Бројна истурена одељења са пет или мање ученика неће преживети реформу мреже. Ђацима који остану без учионица биће купљени аутобуси који ће их возити до најближе школе
УЧИТЕЉИЦА и сви ђаци смештени у две клупе – слика је која се може видети у 800 школа у Србији. Све оне имају највише пет ученика и, по правилу, налазе се у удаљеним селима. Ова одељења раде све док макар и један ученик долази да слуша наставу. Али, када започне рационалнизација мреже школа, сви ти разреди биће угашени! Сами ђаци неће бити остављени на немилост, за њих ће бити купљени аутобуси или организован превоз до најближе школе.
Само у Златиборском округу, на пример, постоји 41 истурено одељење у коме учи највише пет ђака. То значи и плаћање – 41 учитеља, рачуна за струју, трошкова за превоз, грејања… У Пријепољу постоје три сеоске школе са по једним ђаком. Од септембра ће, према подацима Школске управе Златиборског округа, утихнути школско звоно у селима Зарожје и Рупљево.
И у Косовској Митровици и околним местима ситуација је драматична. Са мање од пет ђака је чак и некада велика школа у Истоку. Према речима Предрага Стојчетовића, начелника школске управе Косовска Митровица, српског живља је све мање, а Исток је окружен Албанцима, па се мало ко одлучује за повратак. Осим школе у Истоку, још 12 школа у српским селима броји ученике на прсте једне руке.
И на територији Новог Пазара, Тутина и Сјенице 15 истурених одељења има до пет ученика.
У целом Моравичком округу најгора ситуација је у Ивањици, где је девет одељења са критично малим бројем ђака.
– Када се у неком селу затвори одељење због мањка ученика, ретко се поново отвори, јер се број деце свугде смањује – каже Милорад Славковић из Школске управе Чачак. – Ивањица је специфична, јер је планински крај, па су села разуђена. Зими су путеви завејани, па понекад ни учитељ не може да стигне.
Оваквих одељења, додаје, у Лучанима има једно, у Горњем Милановцу девет, а у Чачку два. Учитељи ложе ватру да би загрејали учионице, већина има тоалете, али немају сви исправну воду.
У Школској управи Пожаревац кажу да су три сеоске школе угашене јер су остале без ђака, а још 11 опстаје са мање од пет школараца.
– Имамо 92 школе, а 273 школска објекта – објашњава Драган Тошић из ове школске управе. – Када би се мрежа рационализовала, смањио би се број запослених у просвети за 20 до 30 одсто. А отпуштање је непопуларна мера, па нико овим послом неће да се бави у свом мандату.
Штету трпи буџет, али, према мишљењу Станише Бањанина, од овако разуђене школске мреже, највише муке имају ученици:
– Погубно је за децу да буду изолована и да не одрастају уз своје вршњаке. То је главни разлог због ког треба да се боље повежу и споје издвојена школска одељења.
ТЕШКО СА ЈЕЗИЦИМА МАЊИНА
ШКОЛСКА мрежа најразуђенија је у Војводини, где је број разреда са малим бројем ђака умножен због наставе на језицима мањина.
– Чекамо од свих националних савета да дају предлоге како би могао да се смањи број истурених одељења на језицима мањина – каже Станиша Бањанин, начелник школске управе Зрењанин, која је задужена за три банатска округа.
Новости
svi su u beogradu