За две и по године ослобађајуће пресуде и неосновани притвор коштали грађане 60 милиона евра

Тужбе за накнаду штете једна су од последица ослобађајућих пресуда, а према Законику о кривичном поступку, оне се подносе против Републике Србије. То значи да грађани из буџета плаћају неефикасан рад српског правосуђа.

Стечајна мафија правоснажно ослобођена након 12 година, Мирослав Мишковић ослобођен оптужби за злоупотребе с путарским предузећима, Станко Суботић ослобођен оптужби за шверц цигарета, нема доказа против Драгослава Космајца… Ово су само неки од бројних случајева у којима тужилаштво није успело да докаже наводе из оптужнице или су због предугих судских поступака предмети застарели.

Висине одштета нису нимало занемарљиве, већ је напротив, реч о огромним средствима која се сваке године по том основу исплаћују из буџета. То показују и најновији подаци Високог савета судства.

На име надокнаде трошкова кривичног гоњења судови су током 2016. платили 2,6 милијарди динара. Готово исто толико износили су трошкови одштете у 2017. док је само за првих шест месеци 2018. исплаћено 1,8 милијарди динара.

То је за две и по године око 60 милиона евра који су издвојени из буџета за трошкове поступака, издатке окривљеног, браниоце, вештаке…

Вишеструко увећани износи одштете за неосновани притвор

Осим трошкова кривичног поступка, Министарство правде исплаћује одштете због неоснованог притвора и неосноване осуде.

Према подацима Министарства, од 2016. године до данас у те сврхе с њиховог рачуна, односно из буџета, исплаћено је укупно око 45 милиона динара.

Само прошле године на име одштете за неосновани притвор издвојено је око 23 милиона динара, што је 13 пута више од износа који је по истом основу Министарство платило 2014.  У првих шест месеци 2018. оштећинима је исплаћено око 10 милиона динара.

Ови износи се односе само на одобрене захтеве, а према подацима које је Инсајдер добио од Министарства правде много је више оних случајева у којима није постигнут споразум. Од 2016. до данас, од укупно 625 поднетих захтева о којима је одлучивала Комисија Министарства правде, споразум за накнаду штете постигнут је у 176 предмета. У осталим случајевима оштећени имају право да надокнаду траже на суду, па се претпоставља да је укупан износ исплаћен на овај начин још већи.

Судски поступци у политичким кампањама

Дуго трајање судских поступака и даље је једна од највећих бољки правосуђа у Србији. Према подацима из последњег извештаја Београдског центра за људска права,  у Прекршајном суду у Београду 2016. године застарело је 35.468, у Новом Саду 6.983, Нишу 6.611, а у Крагујевцу 3.917 предмета. То је чак 30 одсто предмета који су у раду у наведеним судовима. Након застаревања, опуженима се више не може судити, а грађани Србије плаћају огромне износе на име трошкова поступака.

Београдски центар за људска права истиче да у Удружењу тужилаца Србије као један од основних проблема наводе мањак кадра. Тужиоци су преузели вођење истраге, а да нису добили значајно повећање броја људи. Такође, као један од проблема у раду тужилаштва наводи се немогућност ефективне и ефикасне контроле над радом полиције.

Истовремено, већ годинама европске институције и домаћа независна тела упозоравају на политички утицај на правосуђе. Покретање истага и судских поступака политичари користе за прављење кампања, у којима тек осумњичене проглашавају кривима. Неретко се баш ти случајеви завршавају одбацивањем оптужница.

Апелациони суд у Београду недавно је правоснажно ослободио све оптужене у случају познатом као „Стечајна мафија“. Овај поступак је покренут пре 12 година, а на оптуженичкој клупи се нашло 48 лица. Ни после два првостепена суђења и претреса пред Апелационим судом тужилаштво није доказало њихову кривицу.

Неке оптужене Апелациони суд је ослободио још 2015. године. По тој пресуди одбрани је до сада на име судских трошкова исплаћено преко 250 милиона динара.

Инсајдер.нет

Актуелно

Камараш ће се на крају Вучићеве идиотизме и неспособност наплатити од државе

Ко ће кога да надмудри у 12 милиона евра тешком спору између Владе Србије и …

Жена Бате Гашића из буџета добила 2,5 милиона на намештеним конкурсима

Фирма „АДД продуцтион“ у власништву Ирене Гашић, супруге директора Безбедносно-информативне агенције Братислава Гашића, добила је …

2 Коментара

  1. svak zaradjuje kako moze i ume a gazda ne deli bez vajde. – eto citam po ko zna koji put Matiju Nenadovica; ,,nadjemo jednog seljaka, te nam otesa i nacini od lipovine astal i dve klupe; namestimo u jednu sobicu, prostremo jednu maramu na astal, metnemo sveto evandjelje i manastirski krst i oko toga cinimo zasedanije,,. – danas se vise ne cita nista sem broja nula na novcanici. – dozvolili smo da krs i evandjelje popljuju dodjini i gurbeti, nista nam nije sveto i cestito. – brata sa bratom zavadja pogan a kamoli komsiju sa komsijom. – ne tako davno, trcase jedan drugom oko kuce pomoci, sada jedan od drugom okrece glavu a pozeleti dobar dan jos samo cestita domacica se seti ili neka bekrija koja dodje da trazi pare a ako ne das ostavi otvorenu kapiju i ode psujuci, razume se mene, ne onoga ko ga je do toga doveo.

  2. За две и по године ослобађајуће пресуде и неосновани притвор коштали грађане 60 милиона евра. Покретачи поступака испред државе хапсе процесуирају бизнисмене и персоне који се не свиђају властима, правосуђе их ослободи, а трошкове сносе грађани. По овом питањју власти се понашају као аласи, упецају осумњиченог, пољубе га у… па пусте. Тако је прошао један од Карића, Беко, тако ће проћи Мишковић, још није процес завршен, а завршиће се у корист осумњиченог. Како не би се ово догађало, треба део одговорности за ослобађање неправилно оптужених падну на терет актера оптужбе и да они плате оштету, „поштеном“ оптуженом, па ослобођеном као поштени и невин.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons