ЕВРОПА је још почетком октобра знала да је овогодишњи род кукуруза из Србије заражен отровним афлатоксинима. Италија је тада са својих граница вратила контингент српског зрна, а истог момента обавештени су потрошачи са свих тржишта Европске уније. У Србију је вест да је домаћи кукуруз контаминиран „стигла“ после готово два месеца.
Упозорење да је кукуруз из Србије небезбедан за употребу, по читавом Старом континенту „раширио“ је РАПЕКС – систем обавештавања и узбуњивања. Овај систем великом брзином шаље потрошачима податке о свим производима чија употреба је опасна по здравље људи и животиња. Код нас купци могу да се информишу путем сајта НЕПРО.
– И Србија преузима податке из европског система за алармирање – каже за „Новости“ Вера Вида, председник Центра за потрошаче Србије. – По закону, сваки незбезбедан производ мора да се повуче са тржишта, али то правило важи за чланице Европске уније. Верујем да је информација да је кукуруз затрован, одређеним круговима била позната и у Србији, али да се заташкавала. То је неко знао, али му није одговарало да се рашири таква вест. Ко би то могао да буде? Највероватније сви који су ту зарађивали.
СИГУРНИЈЕ И ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ сматрају да би за њих било добро да постоји лабораторија која би анализирала безбедност пољопривредних производа. – Када нађем купца за моје јабуке, морам да платим анализе у некој од акредитованих лабораторија – каже Стојан Марјановић, воћар из Старог Сланкамена.
Да ли је и проблем са затрованим кукурузом још један показатељ колико је српски потрошач обавештен о сигурности производа на сопственом тржишту. Забрињава и чињеница да поједини производи, које је Европа прогласила небезбедним, у Србији прођу контролу и нађу се на нашем тржишту.
Још већи проблем је и то што системска контрола пољопривредних производа у Србији не постоји.
Према речима др Јованке Левић, директора новосадског Института за прехрамбене технологије, наша земља нема државну референтну лабораторију, која би била задужена за анализе, а ни државни орган, који би систематски контролисао исправност и стање пољопривредних производа, односно, давао задатке за анализирање некој од четрдесетак акредитованих лабораторија.
– Сви резултати до којих акредитоване лабораторије дођу, су тачни, јер су лабораторије подложне државној и међународној контроли – истиче Јованка Левић.
– Националну лабораторију, којој ће Министарство давати задатке, шта и када да анализира, и која ће бити на државном буџету, међутим, немамо, јер захтева много средстава. Министарство, већ према потреби, ангажује неке лабораторије, и од њих добија адекватне услуге. Када бисмо ми имали такву лабораторију, далеко лакше би се спроводио систематски мониторинг и могле би да се и превентивно предузимају акције, како би се спречили случајеви, као што је овај са кукурузом.
Новости
