Забрињавајући подаци о броју мртвих у Србији – ковид гурнуо у страну све друге болести

Забрињавајући подаци о броју мртвих у Србији – ковид гурнуо у страну све друге болести

Пандемија нас је довела до апсурда, све друге болести, гурнуте су у страну, редукован је број прегледа, специјалисти и целе болнице стављају се у службу лечења короне, док истовремено, расту листе чекања за операције. Све ово вероватно је узрок повећане смртности, кажу саговорници Спутњика, коментаришући забрињавајући податак о броју умрлих.
У периоду од јануара до јула ове године број умрлих у Србији је за 20,5 одсто већи него у исто време прошле, објавио је Републички завод за статистику.
Србија је на петом месту листе земаља са највећим „вишком смртности“, односно такозваним секундарним морталитетом…, објавио је британски магазин Економист, позивајући се на званичне податке за период од априла 2020. године до јула ове године.

„Пандемија“ кардиоваскуларних болести коси по Србији

Чињеница је да је пандемија лекарима отежала лечење других болести и обесхрабрила људе да иду у болницу. На то указује И кардиохируг професор Миљко Ристић који се лекарским позивом успешно бави више од три деценије. Пандемију је дочекао на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње. Он упозорава да у Србији људе не коси само пандемија корона вируса, већ друга, која влада много дуже.
„Сваки дан у Србији у просеку умре 144 пацијента због болести кардиоваскуларног система. Погледајте колико умире од короне, далеко испод тог броја. Дакле, буквално постоји пандемија кардиоваскуларних оболења, не једну годину, већ деценијама. Од кардиоваскуларних болести умире много више пацијената него од свих других болести заједно, укључујућ и онколошке пацијенте“, истиче Ристић.
Он додаје да је листа чекања на операције срца и крвних судова све дужа и дужа. Лекари немају кад да се посвете редовним пацијентима, све установе дале су део особља за лечење ковид пацијената у новим болницама.
Проблеми са срцем - Sputnik Србија, 1920, 26.09.2021
Проблеми са срцем
„Имате апсурдну ситуацију, школовани сте за лечење кардиоваскуларних пацијената, а лечите друге пацијенте, а ови који треба да се лече од кардиоваскуларних болести, померају им се из дана у дан термини за лечење, операције, дијагностику. Када се одлажу операције, дијагностика, нормално је и да ће бити већа смртност, болест није лечена на време. Ако се поквари зуб, ако га не поправите за пар дана, после месец дана или мало дужег периода мораћете да га извадите“, упозорава Ристић.

Лекари тешко прате темпо, страдају пацијенти

Исто упозорење стиже и из струковног удружења „Уједињени против ковида“. Клиничко – болнички центар Звездара сада је пети пут претворен у ковид болницу. Неуролог др Анђела Гавриловић која ради у познатој градској болници за Спутњик каже да је лекарима јако тешко да испрате тај темпо, али највише страдају пацијенти, они који не болују од короне.
„Гомилају се и то кумулативно, углавном хронични пацијенти, неуролошки, то су мултипласклерозе, паркинсонове болести, то су деменције. Они не могу да дођу на ред две године код лекара, зато што у тим кратким периодима када радимо у нековид режиму просто дође до једне огромне гравитације, зато што неурологија није у приватној пракси, а верујем да је тако и у другим специјалистичким гранама“, каже Гавриловићева.

Критично на хематологији

Она додаје да је стање критично и на оделењу хематологије, присутна је експанзија хематолошких обољења, леукемије, лимфома. Каже да је реч о акутним стањима која захтевају хитан третман.
„Ако не дођу до лекара у року од седам до десет дана они такође завршавају инфаустно. Интересанто је да у последњих годину и по дана пацијенти који болују од деменције и не долазе, то су углавном непокретни или полу-покретни људи, когнитивно сиромашни. Они су се негде изгубили у праћењу, верујем да они више нису међу живима, то је врло осетљива популација“, констатује Гавриловићева.
Ристић додаје да свако, у било које време, има право да се лечи од своје болести, а да људи са проблемима срца и крвних судова, који већ живе у својој пандемији, свакако немају довољно услова у којима би се лечили. Пандемија је успорила и проширење капацитета за лечење кардиоваскуларних болести.
Ковид болница у Батајници - Sputnik Србија, 1920, 26.09.2021
Ковид болница у Батајници
„Сазидано је Дедиње 2, зграда је готова пре четири месеца, она је потпуно спремна да прими пацијенте, али стоји празна. Нема ту више шта да се ради, четири месеца стоји празна, јер није набављен потрошни материјал, нису набављени монитори, респиратори, све оно што једну болницу чини кардиоваскуларном“, истиче са жаљењем професор Ристић.

Приватна пракса – једно од решења

Докторка Гавриловић сматра да је део решења проблема у укључивању приватне праксе у систем ковид амбуланти и болница.
„Не можемо живети паралелне универзуме, у приватној пракси се ради најнормалније, као да не постоји епидемија, а све болнице у Србији су блокиране. Одлажу се операције, зато што су хирурзи ангажовани за рад у ковиду, а анестезиолози не постоје. Њихов број не може да покрије и респираторне јединице и интензивну негу и рад са пацијентима, плус оперативни програм, хладан и хитан“.

Зауставити одлив лекара

Као други начин решења проблема, Гавриловићева наводи заустављање одлива лекара у иностранство. Сматра да је то недопустиво у оваквој ситуацији, да држава мора хитно да реагује.
„Верујем да одлазак није чак ни ствар плате, колико су услови рада, рецимо, на одељењима која треба да имају 15 специјалиста, раде четири. Други начин решења проблема је да се запосле сви лекари са бироа за запошљавање. И даље је на бироу око две хиљаде лекара и средњег стручног кадра. Али да се не запошљавају на одређено време, за потребе пандемије, већ да на њих увек можемо да рачунамо“, истиче докторка Гавриловић.
Хитна помоћ - Sputnik Србија, 1920, 26.09.2021
Хитна помоћ
Професор Ристић је сигуран да хитно треба променити систем организације, пријема и лечења других пацијената, посебно кардиоваскуларних болесника.
„Не би требало да људи умиру од срца, то су великим делом и млади људи, много млађи него што су раније били, број умрлих ће бити све већи и већи. Податак да дневно од срца умре 144 пацијента је из 2019. године, за сада нема евиденције за поселдње две године, а када стигне биће страшна“.
Сенка Милош. Спутник

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Предраг Кон оптужио режим да лаже о броју умрлих од короне којих је два пута више од званичног броја (видео)

Предраг Кон оптужио режим да лаже о броју умрлих од короне којих је два пута више од званичног броја (видео)

Епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон каже за Н1 да “нема сумње да је …

Држите се бандо лоповска што даље од "наменске" да и вас не би вадили из Дунава!

Држите се бандо лоповска што даље од “наменске” да и вас не би вадили из Дунава!

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија није заинтересована за продају фабрике наменске индустрије …

Један коментар

  1. Pa naravno kad sve lazete. Ljudi su prije kovida umirali i danas umiru ne zbog kovida koji je cista izmisljotina nego od drugih bolesti a sve prilkacite za kovid iako nema nikakvih dokaza o tome. I ako ne prestanete pisati o ovim izmisljotinama i vase novine cu otkaciti za sva vremena. Izgleda dobro vas placaju da prenosite te gnusne lazi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *