Вучковић: И пензије морају доле

Београд — Страни кредитори би могли да одустану од Србије и повуку новац ако се не примене озбиљне мере штедње и смањења буџетског дефицита и јавног дуга.

То је изјавио члан Фискалног савета Владимир Вучковић у интервјуу за нови број Магазина Бизнис, наводећи да Србија зависи од задуживања и да је сваке године потребно око 5,5 милијарди евра да покрије рупу коју стварају буџетски дефицит и отплата јавног дуга.

“Пошто ову зависност не можемо да смањимо на кратак рок, чак и да се одмах спроведе најјача могућа фискална консолидација, јасно је да смо ‘на ивици ножа’ и да би евентуални престанак дотока свежих кредита значио стихијско прилагођавање”, оценио је Вучковић.

“Не постоји ниједно економско оправдање да пензије буду изостављене из мера које треба да уследе. Према односу масе пензија према ономе што стварамо, према односу пензије и плате, па чак и према износу пензије у еврима, ми смо превршили сваку меру и не можемо да се поредимо с другим земљама”, рекао је Вучковић.

Тешко је проценити када би кредитори могли да одустану од Србије, истакао је, али се од њих може чути да очекују озбиљне мере или ће у супротном преиспитати своју изложеност у Србији, што заправо значи да би могли да повуку новац.

“Неке резерве постоје, али би оне потрајале неколико месеци и после тога би се ствар оголила. Због свега тога произлази потреба да се јасно определимо и почнемо да спроводимо фискалну консолидацију и у том случају сам уверен да бисмо и даље могли да рачунамо на капитал из света”, рекао је члан Фискалног савета Србије.

Вучковић је оценио и да један извор неизвесности представља новац из Уједињених Арапских Емирата, пошто је буџетом предвиђено три милијарде евра кредита, а за сада је јасно да може да се рачуна на мање од трећине пројектованог износа из тога извора.

“Без тог новца морали бисмо да се сналазимо на другим местима, вероватно емисијом еврообвезница, а онда се притисак кредитора појачава”, рекао је Вучковић.

Према његовим речима, озбиљан план консолидације би олакшао прилив из јавних извора, али и евентуалну појачану потребу прилива из приватних канала, односно од инвеститора. “Ризици постоје, они су све већи и то је јасан знак да је крајње време да смањујемо расходе и буџетски дефицит”, истакао је Вучковић.

Члан Фискалног савета је оценио и да је око питања неопходних мера штедње и очекиваног ребаланса буџета стање до те мере заоштрено да је маневарски простор сужен око зарада у јавном сектору и плата.

“Свака штедња је потребна и добродошла, од дневница и службених аутомобила до преиспитивања субвенција, али је време толико оскудно, а уштеде толико велике да је потребно да се смањују највећи буџетски расходи – зараде и пензије. То је цена коју плаћамо за вишегодишњи јавашлук и небригу о јавним финансијама”, рекао је Вучковић.

Он је истакао да се неопходне уштеде у буџету за 2014. крећу око један одсто бруто домаћег производа (БДП), а то је 400 милиона евра.

Према речима Вучковића, то није вредност која је пала с неба, већ је изведена из потребе сужавања дефицита до 2017. са садашњих осам одсто БДП-а на два до три одсто и заустављања раста јавног дуга

 

Б92, Танјуг