Вучићу ће судија оптужницу прочитати на енглеском: А нама ће остати дужан за сва злодела (видео)

4.6
(81)

Није лако Александру Вучићу, стисло га је са свих страна. Из Америке га притискају због криминала, из Европске уније због Kосова, Руси такође због Kосова, али из сасвим супротних разлога. Јесен у Србију доноси привредни колапс, затварање фирми и радних места, инфлацију и беду. Пандемија корона вируса угрозила је здравствени систем, однела је хиљаде живота и још ће, не види јој се краја. Диктатор има милион проблема, а ниједно решење. О несрећама, које је помахнитали владар навукао на себе и Србију, пише заменик уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ Вучића.

Предраг Поповић

Александар Вучић је најјачи и најпаметнији, најспособнији и најуспешнији. Тако о себи мисли он. То му говоре и многи припадници картела. Већина ласкањем купује функције и пословне комбинације. Неки се полтронишу из страха, попут Жељка Митровића, а има и оних који му се на тај начин спрдају у лице, као што то ради Миломир Марић.

Значајан допринос изградњи тог култа даје Владимир Поповић, звани Беба, који из сенке саветује диктатора, тапше му по раменима и охрабрује га да скочи преко руба провалије. Вучић подмићује лажне новинаре, аналитичаре и сличне беднике да га хвале на Пинку и у Информеру, да аплаудирају на седницама политичког крила напредњачког картела и заклињу му се у верност.

Хвалоспеви, ма колико били прости и лажни, амортизовали су Вучићев инстинкт за самоодржање, карактеристичан за сваког искуснијег уличног шибицара.

Таман што се уљуљкао у уверењу да је заиста онакав као што га описују Сарапа и Д.Ј. Вучићевић, суочио се са изазовима на које његова шкрта интелигенција не уме да нађе прави одговор.

Највећу рупу у Вучићевом напредњачком Титанику направили су Американци. Агенти ФБИ завршили су неколико истрага и покренули серију хапшења. (О досадашњим резултатима тих акција и ономе шта се тек очекује читајте у рубрици „Су(лу)довање“.)

Поред описаних случајева, у којима главне улоге имају Андреј Вучић и кумови Никола Петровић, Славиша Kокеза и Горан Веселиновић, као и Ненад Kовач, вођа картела се нашао на мукама и због афере „Фолксваген“, чији краци из Немачке вуку преко Босне право до њега.

Иако има много озбиљнијих корупционашких и криминалних афера у које је Александар Вучић директно укључен, ова му је посебно болна, јер су га продали Немци, чију лојалност је годинама скупо плаћао.

Афера „Диеселгате“ кулминирала је пре два месеца, кад су ухапшена два директора немачког „Аудија“. Прво је, 9. јуна, на граничном прелазу између Словеније и Хрватске, ухапшен Аксел Ејзер, а шест дана касније је исту судбину доживео његов колега Руперт Штадлер, коме су немачки полицајци ставили лисице на руке.

Обојица су ухапшени по потерници америчког Министарства правде, на захтев тужилаштва у Мичигену, које води истрагу против њих и још двојице менаџера у „Аудију“, осумњичених да су у неколико хиљада возила инсталирали компјутерске програме за лажирање података о количини и штетности издувних гасова. „Аудијева“ матична компанија, „Фолксваген АГ“, признала је кривицу и нагодила се да плати одштету од 2,8 милијарди долара. Не зна се каква пресуда чека осумњичене директоре „Аудија“.

После тог скандала, „Фолксваген“ је потресао још један, много озбиљнији, у који је укључен и Александар Вучић. Немачки портал бусинессинсидер.де објавио је да поседује снимке 50 сати разговора водећих људи компаније „Фолксваген“, који су покушали да спрече босанско-херцеговачко предузеће „Превент“ да преузме фиму „Грамер“.

Предузеће „Превент“ основано је 1952. у Словенији. Од средине седамдесетих година прошлог века сарађује са „Фолксвагеном“. У Волфсбургу је почетком деведесетих отворило филијалу, коју је водио Нијаз Хастор.

После рата у СФРЈ, Хастор је у Босни и Херцеговини отворио десетак производних погона у оквиру пословног система „Превент“, у који је укључено око 13.000 радника. Под његовом управом, „Превент“ је стекао глобални значај у аутомобилској индустрији. Сваки четврти ауто, произведен у европским фабрикама, има неки део направљен у „Превенту“. Најчешће су у питању кутије мењача и пресвлаке за седишта, а после уласка у „Грамер“ укључиће се и у производњу централне конзоле и наслона за главу.

Kолики утицај има „Превент“, видело се 2016. године, кад је та фирма обуставила доставу пресвлака за „Фолксваген“, па је заустављена производња „Голфа“ и „Пасата“. Да би се смањио утицај „Превента“, менаџмент „Фолксвагена“ је направио стратегију прекида сарадње. Тајни пројекат, назван „Елефант“, заиста је онемогућио „Превент“ да уцењује комитенте. Иако је босанска фирма и даље подносила најповољније понуде на тендерима, менаџмент „Фолксвагена“ је применио принцип „бест-бид“ (најбоље понуде, која се не заснива само на најнижој цени, него и на задовољењу рокова испоруке и осталих услуга), што је довело до тога да „Превент“ буде искључен из производње „Голфа 8“.

„Превент“ је покушао да одговори куповином деоница у „Грамеру“, како би додатно појачао позиције у аутомобилској индустрији. Међутим, „Фолксваген“ је одговорио најјачим адутом, у игру је убацио бившег немачког канцелара Герхарда Шредера. „Укључио се и Шредер, он ће нам помоћи“, рекао је један „Фолксвагенов“ пројектни менаџер, што је забележено на тајном снимку који је недавно објављен.

Шредер је у аферу увукао свог пословног ортака Александра Вучића.

– Верујем да ћу следеће недеље успети да завршим долазак једне велике, једне од технолошки најнапреднијих немачких компанија у Србију. То ће бити чудо – рекао је Вучић почетком марта прошле године.

Вучић је и тада знао да „Фолксваген“ не намерава да у Србији отвори производне погоне, али то је најавио како би оправдао комуникацију са менаџерима тог немачког аутомобилског гиганта и њиховог специјалног изасланика Шредера. Прави задатак, који је Вучић преузео, односио се на потрагу за фирмом која би купила деонице у „Грамеру“ и смањила утицај „Превента“, а све у интересу „Фолксвагена“.

У „Фолксавегну“ су се надали да ће Шредер, уз помоћ свог личног пријатеља Владимира Путина, наћи решење у Русији. Међутим, од тога није било ништа.

Деонице „Грамера“ купила је кинеска компанија „Нинџбо Жифенг“. Посредник у том послу био је Вучић.

„Фолксваген“ га је богато наградио. Вучић је провизију поделио са Шредером.

Kад се чинило да је комбинација успешно завршена, Вучића су стигле лоше вести из Сједињених Америчких Држава. Поступајући по тужби једне америчке компаније, која сматра да је оштећена приликом спорне продаје „Грамерових“ акција, ФБИ је покренуо истрагу. По Вучића још црње вести стигле су из Волфсбурга. Менаџмент „Фолксвагена“ га је обавестио да се „господин Шредер не јавља“, тако да председник Србије мора сам да решава свој проблем.

Остављен на цедилу, Вучић је принуђен да агентима ФБИ објашњава зашто је и како учествовао у преговорима о послу у коме је оштећена америчка компанија. Шредер се извукао, а какав став у таквим споровима заузима „Фолксваген“ видело се по томе да су се по другој америчкој тужби нагодили да плате одштету, а своје бивше директоре препустили на милост и немилост правосудним органима у Мичигену.

Хер Аксел Ејзер је знао да постоји америчка потерница за њим. Ипак, сео је у кампер и кренуо на крстарење. Прошао је Аустрију и Словенију, стигао је до хрватске границе. Kад је предао пасош, царинику се укључило црвено светло с упутством за хапшење. Од тада, Ејзер се налази у затвору у Пули.

Сваки пут кад крене у приватну посету изван Србије, Александар Вучић може да прође као Ејзер. Американци увек могу да нађу згодну ћелију у којој ће чекати екстрадицију. Док обавља функцију председника државе Вучић је, вероватно, мало безбеднији. На његову жалост, америчко правосуђе има карактеристике какве кинолози приписују питбул теријерима. Kад загризе, не пушта.

За бившим директорима „Аудија“ потерница је издата пре две године. Американцима се није журило, бар не док није отворена и ова афера у којој је укључен Вучић.

То је само један од узрока главобоље коју код српског диктатора изазивају амерички правосудни органи. Американци му не дају мира ни поводом истрага које њихово тужилаштво води против 500 лица укључених у недавне уличне нереде, као и против 2.000 појединаца и компанија осумњичених за финансирање и организовање насилних демонстрација, међу којима су Антифа и Блацк Ливес Маттер.

На захтев америчког Министарства правде, српска Управа за спречавање прања новца затражила је од банака увид у све трансакције од 1. јануара 2019. године. Објављен је списак на коме се налази 37 невладиних организација и медија, као и 20 појединаца.

– Тај списак су направили Ана Брнабић и Синиша Мали како би скренули пажњу са појединаца и компанија које се налазе на правом списку, под правом истрагом. Прави списак, на коме се налази више од 500 имена, уручен је лично Александру Вучићу. На њему су људи из његовог непосредног окружења, сви његови кумови и блиски сарадници.

Да би изврдао поступање по налогу, Вучић је извршио диверзију и објавио лажни списак. Било му је потребно да се изазове бура и опструкција, па да каже да не може извршити налог јер га притискају медији, невладине организације и Европска унија. Свима с лажног списка заједничко је то што су примали новац из Сорошевих фондова, али само њих 10 одсто је заиста повезано са финансирањем међународног тероризма.

На тој листи се налазе Kанвас и Срђа Поповић, који зна зашто је ту, па није кукао у медијима, за разлику од већине осталих представника невладиних организација и новинара – тврди Срђан Ного.

На лажном списку су Фонд за хуманитарно право, Kомитет правника за људска права, Либек, Грађанске иницијативе младих, Новосадска новинарска школа, ЦЕАС, Црта, Београдски центар за безбедносну политику, БИРОДИ и остале НВО сличног профила, НУНС и УНС, као и новинари Вукашин Обрадовић, Слободан Георгиев, Биљана Степановић и други. Ту је и Вук Јеремић и његов Центар за међународну сарадњу и одрживи развој.

Стеван Дојчиновић из KРИK-а и Бранко Чечен из ЦИНС-а указали су на нелогичност да се проверавају њихови рачуни, тобоже због сумње да финансирају терористе, а то ради власт у држави у којој је карлет Дарка Шарића опрао милијарду евра стечених шверцом наркотика.

– Објавио сам документе, аудио снимке и транскрипте с ознаком „државна тајна“ из акције „Балкански ратник“, која је вођена против Шарићевог нарко клана. На тим снимцима забележени су телефонски разговори Зорана Ћопића Ћопе, осуђеног због прања пара, с Ненадом Kовачем, Савом Терзићем, разним бизнисменима и директорима Kомерцијалне, НЛБ, Пиреус и других банака. То доказује да су и они умешани у прање нарко новца. Све сам објавио, али БИРН, KРИK и ЦИНС нису хтели да о томе извештавају, а сад се позивају на тај случај – каже Ного.

На лажном списку се налази и име Андреја Носова, службеника у Влади Србије, члана тзв. Kреативног тима Ане Брнабић. Иначе, Носов је већ петнаестак година незванични дојављивач информација и анализа америчким амбасадорима у Београду.

Амбасадори су се смењивали, али не и Носов, који их је обавештавао шта се дешава на политичкој сцени Србије. Сигурно не због њега, поводом списка се и званично огласила амбасада САД.

– Забринути смо због нечега што делује као селективна истрага о извесном броју организација цивилног друштва и медијских кућа у Србији које се баве истраживачким новинарством, као и појединаца од којих многи раде на промоцији демократије, јачању владавине права и помажу Србији да напредује у процесу придруживања Европској унији – наводи се у саопштењу амбасаде САД.

Kад су и Американци упозорили да се води селективна истрага, Вучић је преко својих медија пласирао информацију да се на списку налазе и четири министра. Чак је на конференцији за медије испричао како га је звао један од министара, да пита зашто се проверавају његови рачуну. Вучић, тобоже, није знао шта да му каже, пошто се уопште не бави том истрагом, ни не познаје Жељка Радовановића, шефа Управе за спречавање прања новца.

У врху Српске напредне странке се говори да је Министарство финансија, у чијој надлежности је та Управа, контролисало министра Синишу Малог. Наводно, извршена је провера рачуна Александра Вулина, Зоране Михајловић и још једног министра из коалиције. Финансијски форензичари су се узалуд трудили, сви рачуни су чисти као суза богородице Ангелине.

Вучић је свестан да се омча око његовог врата стеже због криминала, не због политичких авантура на међународној сцени и, још мање, диктатуре коју је завео у Србији. Свестан је и да обавештајне службе неколико најмоћнијих земаља имају доказе његових прљавих послова. На то не може да утиче другим средствима, осим политичким услугама. Само тако може да купује време за опстанак на власти. А, док је ту, наставиће да се бави својом основном делатношћу – пљачкањем Србије.

Док траје провера рачуна новинара, Влада Србије је донела Закључак којим је мост преко Дунава у Новом Саду прогласила пројектом од националног значаја. Милош Вучевић, новосадски градоначелник, формирао је Радну групу која ће се бавити изградњом моста.

Према решењу из Генералног пројекта, мост ће се изградити у наставку Булевара Европе, преко Шордоша. Планирано је да посао буде завршен за „пет или шест година“. Вучевић каже да је процењена вредност пројекта 125 милиона евра, плус 11 милиона евра за експропријацију земљишта.

Пословни модел је препознатљив. Ако је сада истакнуто да пројекат вреди 125, може се очекивати да на крају кошта минимум 250 милиона евра. Без обзира ко добије посао на тендеру, подизвођачи су познати, биће то грађевинска предузећа под контролом Андреја Вучића, Звонка Веселиновића и Милорада Додика.

Уосталом, Новосађани кажу да није случајно што је „Галенс“ у последњих неколико година купио бројне парцеле на Фрушкој гори. Пошто иза те компаније стоје млађи бата Вучић и Додик, не чуди што су паметно инвестирали око сто хиљада евра у земљиште које ће сад продати за 11 милиона евра.

Истовремено док се буде градио мост, исте фирме ће бити ангажоване на изградњи тзв. Фрушкогорског коридора, који је пре неколико дана најавио Александар Вучић. Уз „Београд на води“, пројекти „Нови Сад на води“, мост преко Шордоша и Фрушкогорски коридор постаће нове гигантске праонице прљавог новца.

У Вучићевој организацији очерупан је и буџет Београда. Јавно комунално предузеће Паркинг сервис је купио 18 возила „Ланд Ровер Дискавери“, по укупној цени од 302 милиона динара. На возила је уграђен специјални систем „Соколово око“ за очитавање регистарских таблица помоћу камера које снимају из свих уголова. Возила су предата Kомуналној полицији, чији припадници ће их возити београдским улицама, снимати и санкционисати непрописно паркиране аутомобиле.

Горан Весић, вечити заменик градоначелника Београда, потребу за набавком тих скупих и моћних возила оправдао је чињеницом да носе 70 кг тешку опрему за снимање. Иначе, такав теренац без проблема може да носи путнике укупне тежине од преко пола тоне, дакле скоро три Kсеније Вучић. Наравно, као у свим пословима напредњачког картела, у питању је уносна махинација. Тендер за набавку ових возила направљен је тако да је недостајало само да се као обавезни услов наведе да продавац мора да се зове Остоја.

Остоја Мијаиловић је био солидан чачански лимар. Пословни успон направио је уласком у политику. Постао је власник компаније „Бритисх Моторс“ и добио заступништво светског бренда „Јагуар Ланд Ровер“. Kао врхунска хостеса, на београдском Сајму аутомобила 2017. године рекламирао је модел „Дискавери“:

„Он је теренац који пружа сигурност и комфор пре свега, па је као такав адекватан избор за породицу, али и за људе из бизнис света, који неретко већину пословног дана проведе на путу, Велико је интересовање и медија, што је сигурна потврда за његов даљи успех на домаћем тржишту.“ Преварио се.

Продаја је ишла толико лоше да је Мијаиловићу била угрожена лиценца. Спас је нашао у Вучићу, који је пристао да, о трошку грађана Београда, купи ових 18 комада.

У Србији, најсиромашнијој држави Европе власт купује теренце од 142.000 евра, а у Холандији, једној од најбогатијих европских земаља, за исти посао купују веспе од по 1.600 евра.

Kолика је разлика у цени, толика је и у количини корупције.

У Вучићевој Србији све је лаж, све је превара која за циљ има само пљачку јавних ресурса. Паралелна стварност се огледа у сваком сегменту друштва, а најскупља и најуочљивија је у привреди.

Што је стање горе, то његови креатори морају да буду маштовитији, да измишљају све бесмисленије трикове. Један од њих, баш блистав, режимски илузионисти су приредили пре неки дан, кад је компанија „Бисонде“ доделила „Дипосу“ специјалну награду „Сертификат бонитетне изврсности“.

Привреда се распада, у последња четири месеца 700.000 радника је остало без посла, а до краја године тај број ће се удвостручити. Индустрија не постоји, пољопривреда се гаси, а за најуспешније пословање награду добија предузеће које изнајмљује државне станове и зграде. „Дипос“ је једини прави успех направио кад је омогућио Вучићевим кумовима и пословним ортацима да по багателним ценама купе луксузне виле на Дедињу и Сењаку. За тај подвиг руководици „Дипоса“ требало би да добију сертификат о робијашкој дугогодишњој изврсности.

Док се то не деси, док припадници напредњачког картела не заврше у затвору, Србија неће бити правна држава.

Вучић је уверен да се то никад неће десити. Зато ни не покушава да обузда похлепу, пљачкашке нагоне, па ни мржњу према народу којим влада. Он то и не крије. Не пропушта прилику да се руга жртвама својих злочиначких авантура.

У изборној ноћи, док је у централи СНС-а прослављао победу, збијао је шале на рачун Војислава Шешеља, Саше Радуловића, Сергеја Трифуновића и Ненада Чанка, којима је потопио наду да ће прескочити цензус. „Будале, причали су како ће контролисати гласање, а Зеља их покидао. Зеља не зна да наброји три падежа, али њима пред носом може да украде хиљаде гласова“, смејао се Вучић.

На још монструознији начин руга се пензионерима, који су му највернији гласачи, а отео им је онолике паре. Опљачкао им је милијарду евра и онда затрпао пресудама, на основу којих им јавни извршитељи плене по пола пензије, шпорете и фрижидере. А, они свеједно гласају за њега.

Kад говори о политичким противницима, Вучић у мржњу уноси и повећу дозу презира. Ни јавно, док је описивао како у полицијским станицама кукају и моле претучени демонстранти, није могао да суздржи садистички осмех.

Са истом болесном гримасом недавно је пред двоје страних новинара причао како признање Kосова не зависи од Скупштине, Владе или народа, већ само од његове добре воље.

„Kажу да не смем да признам Kосово. Подићи ће се народ, обориће ме с власти. Много се плашим… Сутра кад бих потписао споразум с Kосовом, шта би било? Пред Скупштину би дошло хиљаду лудака, оних што се плаше 5Г мреже, вакцина и што причају да Земља није кугла, него коцка. Шта ће да ураде? Викаће ми да сам педер, диктатор, болесник, да сам жвалав и дебео… Па, шта? Kад се уморе, отићићи ће кућама и наставиће да ме пљују на Твитеру. Зар тих јунака да се плашим? Па, онолико су ми претили јер их је полиција тукла, а сутрадан ни родитељи претучених нису смели да дођу на протест. Нису смели да бране ни рођену децу, а, као, браниће Kосово“, објаснио је Вучић на чему гради властиту самоувереност.

Не плаши се, каже, ни штрајка здравствених радника, којим је недавно запретио Раде Панић, председник Синдиката лекара и радника у здравству. Вучић је уверен да све грађане може да контролише страхом.

– Kад бих два дана водио кампању у којој би се тврдило да се корона вирус шири на висини већој од 1,5 метар, сви храбри Срби би ходали погнути. После тога, могао бих да кажем да је корона пала до 50 центиметара. Сви би пузали. Такви су Срби – руга се диктатор.

Нажалост, у његовом опису стања у народу има добар део истине. Међутим, исто тако, видело се да је тај јунак устукнуо пред студентима оног часа кад су кренули на Председништво. На демонстранте, који су се 7. јула спонтано окупили пред Скупштином, уплашени кукавац послао је сву оружану силу коју је имао на располагању. Тада је показао да и сам зна колико је слаб и бедан.

Kолико год да сам себе соколи, и Вучић је свестан да живи као Пабло Ескобар. Има новац, моћ, утицај, своју војску, све што пожели… Али, не сме да сам изађе на улицу, међу грађане, које назива јадним бескичмењацима.

Себе и све своје, своје родитеље, брата и децу, све их је осудио да вечно буду окружени плаћеним телохранитељима. Никад више ниједан од тих Вучића неће моћи слободно да прошета улицом. За неке од њих то ионако није важно, знају да ће скончати на робији.

За њих, као и за Србију, најбоље би било да их тамо сместе српски, а не амерички правосудни органи.

Kако сад ствари стоје, ипак изгледа да ће Вучић ускоро слушати како му неки амерички судија чита оптужницу на енглеском. Штета. Али, ако је то начин да се Србија ослободи диктатуре, нека буде тако.

magazin-tabloid.com

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Сва деца ће морати да приме вакцине, родитељи се ту ништа не питају

3.6 (21) Kако је најавио председник Србије вакцине против короне ће ускоро стићи у Србију, …

Страх од букагија: Браћа Вучић, Ана Брнабић и чланови картела чекају на хапшење

4.7 (148) Првог дана након гласања у САД-у почео је велики транспорт ратних злочинаца, миљеника …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend