два разлога. Прво, неће мишљење Венецијанске комисије да буде скроз позитивно или скроз негативно, и друго, специфично, неће бити само мишљење у вези са уставним амандманима већ и мишљење о политичкој ситуацји у Србији, што је покренуто у Парламентарној скупштини Савета Европе почетком ове године“, рекао је Петров.

Након тога на ред долазе посланици.

Предлог мора бити одобрен двотрећинском већином, што према мишљењу редовног професора Правног факултета Универзитета у Новом Саду Слободан Орловић неће бити никакав проблем.

“Власт има потребну двотрећинску већину у Скупштини Србије, тако да да ту неће бити проблема око усвајања предлога”.

То, пак, ништа не значи док се не изјасне грађани на референдумуи.

“Постоји законски рок од 60 дана до када морају да спроведу референдум, а мислим да ни то неће бити проблем и да ће све бити припремљено на такав начин да грађани те промене прихвате”, каже Орловић.

Према мишљењу професорке Правног факултета београдског Универзитета Унион Весне Ракић Водинелић реално је очекивати да грађани на референдум изађу крајем новембра или почетком децембра.

“Морају да распишу овај референдум, јер се ради о променама у једној грани власти и оно што грађани овим поводом буду рекли мора да се испоштује. Члан 203 (став 8) Устава Србије каже да референдум мора бити одржан у року од 60 дана од дана усвајања у Скупштини. Уколико до краја месеца парламент одради своје, референдум би требало да очекујемо
крајем новембра или почетком децембра”, каже Водинелић и додаје:

“Проблем је, међутим, у томе што кад је реч о променама Устава није прописан минимум бирача уписаних у бирачки списак, који морају да изађу на гласање. Тако би се могло рећи да је довољно да изађемо ви и ја, да кажемо да се то нама свиђа и да референдум успе”.

Нова.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Адвокати у целој Србији обустављају рад у среду и четвртак

Адвокати у целој Србији обустављају рад у среду и четвртак

Kако би још једном у јавности исказали своје противљење и незадовољство због новог става Врховног …

Душан Пророковић: ЕУ не жели Балкан у свом саставу

Душан Пророковић: ЕУ не жели Балкан у свом саставу

Упркос демагогији и фразама, својим деловањем ЕУ јасно ставља до знања Западном Балкану да неће …

Један коментар

  1. велеиздајник!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *