Животни стандард у Румунији 60 одсто виши него у Србији

5
(1)

Животни стандард, мерен бруто домаћим производом (БДП) по становнику, у Румунији је 60 одсто изнад стандарда у Србији, у Бугарској око 30, а у Мађарској око 80 одсто, јер су те земље од 2010. године оствариле укупан економски раст у просеку 35 одсто, а Србија 20 одсто, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Он је оценио да Србија има потенцијал за привредни раст од пет одсто годишње што би омогућило да се смањује заостатак за тим земљама централне и источне Европе (ЦИЕ), али да „сада једва успева да добаци до 3,5 одсто”.

„Тачно је да је Србија са растом БДП-а од 4,8 одсто у трећем кварталу имала други најбржи раст у ЦИЕ, иза Мађарске, али зато је у првој половини године, заједно са Албанијом и БиХ, била на самом зачељу”, рекао је Петровић, преноси Бета.

Додао је да плате у јавном сектору расту брже од БДП-а и да је спорно то што се повећања поново врше произвољно по различитим секторима, без чврсте анализе која говори којим пословима и у ком износу је потребно повећати зараду.

„Можда је једино оправдано изнад просечно повећање зарада у здравству, медицинских сестара од 15 одсто, а лекара од 10 одсто јер и наше анализе, као и тржишни сигнали показују да су медицински радници у Србији заиста слабије плаћени, него на пример, запослени у просвети”, рекао је Петровић.

Говорећи о пословању Електропривреде Србије (ЕПС), он је истакао да то предузеће мора да повећа инвестиције за 50 одсто у односу на садашњи ниво и да годишње улаже око 600 милиона евра уместо 350-400 милиона евра.

Нагласио је да ЕПС мора да се реформише, а најпре би „коначно морао да се реши вишка запослених радника”, али и да уреди систем зарада и награђивања у предузећу.

Просечна плата у ЕПС-у је, према његовим речима, „неспорно превисока јер ће у 2020. години премашити 100.000 динара”.

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Петиција љутих ИТ фриленсера кружи интернетом

0 (0) Инфлуенсери, фриленсери, јутјубери, програмери, преводиоци и други који послове налазе на разним иностраним …

„Задуживање Србије је забрињавајуће, увући ће нас у опасну спиралу враћања дуга“ (ВИДЕО)

5 (2) Председник Александар Вучић неће моћи да задржи земљу у Прањанима, јер такав поклон …

Један коментар

  1. Profesor Petrović, kao što radi Vučić, upoređuje relativne i nevidljive brojke i zamajava neupućene. Profesore dajte, umesto procentualnog povećanja, povećanje BDP u evrima po stanovniku. Tu se najbolje vidi gde smo, kako smo i šta smo. Zapadne zemlje imaju daleko niži porast BDP u % od srpskog, a realno on ide i više od 3000 evra po stanovniku, a naš do 300 evra po stanovniku. Ovo je pravo naše ogledalo bez laži i prevare, beda, jadi i gladi, a ne drugi u Evropi, što je magla u očima i ušima glasača. Naime, iznos BDP je u Srbiji 6.534 €/stanovniku (porastao za 4,3% ili 280 €/stanovniku), a u Luksemburgu 110.000 €/stanovniku (porastao za 3,4% ili 3.740 €/stanovniku), pa ko je bolji? Trend rasta BDP u Srbiji je bolji nego u Luksemburgu, a šta imate vi od porasta BDP sa 4,3% (imate 280 evra po stanovniku, a Luksemburg sa poratom BDP 3,4% ima 3.740 evra po stanovniku). S druge strane, platežna moć građana Srbije je realno i apsolutno najniža u Evropi, 25,50% stanovništva je u oblasti ili na ivici siromaštva (troše dnevno po 1,0 $). Prosek mesečna plata u februaru 2019.: Švajcarska 4.370 €, Island 3.568 €, Norvrška3.309 €, Nemačka 2.270€, BiH 466€, Srbija 444€.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend