Земље региона без Јужног тока биће “слепо црево” у Европи

Земље југоисточне Европе ће, обуставом изградње Јужног тока, постати “слепо црево” на енергетској мапи Европе а, и ако нови гасовод између Русије и Турске буде саграђен, земље региона ће о свом трошку морати да граде сопствене гасоводе да би се повезали са том новом гасном рутом, оцењују стручњаци за енергетику за Тањуг.

Уместо Јужног тока, како кажу, земље региона мораће да плаћају скупљи гас због дужих транзитних рута преко Турске.

Русија је у партнерству са Европском унијом имала намеру да изгради гасовод Јужни ток и да тако директно снабдева руским гасом земље југоисточне и централне Европе, али је Европска комисија то одбијала под изговором испуњења обавеза из Трећег енергетског пакета, рекао је Тањугу секретар Удружења за гас, Војислав Вулетић.

Због тога је Русија одлучила да гас, који је требало да тече Јужним током, допреми до границе са ЕУ, односно до турско-грчке границе, а европске земље ће морати саме да граде гасоводе до тог великог планираног гасног складишта, наводи Вулетић.

Мењај трасу: Алексеј Милер и Владимир Путин

Шеф Гаспрома Алексеј Милер изјавио је пре два дана да је заустављање пројекта Јужни ток корак ка промени модела рада Гаспрома на тржишту Европе, и поручио да ће улога Украјине за транзит руског гаса бити сведена на нулу изградњом подводног цевовода за Турску.

Гаспром више неће да ради са коначним потрошацима, а земље Европске уније мораће да купују гас на граници, рекао је Милер и прецизирао да ће се руски гас продавати на граници Турске и Грчке.

“Знате, не можете натерати неког да вас воли. Ако потрошач неће да му се роба допрема кући, онда ће очигледно морати да се обуче и оде у продавницу, а зими још и да се обуче топлије. Наравно, може се понети и пакет, може и трећи енергетски пакет, најважније је да он не остане празан”, поручио је Милер.

Када је реч о могућности повезивања Србије са тим новим гасоводом преко Турске, Вулетић је казао да би наша земља могла да се прикључи на тај нови гасовод преко Грчке и Македоније или преко Бугарске, али је запитао ко ће градити те гасоводе, јер ми новца за то немамо.

Земље Балкана и Србија немају велике шансе ни да се прикључе на планирани гасовод ТАП, којим би гас из Азербејџана требало да се допрема преко Турске, Грчке и Албаније до Италије, јер тај гасовод још није ни почео да се гради, а нема ни довољне количине гаса за све заинтересоване потрошаче у региону.

Могућност да земље Балкана добију додатне количине гаса из Северног тока, такође није извесна, јер тај гасовод већ има унапред потрошене количине, а најављују и Холандија, Француска и Велика Британија да ће се прикључити на Северни ток, истиче Вулетић.

Он сматра да Европска комисија због свега тога ради против себе и против енергетске безбедности Европе, посебно југоисточне, и додаје да се нада да ће се “Европа опаметити”.

Уредник Енергопортала Драган Недељковић, с друге стране, указује да Србији нису ни потребне велике количине гаса, јер сада трошимо од милијарду до две милијарде кубних метара годишње, што је на нивоу статистичке грешке у односу на неке велике потрошаче и произвођаче.

Уз оцену да земље југоисточне Европе, без Јужног тока остају као “слепо црево” у Европи по питању енергетске безбедности, Недељковић указује да би за промену таквог статуса морали да изградимо гасоводе до турско-грчке границе, а мораћемо и да плаћамо скупљи гас због већих транзитних трошкова.

Према његовом мишљењу, ЕУ неће дозволити ни да се гради тај гасовод од Русије до Турске, јер је то сурогат Јужног тока, и зато што је циљ ЕУ да се што мање ослања на руски гас, иако другог гаса који се може допремити до европских потрошача има веома мало, или никако до појединих делова Европе.

Недељковић је оценио да је пад цена нафте, као и гаса чија се тржишна вредност базира на цени нафте, усмерен на то да се Русија, као велики произвођач ових енергената притисне и уништи, што је у интересу САД.

 

Танјуг