Београд — У Србији има веома мало успешних задруга – око 2.000, од чега је око 1.300 пољопривредних, док је без њих незамислив посао фармера у у западној Европи.
На скупу у организацији Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) констатовано је, такође, како су за успешнији развој задругарства потребна политичка воља и усклађеност на свим нивома, од месних заједница до Владе и Скупштине Србије, јер развијено задругарство је спас за село и пољопривреду.
На округлом столу “Задруга – фактор одрживог развоја пољопривреде и села у Србији”, који је крајем ове недеље одржан у Крагујевцу организованом уз подршку Привредне коморе Србије (ПКС), учесници су се сложили да је решење за опстанак малих газдинстава у Србији, а њих је највише, удруживање у задруге.
Само удружени сељаци, поручено је, могу имати рационално пословање, које подразумева смањење трошкова уз повећање приноса и побољшање конкурентности.
“Годинама се у Србији смањује производња житарица, празне се обори, земљорадници немају коме да понуде и оно мало вишкова робе, немају новца да купе ђубриво, семе. Узрок свих ових недаћа је што нема квалитетних задруга у Србији”, упозорили су ученици скупа.
Годинама се чека доношење новог закона о задругама, јер без њега село највише трпи, а млађи радно способни мештани губе мотив да се и даље баве земљорадњом, указано је .
Академик Драган Шкорић је нагласио да се од 4.600 села у Србији у фази нестајања налази, свако четврто или око 1.200 њих.
“Свесни смо чињенице да села у Србији пропадају и да се смањује њихов број, а што најбоље илуструје чињеница да је више од 50.000 кућа напуштено и да је око 500.000 хектара обрадивих површина у парлогу. Са развојем задругарства биће заустављен нестанак села, повећана производња и кренуће се у равномеран развој свих региона у Србији”, закључио је Шкорић, председник Одбора за село при САНУ.
Професор Пољопривредног факултета Универзитета у у Београду Миладин Шеварлић нагласио је да је опстанак малих газдинстава, могућ једино ако се организују у задруге, јер у супротном неће опстати.
Професор Шеварлић је покренуо и питање реституције задружне имовине, тврдећи да је овај сектор оштећен за више од две милијарде евра по основу одузетих земљишних површина и имовине широм Србије.
Танјуг
