Вучићева фабрика лажи ради пуном паром

Београд – Председник Србије Александар Вучић најавио је пре два дана нови циклус градње јефтиних станова вредан милијарду евра у коме би у наредних 10 година било изграђено два милиона квадрата у целој Србији, с тим да би први станови били готови већ за три године.

Ови станови би према речима Вучића били намењени војницима, полицајцима, младим научницима, као и младим брачним паровима и што је најважније према његовој рачуници коштали би око 500 евра по квадрату. Према рачуници коју је изнео гостујући на ТВ Хепи, просечан стан од 60 квадрата коштао би 30.000 евра.

Учешће од 20 одсто, односно 6.000 евра поделили би држава и купац стана. Остатак би отплаћивали на 25 година са месечном ратом од 125 евра, док би држави учешће од 3.000 евра вратили у наредних пет година месечним ратама од по 50 евра. Да би се ови услови испунили, банке би морале да дају стамбене кредите са годишњом каматном стопом од 3,5 одсто.

Он је поменуо и услов за куповину стана под овим условима, а то је „да у наредних 15-20 година мора да се остане да се ради у Србији“.

Потпредседница Владе Зорана Михајловић отишла је још и даље и устврдила да би се сва два милиона квадрата могла изградити за три године.

Ово је иначе модификација идеје коју је објавио још у мају 2014. године као једну од четири мере за опоравак привреде. Вучић је тада говорио о сарадњи са арапском компанијом Арабтек, која би изградила 100.000 стамбених објеката, односно чак 10 милиона квадрата. Тада је извео и рачуницу да би ти станови били четири пута јефтинији него на тржишту и да би месечна рата за кредит на 30 година била 120-130 евра и то за стан од 80 квадрата.

Тада је рекао да би први станови требало да буду готови већ до краја 2015. године. Испоставило се да од те приче нема ништа пошто су свега месец дана после те најаве акције компаније Арабтек доживеле колапс на берзи. Ипак и након тога Вучић је остао при тврдњи „да ће пројекат градње јефтиних станова у Србији бити реализован“.

Иначе градња „јефтиних“ станова је један од најкоришћенијих начина за подстицање привреде, прилично популарно у јавности, наравно осим када само остане на обећању. Тако је Влада Мирка Цветковића 2010. године започела изградњу 4.500 станова на земљишту касарне „4. јули“ на Вождовцу, сада познатих као насеље Степа Степановић.

То је требало да покрене грађевинску индустрију, али и понуди јефтиније станове грађанима. Ипак ти станови су продавани по цени од 1.200 до 1.300 евра по квадрату. И остали стамбени блокови које је касније градила и продавала Грађевинска дирекција Србије, као Иван Рибар на Новом Београду или Земунске капије које се сада граде коштају 1.200 до 1.500 евра по квадрату.

Према речима Горана Родића из Грађевинске коморе, цена производње стана је између 380 и 500 евра по квадрату бруто површине. На то се додају таксе, дажбине, комуналије и профит.

„Ако се иде на масовну стамбену градњу и уградњу типских елемената, цена градње може бити још јефтинија. Не знам како су дошли до продајне цене, али вероватно су се одрекли дажбина. Пре шест-седам година по унутрашњости су се станови продавали за 400 до 600 евра по квадрату, а у околини Београда за 700-800 евра за квадрат. То су наменски станови, само се плашим да се не поремети производња станова“, напомиње Родић додајући да цена станова зависи углавном од локације.

За грађевинску индустрију ово може бити добра вест јер ће запослити капацитете, али ће и смањити црно тржиште. Ипак, како истиче Родић, треба водити рачуна да неке непознате фирме не дају дампинг понуде са ценама по којима се то не може изградити.

Економиста Милан Ковачевић истиче да је питање колико је добро правити дискриминацију између оних који могу да купе јефтиније државни стан и оних који то не могу.

„Можда би било боље субвенционисати стамбене кредите, па да се станови купују од свих, а не само од државе“, оцењује Ковачевић подсећајући већ на програм субвенционисања кредита који је увео тадашњи министар Млађан Динкић.

„Ако већ идемо у ЕУ, могли би мало више да водимо рачуна о тржишту. Ово је популизам и добро звучи, а да би се добила таква цена, држава ће морати да се одрекне својих прихода, што значи да ће сви порески обвезници да сносе трошкове тих јефтиних станова“, сматра Ковачевић.

С друге стране економиста Иван Николић од раније упозорава да станоградња у Србији већ дужи низ година подбацује и да је неискоришћена шанса. Према његовим речима, станоградња би требало да чини четвртину укупних инвестиција у земљи, а то се десило само у периоду од 2009. до 2011. године. Рецимо станоградња је у прошлој години била мања него 2008. за 45 одсто.

„У последњих четири-пет година грађевина има слабе резултате, а посебно станоградња. Без тога нема говора о неком брзом привредном расту. С друге стране постоји ризик да се наруши тржиште понудом јефтинијих станова, али толико је мала активност у изградњи да нема пуно тога да се поквари“, сматра Николић, и додаје да станоградња нема само економске већ и ефекте на популациону политику.

М. Обрадовић, Данас.рс