БЕОГРАД – Министарка правде Нела Кубуровић изјавила је да се нада да ће средином следеће недеље бити објављен први радни текст измене Устава у области правосуђа, што је обавеза из поглавља 23 преговора са ЕУ.
“Анализирамо на рад и управо у сарадњи са господином Хамилтоном биће објављени амандмани током следеће недеље, када се поново отвара јавна расправа, а с друге стране, текст нацрта се шаље на мишљење Венецијанској комисији”, навела је она.
Надам се, рекла је министарка, да ћемо имати прилику да на заседању током јуна на предлог буде представљен и разматран, да добијемо мишљење и после тога може да се уђе у процедуру пред Народном скупштином.
Према њеним речима, оно то је најважније и што управо Акциони план за Поглавље 23 захтева, то је јачање независности правосуђа. “Пре свега односи се на поступак избора судија и јавних тужилаца, да се искључи било Влада, било Народна скупштина, односно законодавне и извршне власти у поступку избора носилаца правосудних функција”.
“То је свакако оно што ће бити испоштовано уставним амандманима и пратећим законима који буду донети, када је реч о Закону о судијама и Закону о јавном тужиоцу, што значи да Народна скупштина више неће бирати судије, као то је до сада био случај, када се бирају судије на први трогодишњи мандат, нити ће бирати заменике јавних тужилаца. То ће бити искључиво у надлежности Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ)”, рекла је Кубуровићева.
Друго спорно питање је, каже она, састав ВСС и ДВТ.
“До сада су њима били представници законодавне власти, пре свега представник Одбора за правосуђе Народне скупштине. Оно што је сасвим сигурно да он убудуће неће бити део ни једног ни другог тела, остаје спорно питање, да ли министар правде треба да буде члан Савета или не”, рекла је Кубуровићева, истичући да Министарство правде није то које инсистира да министар правде буде члан Савета.
На питање да ли ће се промена Устава односити само на правосуђе или може очекивати промена и у вези политичког система или преамбуле која је везана за питање Косова и Метохије, она је навела да се обавезе Министарства правде искључиво односе на измене које се тичу правосуђа, односно судске гране власти.
“Да ли ће се у међувремену донети одлука да се ради измена целокупног Устава, то је још отворено питање. Министарство правде мора да заврши своју, а то је да у то скорије време предлоге амандмана упути Влади и Народној скупштини, када је реч о обавезама из Поглавља 23, а на државном нивоу ће се донети одлука да ли ћемо радити измену целокупног Устава или не”, рекла је министарка.
На питање, пото су одлагање извршења обавеза, заправо замерке Европске комисије, када можемо да очекујемо промену Устава, Кубуровићева је рекла да све зависи на крају и од мишљења Венецијанске комисије, када коначно буде достављено, јер без позитивног става и мишљења које будемо добили, не можемо да говоримо о изменама Устава.
“Уколико то буде у јуну, верујем да ћемо током лета моћи да предлог упутимо Влади, а Влада даље у у процедуру у Народну скупштину”, казала је она.
Кубуровићева је подсетила да је процедура за измену Устава врло компликована, да није као донођење било ког закона, зато што захтева и двотрећинску већину у Скупштини, а с друге стране, ове измене захтевају потврду и на референдуму.
“Тако да се поставља питање, да ли је целисходно ићи само са делимичном изменом када се већ ради или ићи на измену целог Устава. Али у сваком случају то је нето о чему ће се разматрати и разговарати током ове године, а на Министарству правде је да у то скорије време испуни своје обавезе”, закључила је министарка.
Танјуг
