фото: Јелена Лемајић

ЗАШТО СРБИ ЈЕДУ КИНЕСКИ БЕЛИ ЛУК? Три пута је скупљи, а ова ствар се ставља у њега да би изгледао боље

4.9
(8)

СРБИЈА већ годинама увози бели лук, највише из Кине, али и из Египта, Шпаније, Албаније, а мање количине и из Македоније и Аргентине.
Само у 2018. увезли смо око 440 тона овог значајног и траженог пољопривредног производа. Док се вредним домаћинима који га у Србији производе нуди 180 динара за килограм неочишћеног најјачег природног антибиотика, ми у маркетима купујемо кинески и то за 700 динара!

Готово свака друга кућа у малом бачком селу Шупљак надомак Суботице у њиви или башти гаји бели лук. А лудошки је ове године одлично родио – просечни приноси прелазе четири тоне по хектару. Производња ове биљке надалеко чувене по свом мирису је и те како исплатива, али на наше трпезе ипак најчешће стиже из Азије.

– Увоз је један од проблема, људи купују тај лук јер је бељи, а не знају да он вероватно са љуском иде у хлор, а ко зна каквом се хемијом третира док не стигне из Кине до нас – објашњава Тибор Сакач, један од највећих произвођача у Шупљаку.

– Сви гајимо стару сорту, која се показала најбољом за ово поднебље, ручно га вадимо и чистимо, јер тако ченови остају читави, неударени, а тиме и дуже трају. Уз то, лудошли бели лук има седам пута више алицина од кинеског. Проблем је што немамо организован откуп као што то постоји за друге ратарске и повртарске културе, не постоји задруга или нека хладњача која би руководила тиме да га произвођачи продају по најбољој цени. Овако га продајемо накупцима и онима који га користе као сировину, ретко ко излази на пијаце, јер се то само са луком не исплати.

Јелена ЛемајићПородични посао Тибора Сакача

Они који раде и друге културе могу себи да приуште да лук складиште и чекају цену, док су они који морају одмах да плате раднике принуђени да га одмах продају накупцима. Иако лудошки лук у џаковима може да стоји до фебруара, код многих не дочека зиму.

ВЕНАЦ СКУПЉИ

ЗА разлику од неочишћеног, венац белог лука кошта око 500 динара, а скупљи је јер захтева посебну припрему и рад домаћица. Бирају се најкрупније главице, а пре плетења, преко ноћи, лук одстоји напољу да би на њега пала роса. Плете се рано изјутра, док још нема влаге и може лепо да се увија.

– Овај посао није тежак, али је прљав и захтева много руку. Када почнемо вађење, око 20 радника из Кањиже је сигурно на њиви и то кошта најмање хиљаду евра, а притом не рачунамо наш рад – додаје Сакач. – За семе нам отприлике оде 1.500 евра по јутру. Зараде буде, не жалимо се, али сви радимо, већ пола века цела породица је укључена у овај посао. Најлепше главице из сопствене производње сваке године одаберемо и остављамо за семе и тако се у породици производња белог лука преноси са генерације на генерацију. Главице белог лука, у зависности од крупноће, имају осам до 12 ченова, а од сваког засађеног килограма семенског, када је све у реду, примени се одговарајућа нега и агротехника, у лето даје бар пет килограма рода.

Због чињенице да захтева доста мануелног рада, све је теже наћи раднике. Ове године је, како кажу, било још и добро, јер се многи, због короне, нису вратили на рад у иностранство.

У СВЕТУ НЕСТАШИЦА

НЕДАВНО се појавила информација да Европи прети несташица белог лука и да ће опет морати да увози веће количине из Кине, јер су количине којима располажу највећи произвођачи већ распродате.

Јелена Лемајић, Новости.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Срби као кинески заморчићи?! Кинеска вакцина против корона вируса се тестира у Србији

4.2 (5) Кинеска национална биотехнолошка група (ЦНБГ) и „Синовак биотехнолохија лтд“ саопштили су данас да …

ИНТЕРВЈУ: Зоран Милошевић – Запад се приближава црвеној линији одбране Русије и Kине! (видео)

1 (1) Гост емисије „Интервју“ био је проф. др Зоран Милошевић, социолог религије, професор теоријске …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *