Због ниске цене малине произвођачи крче засаде

5
(3)

У СРБИЈИ су у последње две године искрчене велике површине под малинама, а оне воћњаке који нису преорани, малинари су престали да обрађују. Међу главним разлозима свакако је ниска откупна цена, али и то што је малина сађена на местима која нису за њу погодна. Без малињака је највише остала Мачва, која и није подручје са добрим агроекономским условима за гајење овог воћа.

Овако, за „Новости“, тренутну ситуацију објашњава Милан Лукић, директор Института за воћарство Чачак. Како каже, од укупних површина под малином у Мачви сада је остало свега 20 до 30 одсто.

– Један од генералних проблема, када је малина у питању, јесте низак принос по хектару, који не може да подмири трошкове производње – каже Лукић. – Због тога је садни материјал од пресудног значаја. Наш институт производи знатне количине садница, које спадају у највише и најбоље категорије одабраних сорти виламета и микера.

УВОЗ ОСИМ што смо велики извозници, наша земља малину и увози. Како нам је испричао Гулан, малину највише увозимо из БиХ, око 75 одсто. Нешто купујемо на КиМ, из Бугарске и Црне Горе.

Нажалост, каже Лукић, последње две године имамо врло мало нових засада, а потражње за новим садницама готово да није ни било. Кад год произвођачи нису задовољни ценом малине, то се одрази и на засаде. Ове године јесмо били у ванредном стању због епидемије, али је Министарство пољопривреде излазило у сусрет са дозволама за кретање, па није било проблема да се воћњаци обилазе и да се ради у њима.

Према речима Лукића, сада имамо доста лоших, али и добрих засада малина. А, да бисмо имали добре приносе, што је око 25 тона по хектару, битне су саднице. У плану је да се уради пројекат, којим ће се прецизирати у којим подручјима ће она моћи да се гаји. То не значи да остали неће моћи да је гаје, али држава неће давати субвенције свима.

– Држава не може да се меша у откупну цену малине, али може да обезбеди транспарентан и легалан откуп – сматра Лукић. – Немамо довољно произвођача који имају род од 25 до 30 тона по хектару.

Како тврди Бранислав Гулан, аналитичар, у нашој земљи има око 5.000 „малих фабрика“ под отвореним небом, које годишње произведу око 20 милиона тона малине. Када је реч о извозу, малина је и даље наш највећи адут: највише одлази у Немачку и Француску, али и у САД, Велику Британију, Аустрију… Влада је недавно формирала и тим за унапређење производње и тржишта малине.

Ј. СУБИН, Новости.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Гајић: Андреј Вучић у сукобу са полицијом због Војводине

4.2 (5) Председник Правног савета Народне странке, адвокат Владимир Гајић, изјавио је данас да је …

Србија: Поново поскупело гориво

5 (1) После Албаније, Србија има најскупљи евродизел у региону. – Овај дериват је у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend