Зашто се обавља замена новчаница у ЕУ и где су нестале силне милијарде немачких марака и евра?

Како се то обично каже, „зао језик“ неких новинара тврди, и без увида у званичну, још тајну документацију о преговорима групе „2 плус 4“ за уједињење две Немачке, да је ондашња „Гвоздена леди“ – енглеска премијерка Маргарет Тачер, Западним Немцима поставила један посебан услов. Тражила је да се они одрекну своје веома јаке и стабилне валуте – марке! „Гвоздена леди“ се вероватно надала, да ће на тај начин ослабити за Енглезе прејаку немачку привреду, против које нису могли да конкуришу на светским тржиштима. Вредност марке је требало да буде преполовљена.

Одмах после прокламације уједињења 3. октобра 1990. године заиста се кренуло са преговорима о увођењу заједничке европске монете – евра. Додуше постоје индиције, да је сличних разговора било и раније. 1. Јануара 2002.г. у Европи се појавила нова валута – евро са ознаком која подсећа на амерички долар, са стилизованим словом „€“ као знак за евро! Један € је требало да замени безмало две ДЕМ, што значи да је нова валута преполовила сва примања, али је требала да преполови и све расходе у Немачкој – од цена најразличитијих производа до пореза и других плаћања држави.

Цене су стварно биле за кратко преполовљене али су се трговци брзо снашли па су некадашње цене у маркама, почели да рачунају у еврима. Приходи су били заиста преполовљени, а цене су подигнуте на двоструки ниво! Богатији Немци су то могли да прихвате, али је по обичају цех плаћао сиромашнији слој грађанства. Зато није чудо да данас, дванаест година после увођења евра, више од половине Немаца итекако жали за немачком марком!

Да су цене невероватно порасле види се у свакодневном животу, мада политичари који бране већ труло стање европских финансија тврде супротно. Тако, на пример, обичан трособни стан је пре увођења евра коштао, на пример у Штутгарту, око 700 ДЕМ, плус додатни трошкови за грејање, струју, воду. Данас стан кошта 700 евра, или 1400 ДЕМ, плус сви већ наведени додатни трошкови! Килограм хлеба је коштао од 3 до 5 ДЕМ,, зависно од врсте хлеба, сада је, по ценама у еврима, 6 до 10 ДЕМ. Просечан аутомобил средње класе је коштао око 20.000 ДЕМ, данас је цена остала бројчано иста -20.000 €, односно око 40.000 ДЕМ – примера има безброј. Наравно да је и годишња инфлација од 1,5 до 3 одсто учинила своје да цене порасту, али никако не оправдава удвостручење цена. Истовремено, плате нису пратиле пораст свакодневних трошкова. Да ли је та чежња за старом, добром марком разлог што Немци још нису заменили у евре око 13,1 милијарду марака? Прерачунато у данашње евре, то је импозантан износ од 6,7 милијарди € којих нема на тржишту новца!

Нико не зна где се налазе те силне марке, у којим јастуцима, кутијама, тајним скровиштима као ни то, да ли се те марке намерно чувају, да или су скривене па заборављене или је ковани новац изгубљен јер се ради о 172 милиона новчаница и 23,8 милијарде (!) комада кованог новца. Тек с времена на време, појави се неки наследник који у заоставштини својих рођака, пронађе по неку хиљаду марака. Поменимо, да немачка Савезна банка, чије су експозитуре у свим главним градовима покрајина, без наплате, мења марке по званичном, никада не промењеном курсу у евре. Замена ће, како кажу банкари, важити вечито или све док постоји евро односно све док неко донесе и последњу марку.

Данас је однедавно у оптицају нова новчаница од 5 €, без да су банкама враћене све старе новчанице које и поред нових још увек важе. У промету их је, у свим државама са укупно око 330 милиона становника које имају евро, 1,6 милијарди комада! После увођења нове новчанице маја 2013. г. банкама је враћено само око 26 одсто старих новчаница, тако да је у оптицај морало да се додатно убаци адекватан број нових новчаница. Банкари Немачке савезне банке као и Европске централне банке, обе се налазе у Франкфурту, се питају, где је остала та “гомила папира” од око 1,2 милијарде комада? Претпоставља се да ће се „евро петаци“, за разлику од давно „загубљених“ марака, кад тад кроз редовна плаћања, замену у банкама за нове новчанице и слично, вратити Централној банци на уништење, јер се највећи број апоена налази у штедним касицама или су у свакодневном оптицају у државама ван евро монетарне зоне. Тамо се користе као средство плаћања. То посебно важи за бројне туристичке земље где је „петак“ био вид добре напојнице, коришћен је за плаћања у базарима или трговинама…

Пошто је Централна европска банка за септембар ове године најавила и замену евро новчаница од 10 евра, то ће се, вероватно, слично догодити и са том новчаницом. Многе неће бити одмах замењене за нове. Остаје да се види, како ће се ствар одвијати са крупнијим новчаница пошто се планира сукцесивна замена свих апоена.

На питање зашто је потребна замена, Европска банка каже да ће нове новчанице бити још сигурније, јер је наводно њихово фалсификовање немогуће. Сличну причу о „најсигурнијим новчаницама на свету“ чули смо већ код прве емисије евро новчаница 2002. године. Касније се испоставило да фалсификати ипак постоје. Само у Немачкој је прошле године откривено око 42.000 фалсификата, најчешће новчаница од 50 и 200 евра. Многи туристи који по први пут долазе у Немачку су немало изненађени, када на бензинским пумпама, у ресторанима или у продавницама чују, да се не примају новчанице од 200 или 500 евра из страха од све перфектнијих фалсификата.

Једне новчанице, и без замене, скоро да нема у оптицају. То је новчаница од 500 €, која се, тако изгледа, већ данас чува у сефовима, испод мадраца или у некој шкрињи уместо у банци. За обичне штедише то „депоновање испод мадраца“ петстотинарки није ни чудо, јер банке нуде камату од само око 1 до 2 одсто – што је мање од стопе годишње инфлације! Новчанице од 500 евра се често користе, кажу стручњаци, и код изношења новца из Немачке у циљу депоновања “црних”, неопорезованих прихода у некој пореској оази или за друге криминалне радње. Финансијски стручњак концерна „Банк оф Америца“ за европске валуте Атаназиос Вамвакидис захтева чак и „тотално повлачења апоена од 500 € из употребе, јер је тај, како га је назвао, „новац из мадраца“, зато што га нема у оптицају, наводно допринео кроз недостатак новца на тржишту, финансијској кризи у неколико европских земаља. Само у Шпанији се скрива бар трећина свих штампаних новчаница од 500 € које не служе финансијским токовима, па их треба забранити како би се што пре новац из сефова и шкриња вратио у банке и у привредне токове – каже Вамвакидис.

Било како било, наши читаоци би ипак требало да погледају, да ли у својим касицама, фиокама и ко зна где још, можда имају неку преосталу кованицу од пет, две или једне марке или од 1,2,5,10 или 50 фенинга, јер неки ретки, добро очувани новчићи, на пример од 1 ДМ из 1948. године, са ознаком ковнице „Ј“, нумизматичари плаћају и до 4000 евра!

 

Пише: Предраг Ракочевић

Корени