fbpx
Насловна / Став / Западни “ДОНАТОРИ”: Искуство Украјине

Западни “ДОНАТОРИ”: Искуство Украјине

Један од омиљених аргумената присталица убрзаних евроинтеграција у Србији, јесте теза о великој финансијској помоћи на коју земља може рачунати чак и пре званичног усвајања захтева.Међутим, како показује тренутно искуство Украјине, чак и геополитичка важност овог или оног региона за Запад уопште не представља кључ за престижне банкарске трезоре и финансијска газдинства. Напротив – не покреће се финансијско “донаторство”, него отворене политичке и економске уцене, користећи заиста жалосно социјално-економско стање “реципијента”.

Видимо да и панична изјава нових украјинских власти да је државни трезор празан, уопште није имала онакав ефекат какав се очекивао. ММФ је констатовао да Украјини “није неопходна” хитна економска помоћ, а други водећи светски донатори су се посвађали око тога ко треба више новца да издвоји Украјини – покушавајући да пребаце терет једни на друге и чак… на саме Украјинце.

Традиционално су светски берзански индекси добар показатељ кризне ситуације у овој или оној “врућој тачци”. Што се тиче развоја ситуације у Украјини – према оценама међународних стручњака њене перспективе су веома тужне. Трговци на Њујоршкој берзи оцењују  да ће се “политичка превирања у Украјини очигледно појачавати”.[1]Тог мишљења се придржава и Стен Сами, аналитичар британске финансијске компаније IGMarket. У интервјуу агенцији АП он је предвидео “ескалацију ситуације у Украјини” која може “дестабилизујуће утицати на тржиште током наредних недеља”.[2]

У таквим околностима растуће неизвесности не чуди више него уздржана позиција водећих западних институција и држава по питању пружања помоћи Украјини. А тон по том питању јасно задају ММФ и Немачка. Док нови руководиоци Украјине позивају на додељивање 35 милијарди долара Украјини током наредне две године, а 4 милијарде долара хитно – Запад јасно покушава да смањи финансијске ставке.

Генерални директор ММФ Кристин Лагард уверена је да финансијска ситуација у Украјини уопште није тако лоша како то изгледа новим властима. “Ми не видимо ништа критично за толику панику у овом тренутку. Ми се надамо да се власти неће гађати великим цифрама које су у ствари бесмислене, пошто нису оцењене на исправан начин… Мислим да је у овом тренутку више него превремено оцењивати финансијске потребе гађајући се цифрама. Ми се морамо опирати на чињенице, ми морамо да полазимо од ситуације онакве јесте” – подвлачи Лагард у интервјуу информативној агенцији Rojters.[3]

Oдређена логика у више него опрезном ставу руководиоца ММФ-а свакако постоји. Последњих 20 година ММФ је Кијеву обезбедио кредите у укупном износу од отприлике 19 милијарди долара (на основу данашњег важећег курса ММФ-а у безготовинским новчаним јединицама SDR). Mеђутим, интересантно је нешто друго – услови тих зајмова. Према рачуници стручњака, обим процената које је исплатила Украјина у односу на добијену суму зајмова које је добијала током 20 година, износи 12,1%. То је много већа кредитна стопа од оне коју земља може да добије од приватних банака. На тај начин практично постајући монополиста по питању кредитирања Украјине, ММФ истовремено предлаже најоштрије финансијске услове – да и не говоримо о политичким захтевима који су традиционално “припојени” уз кредитне аранжмане ММФ-а.[4]

Али то још није све. Кристин Лагард је своју изјаву да практично не жели да кредитира нове власти у Украјини изрекла након сусрета са представницима Немачке – главног донатора еврозоне. Заправо, након сусрета са министром иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајером. Није тајна да је Немачка на почетку изражавала озбиљну сумњу у вези са исувише активним дејствима ЕУ по питању Украјине. Када се почело говорити о конкретним милијардама из еврофондова – Немачка опрезност се претворила у јавно противљење финансирању Украјине са њеним многобројним политичким, социјалним и међунационалним проблемима. Као што је с тим у вези изјавио Фили Мисфељдер, стручњак за питања спољне политике владајућег немачког Хришћанско-демократског савеза – “Пре него што Запад упути новац Украјини, њега морају обезбедити сви украјински политичари који имају огромна лична богатства у тој земљи”.[5]

Отуда и “савез” Немачке и ММФ-а. Додуше, не можемо рећи да се ММФ потпуно уклонио од пружања помоћи Украјини. Наредних дана нове власти у Украјини треба да започну преговоре са ММФ-ом. На тим преговорима пре свега ће бити речи о исплаћивању последњег дела већ одобреног кредита под раније уговореним условима. А већ у текућој години Украјина би требало да у оквирима гашења међународних кредита отплати око 6 милијарди долара.

Као резултат тога, “на крају” добијамо заједничку изјаву земаља групе “G-7” (САД, Јапан, Немачка, Француска, Британија, Канада и Италија ). Они су обећали да ће “пружити моћну финансијску помоћ Украјини” – али су се упркос свему позвали на “подршку ММФ-а” Украјини у оквирима његове припреме “Новог програма кредитирања”. Као што видите – ни речи о хитним исплатама за спречавање украјинског дефолта, нити о било каквом отписивању некаквих делова ранијих кредита, које Украјина у данашњој ситуацији очигледно није у стању да сервисира.

Тако се круг затворио. Практично испровоциравши својом политиком дубоку унутрашњу кризу у Украјини и колапс њене уставне власти, Запад се сада по налогу Немачке и ММФ-а лукаво склања у страну, како не би ризиковао сопствене кредите и инвестиције. А онда за њега више није важно да ли је “у врту зова, а у Кијевку – ујка”.[6]Најважније је – наплатити старе кредите и рачуне и боље припремити нови дужнички јарам. Логика неоколонијализма и финансијско-политичког поробљавања је неумољива – како у Украјини, тако и на Балкану.



[1]
281105 GMT Feb 14 AP0702 4 ixx 524 a0702 ;EN;x;O;00000000;^BC-World Markets 2nd Ld-, 0524<

[2]281621 GMT Feb 14

[5] ИТАР-ТАСС 03.03.2014 15:06:53

[6]Позната руска пословица “в огороде бузина, а в Киеве дядька” означава бесмислицу, одсуствовање повезаности у причи (примедба преводиоца).

 

Петар Искандеров

Фонд Стратешке Културе

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

НЕПОЗНАТА ИСТОРИЈА: На Балкану, пре Грка живео је један стари народ – СРБИ

4.9 (17) НА БАЛКАНУ, ПРЕ ГРКА ЖИВЕО ЈЕ ЈЕДАН СТАРИ НАРОД… Казану тврдњу, која се …

Стеван Гајић: Крај балканских клинтониста или шта се заправо дешава с Косовом

4.8 (6) Гренел је још један потез Трампа у искорењивању политичког наслеђа клана Клинтонових и …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *