Жеља за профитом скривала отров у кукурузу

Жеља за профитом скривала отров у кукурузу

ЕВРОПА је још почетком октобра знала да је овогодишњи род кукуруза из Србије заражен отровним афлатоксинима. Италија је тада са својих граница вратила контингент српског зрна, а истог момента обавештени су потрошачи са свих тржишта Европске уније. У Србију је вест да је домаћи кукуруз контаминиран „стигла“ после готово два месеца.

Упозорење да је кукуруз из Србије небезбедан за употребу, по читавом Старом континенту „раширио“ је РАПЕКС – систем обавештавања и узбуњивања. Овај систем великом брзином шаље потрошачима податке о свим производима чија употреба је опасна по здравље људи и животиња. Код нас купци могу да се информишу путем сајта НЕПРО.

– И Србија преузима податке из европског система за алармирање – каже за „Новости“ Вера Вида, председник Центра за потрошаче Србије. – По закону, сваки незбезбедан производ мора да се повуче са тржишта, али то правило важи за чланице Европске уније. Верујем да је информација да је кукуруз затрован, одређеним круговима била позната и у Србији, али да се заташкавала. То је неко знао, али му није одговарало да се рашири таква вест. Ко би то могао да буде? Највероватније сви који су ту зарађивали.

СИГУРНИЈЕ И ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ сматрају да би за њих било добро да постоји лабораторија која би анализирала безбедност пољопривредних производа. – Када нађем купца за моје јабуке, морам да платим анализе у некој од акредитованих лабораторија – каже Стојан Марјановић, воћар из Старог Сланкамена. 

– Када бисмо имали државну лабораторију, вероватно би цене биле повољније, или би бар биле субвенционисане. С друге стране, вероватно би и повећана контрола спречила долазак свега и свачега на пијаце, пошто смо ту, засад, буквално, без праве контроле…

Да ли је и проблем са затрованим кукурузом још један показатељ колико је српски потрошач обавештен о сигурности производа на сопственом тржишту. Забрињава и чињеница да поједини производи, које је Европа прогласила небезбедним, у Србији прођу контролу и нађу се на нашем тржишту.

Још већи проблем је и то што системска контрола пољопривредних производа у Србији не постоји. 

Према речима др Јованке Левић, директора новосадског Института за прехрамбене технологије, наша земља нема државну референтну лабораторију, која би била задужена за анализе, а ни државни орган, који би систематски контролисао исправност и стање пољопривредних производа, односно, давао задатке за анализирање некој од четрдесетак акредитованих лабораторија.

– Сви резултати до којих акредитоване лабораторије дођу, су тачни, јер су лабораторије подложне државној и међународној контроли – истиче Јованка Левић. 

– Националну лабораторију, којој ће Министарство давати задатке, шта и када да анализира, и која ће бити на државном буџету, међутим, немамо, јер захтева много средстава. Министарство, већ према потреби, ангажује неке лабораторије, и од њих добија адекватне услуге. Када бисмо ми имали такву лабораторију, далеко лакше би се спроводио систематски мониторинг и могле би да се и превентивно предузимају акције, како би се спречили случајеви, као што је овај са кукурузом.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Влада формирала тело за спречавање корупције на највишем политичком нивоу

Влада формирала тело за спречавање корупције на највишем политичком нивоу

Влада Србије формирала је на данашњој седници Kоординационо тело за спровођење оперативног плана за спречавање …

Србија је лидер, али по поскупљењу горива – цене још расту!? Акцизе скочиле за 67%

Србија је лидер, али по поскупљењу горива – цене још расту!? Акцизе скочиле за 67%

Србија је једна од земаља са највишом ценом горива у региону када је реч о …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *