За 20.000 бескућника у Србији тебе Вучићу заболи курац!

Највише људи без адресе је у Београду. Многи од њих су постали жртве развода, хипотеке, миграција, болести, насиља у породици, старења и често су зависници од алкохола, дроге или коцке

Углавном живе у шупама, баракама, приколицама, вагонима, подрумима, односно у картонским и нехигијенским насељима, а бројке говоре да 445 бескућника живи на улици, у парковима и под мостовима.

Иако зима још није показала зубе, у Прихватилишту за одрасла и стара лица у Кумодрашкој улици већ има прекобројних, а свакога дана најмање 15 људи у овој установи потражи спас од хладноће, оброк и купатило. Једина специјализована установа у Србији која збрињава оне који се нађу на улици и без крова над главом још једну зиму дочекују са истим капацитетом – под кровом прихватилишта има места свега за 104 особе.

– Tрудимо се да преко ресорног секретаријата за социјалну заштиту и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања збринемо бескућнике у установама социјалне заштите и у домовима за старе и у последња два месеца смо пронашли смештај великом броју људи. По слову закона, они у прихватилишту могу да бораве до шест месеци, али наше искуство говори да више од 60 одсто наших штићеника код нас борави и дуже. Осим законске, ми имамо и моралну и људску обавезу да збринемо све људе о којима нема ко да брине – истиче Невенка Симатковић, управница Прихватилишта за одрасла и стара лица.

Наша саговорница истиче да мушкарци чине две трећине штићеника ове социјалне установе – за разлику од домова за старе, чији су станари доминантно женског пола. Супротно увреженом мишљењу, у прихватилиште не долазе само припадници зрелог доба – праг ове установе прелазе и двадесетогодишњаци, али и деведесетогодишњаци.

Политика.рс