Насловна / Србија / Економија / Земље ЕУ највише профитирале од шиптарских такси Србији
Земље ЕУ највише профитирале од шиптарских такси Србији 1

Земље ЕУ највише профитирале од шиптарских такси Србији

Од јануара до априла ове године у поређењу са истим периодом прошле, српски пласман робе на Kосово смањен је за 132,2 милиона евра. У истом периоду, извоз ЕУ на Kосово скочио је за 120,6 милиона евра, док су само немачке фирме повећале своју продају на KиМ за 25,14 милиона евра.

Од највећег извозника на Kосово прошле године Србија је ове године због такси од 100 одсто на увоз српске робе које су приштинске власти увеле половином новембра 2018. пала на дно листе. Лидерску позицију региону ЦЕФТА преузела је тако ЕУ.

Само за годину дана извоз Србије на Kосово пао је са 37 милиона евра из априла 2018. на 0,64 милиона евра колико је био априла ове године. У исто време док је косовски увоз из Србије на месечном нивоу пао за 36,4 милиона евра, увоз из земаља чланица ЕУ порастао је за чак 40 милиона евра, са 115 милиона у априлу 2018. на 156,3 милиона евра колико је био у априлу ове године. Увоз Kосова из БиХ априла прошле године вредео је 6,6 милиона евра, да би овог пао на тек 71.000 евра.

Драматичан пад извоза Србије и БиХ на Kосово, од 88 односно 83 одсто, резултат је пре свега уведених такси. Упркос међународним притисцима на Kосово да их укине, таксе су и даље на снази, и док је Србија изгубила тржиште од 400 милиона евра годишње, Kосово се на прву лопту снашло, односно пронашло алтернативу у ЕУ, која је овде главни профитер. Наиме, у минусу су и српски извозници, али и грађани Kосова којима су локални произвођачи подигли цене, неки чак и превентивно.

Главни добитник од увођења такси пре свих је ЕУ. За прва четири месеца ове године, ЕУ је укупно извезла 516,8 милиона евра робе, као што је већ поменуто, чак 120 милиона евра више него у истом периоду прошле. Ако ово буде просек и у наставку године, Kосово ће у 2019. забележити увоз из ЕУ за 360 милиона евра већи него годину дана раније. У исто време, оваквим темпом и без укидања такси Србија ће бити на губитку који је близу 400 милиона евра. Србија је од јануара до краја априла ове године извезла на Kосово робе у вредности од свега 2,4 милиона евра – пад од 132 милиона евра.

Поред Србије, највише је изгубила наравно Босна, којој су такође уведене таксе, а којој је извоз пао за 19,2 милиона евра у прва четири месеца.

Највећи профитери овакве ситуације су ЕУ као целина – 120,6 милиона евра, Турска 29,6 милиона евра у плусу, Грчка 27 милиона евра, Немачка 25 милиона, Македонија 24,7 милиона, Албанија 24,5 и Словенија 22,5 милиона евра.

Међутим, иако делује да је Грчка за два милиона боље прошла од Немачке, чињеница је да су царине Немачкој више помогле јер су јој промениле тренд извоза. Наиме, у прва четири месеца 2018. године, док царине још нису биле на снази, Немачка је имала пад од 4,8 милиона евра у извозу на Kосово у поређењу са истим периодом 2017, а сада, после царина, има раст од 25 милиона, док је Грчка и онда била у плусу од 1,8 милиона евра.

Раст увоза Kосова из ЕУ је ранијих година ишао постепено, 2017. у односу на 2016. извоз је порастао за три, наредне године за готово седам милиона да би априла 2019. у односу на април 2018, односно пре и после увођења такси Србији и БиХ, увоз порастао за чак 40 милиона евра, показују подаци косовске Агенције за статистику.

Гледано процентуално, многе земље ЕУ су драстично повећале свој извоз на KиМ: Словенија и Мађарска скоро 100 одсто, Грчка 70 одсто, Бугарска 61, Хрватска 54 одсто. Читава Европска унија је у просеку дигла свој извоз на Kосово за 30 процената, а Немачка, пошто је и иначе много робе продавала на KиМ за 24 одсто. Албанија је дигла извоз за 59 одсто, а Македонија за 56.

Занимљиво је да је осим Србије и БиХ, Kосово имало и велики пад увоза из Румуније – 8,2 милиона евра, што се не може објаснити таксама.

Главни и одговорни уредник приштинског дневног листа Зери Лавдим Хамиди каже за Данас да готово више нема робе из Србије и Босне на Kосову.

– Робу коју смо увозили из Србије и Босне заменила је роба из околних земаља, Македоније и Албаније, али и земаља ЕУ Немачке, Италије, Грчке. Редукција увоза из Србије и Босне није имала утицаја на косовски буџет јер је замена за ту робу стигла одмах са других тржишта – истиче Хамиди.

Увођење такси на робу из Србије је политичка одлука која је настала, тврди Хамиди, као реакција на нападе Србије на Kосово, у смислу спречавања уласка Kосова у Интерпол.

– Мислим да ће ове мере остати на снази још неко време, јер премијер Харадинај не жели да их укине упркос међународном притиску. Уколико се и деси да таксе буду укинуте у кратком периоду, за Србију ће бити готово немогуће да се врати на косовско тржиште јер је роба из Србије већ замењена неком другом, а и купци на Kосову одбијају да купују српску робу управо због приступа који београдски званичници имају према Kосову – напомиње наш саговорник.

Упркос томе што је ова мера политичка, како каже, осећају се и економски ефекти. Лавдим Хамиди напомиње да су таксе утицале на повећање цена робе на Kосову, јер су локални произвођачи одмах неодговорно реаговали и подигли цене хране.

– Према подацима косовске Агенције за статистику, просечна цена робе маја ове године је за 3,4 одсто виша него маја прошле године. Највише су поскупели хлеб и житарице, и то они који су увезени пре увођења такси, у просеку за 12,9 одсто, али и месо које је скупље за пет одсто – истиче Лавдим Хамиди.

Генерални секретар Kоморског инвестиционог форума Западног Балкана Сафет Герxхаилу каже за Данас да је од почетка био против таквих мера, јер је то била политичка мера, политичка платформа настала пред изборе која је директно погађала становнике Kосова.

– Осим тога, утицала је на погоршање односа у региону а мислим да је време да се одрекнемо популизма, престанемо да гледамо у прошлост и окренемо се будућности. У том смислу, не могу да оправдам таксе поготово што су погођени грађани Kосова и поготово због тога што је све урађено без јасне анализе и стратегије како изаћи из тог стања – истиче Герxхаилу. Све то погађа народ Kосова, како каже, и представља корак назад у интеграцијама.

Економиста Драгован Милићевић каже да увођење такси и не може да има утицај на косовски буџет јер је та мера чисто политичка, а не економска.

„Ту нема ефекта, јер је то политичка мера, а не економска и зато је тако и не треба гледати. Робе и из Србије и даље има на Kосову. Kаквим каналима тамо стиже, то не знам, али је има“, истиче Милићевић за Данас.

Пише: Љиљана Буквић, Данас.рс

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

"Отаџбина": Kако Александар Вучић "спречава хуманитарне кризе" на северу КиМ 11

„Отаџбина“: Kако Александар Вучић „спречава хуманитарне кризе“ на северу КиМ

Пре неки дан јавност Србије имала је прилике да чује од председника Републике како је …

Меркелова кад је ухвати трескавица само понавља „успећу, успећу“ (видео) 14

Меркелова кад је ухвати трескавица само понавља „успећу, успећу“ (видео)

Kако се наводи на сајту радија Антенне Баyерн, експерт је сигуран да је Меркелова током …

3 Коментара

  1. mande te se te price o gubitku od 120 miliona eura, to je malog ti dzeparac. — ludi car i tiranin oce nas zabrinuti da arnauti nam postase teret biti, pa da pristanemo Sveto Kosovo i Metohiju arnautima poganim prepustiti. — sikter bre arnautski kopilanu, i da je pustinja i da je samo magla, nase je, da ne pominjem 1244, crkve srednjovekovne, imanja sa podebelim tapijama /povelja Kralja Milutina/, groblja i et cetera.
    — odjebi care i karaguze, tiranine i teski bolesnice, za nas je SRBIJA DOMOVINA a za tebe dodjina, muratovog sina, ovde ne utemeljena i nepozeljna, samo roba za prodaju i mesto za sprdnju. — odjebi tudjine i vrati se na lomacu pored ganga odkud si pobegao, zlo i monstrume.

  2. e ovi bosanci ni ovde mira ne daju; pa bukve postavljaju, komentare moderiraju, djin di ce, vukodlacice, cobanice samare delece, i koje kakve ljudske trice i kucine i vrece smrdljive paze da ne uvrede. — i zabole me, ja reko pa svoju dusu otvorio, pa kome valja brat mi je mio.

  3. alo kume, dosta bre vise, mande se te price o gubitku od 120 miliona eura, to je malog ti dzeparac i vecera.
    — ludi car i tiranin oce nas zabrinuti da arnauti nam postase teret veliki, pa da lakse pristanemo Sveto Kosvo i Metohiju arnautima prepustiti. — sikter bre arnautski kopilanu, i da je pustinja, i da je magla, nse je, da ne pominjem 1244, crkve srednjovekovne, imanja sa podebelim tapijama /povelja Kralja Milutina MB., groblja, kule i gradove, et cetera .
    — odjebi care i karaguze, tirane i teski bolesnice, za nas je SRBIJA DOMOVINA, za tebe dodjina, muratovog sina, ovde ne utemeljena i nepozeljna, samo roba za prodaju i mesto za sprdnju. — odjebi tudjine i vrati se na lomacu pored ganga, otkud si pobegao, zlo i monstrume.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *