fbpx
Насловна / Србија / Економија / Златни вектор кинеске политике (Први део)
Златни вектор кинеске политике (Први део) 1

Златни вектор кинеске политике (Први део)

Стручњаци који се професионално баве проблемима злата упорно скрећу пажњу на кинески фактор. Истовремено стручњаци који проучавају савремену Кину све чешће повезују различите догађаје из живота „Поднебеске“  са „политиком злата“ коју води та земља. Па – каква је кинеска суштина у вези са „политиком злата“ – који су јој циљеви, средства, постигнути резултати?

Експлоатација злата:Јужна Африка је примат уступила Кини

 „Златни вектор“ кинеске политике се најочигледније исказује кроз врло високи темпо експлоатације жутог метала, који се не може упоредити ни са једним другим. Од почетка овог века у Кини се запажа раст темпа у експлоатацији злата, један од највећих на свету.[1] Ако се 2000.година узме за 100, у том случају је 2011.године индекс експлоатације злата у Кини износио 214,5,  у Русији 149,7, а у Јужноафричкој Републици – само 46,3; у САД – 65,6, у Канади 69,7, у Аустралији 87,5. У првој деценији 21.века у светској експлоатацији злата дошло је до радикалне промене позиција водећих земаља. Кина је 2000.године заузимала 4. место (после Јужноафричке Републике, САД  и Аустралије), а 2007. је успела да дође на прво. То је постао светски догађај на који је свакако требало обратити пажњу: Јужноафричка Република је изгубила звање светског лидера у експлоатацији злата које је држала од 1896.године, то јест током 111 година.

У годинама после тога Кина је по количини експлоатације злата свој размак у односу на остале земље незадрживо повећавала … 2011.године учешће Кине у светској експлоатацији злата је износило 13,4%. Тако  високо учешће  је у прошлости могла да постигне само Јужна Африка. Још 2000.године  учешће Јужноафричке Републике у светској експлоатацији је износило 16,5%. Није искључено да је 2012.године Кина успела да дође до истог процената (али ће то моћи тачно да се каже тек када буду објављени подаци о светској експлоатацији злата у 2012.). Према подацима које је у фебруару 2013. објавила Кинеска асоцијација индустријалаца који се баве златом, 2012.године је у КНР добијено 403 т драгоценог метала, што је потврдило позицију Кине као светског лидера у његовој експлоатацији. Значајно је да је 1949.године (година када је формирана Кинеска Народна  Република) експлоатација злата износила 4,07 т. Односно, за период 1949 – 2012. у Кини је експлоатација злата порасла за100 пута.

Потрошња и увоз злата: 2012. године  Кина се пробила међу светске лидере

Према подацима Светског савета за злато, 2011.године Кина је по потрошњи  злата (811 тона) заузимала 2.место на свету, и тако се сасвим приближила Индији (933 тоне). Значајно је да су треће место по потрошњи злата заузимале Сједињене Државе – 194,9 тона. То би значило да су и Индија и Кина више пута побегле Сједињеним Државама. Важно је да се у Индији запажа смањење обима потрошње (за 7%  2011. у односу на 2010), а у Кини је супротна тенденција – запажа се раст (за 22% у 2011, ако се упореди са 2010.годином). 2011.године на Кину је ишло 26% светске потражње злата, у односу на 6%, колико је тражено десет година раније.Према прелиминарним подацима, 2012.године Кина је прескочила Индију и постала је земља која троши више злата од било које друге земље на свету.

Како видимо, унутрашња потрошња злата у Кини је више него дупло пребацила количину  злата, произведеног у земљи у 2011.години. Дефицит се покрива увозом. Доста дуго је у увозу злата водила  Индија, што није чудно јер је у тој земљи његова потрошња на традиционално високом нивоу, а обим унутрашње експлоатације је безначајан. 2011.године Индија је  дошла до рекордног нивоа у увозу – 967 тона. Међутим, 2012.  слика се изменила – прво место по увозу злата је заузела Кина, а Индија је остала на другом. Према прорачунима експерата Bloomberg  у копнени део Кине је у 2012. увезено из Хонгконга 834,5 тона злата, између осталог и у облику лома и старог новца, док је 2011. увезена приближно 431,2 т, то јест у 2012. је увезено приближно два пута више злата.

Многе земље истовремено и купују и продају злато. Али то није прича о Кини. Легалним путем –  извоз злата из Кине је врло компликован. А де-факто – извоз злата и не постоји (осим, можда, нешто мало преко шверца). На ауторитетном сајту о злату постоји следећи закључак у вези са овим питањем: „Експерти и брокери за драгоцене метале се слажу у једном – они још ни једном нису видели да Кина на светском тржишту  продаје  злато“.[2]

Званична статистика увоза злата у Кину: само врх леденог брега

Званична статистика дотока жутог метала у Кину вероватно смањује обим те појаве.

Прво, увоз злата у Кину се не дешава само преко Хонгконга (где га тамошња статистика врло пажљиво прати), већ и преко Сингапура и Макаоа. То је углавном «сиви» увоз, који званична статистика КНР не узима у обзир. Обзиром да је укупна дужина државне границе Кине преко  22 хиљаде километара, а обалска линија  је дугачка 14,5 хиљада километара,  може да се претпостави да за илегални увоз постоје и неки други «коридори». Такве операције често представљају различите трговинске операције размене, без коришћења новца. На пример, у штампи се више пута подсећало на  посете кинеских негоцијаната афричким трговцима,  у току којих су они кинеску робу широке потрошње код локалних становника и предузимача размењивали за злато.

Друго, злато притиче у Кину не само по каналима обичне трговине, већ и у оквиру међународних кредитних споразума кинеских банака са европским банкама у којима се злато користи као залог.  Џим Вили, амерички финансијски аналитичар, је на сајту goldenjackass.com  испричао о шеми којом се злато пере из великих европских банака: „У уговорима са азијским банкама  и инвестиционим фондовима који су им позајмили огромне новчане износе, прописано је да се додатно обезбеђење врши само предајом физичког злата. Обзиром да западне банке раде са великом финансијском залеђином, последице грешака су за њих катастрофалне. Само за четири месеца (од марта до јуна 2012) у Азију је „отпливало“ преко 6 хиљада тона физичког злата (углавном из Швајцарске и Италије). При том су банке позајмљивале злато код сопствених клијената (речено једноставно – крали су га).“

Треће, како констатују експерти – иза података званичне статистике опет извирује злато, које у земљу стиже из рудника које су сасвим или делимично кинеске. Природно је да је такво злато јефтиније од оног, које се набавља на отвореним тржиштима.

Кина купује златне руднике у иностранству

Недовољна количина геолошких резерви драгоценог метала на територији КНР многе компаније у Кини које се баве добијањем злата усмерава на тражење нових сировинских база у другим земљама. При том треба да се зна да је сировинска база за унутрашњу експлоатацију  у Кини прилично истањена. Још у марту 2010.године Светски савет за злато (World Gold Council)  је објавио да ће постојећа налазишта злата у Кини због повећања темпа експлоатације у року од 5 – 6 година  бити исцрпљена. Према  подацима Геолошке службе САД, а она представља врло поуздан извор, само у 2011.години Кинези су преко рудника у својој земљи добили  20% својих доказаних резерви злата.[3]

Кина има два кеца у рукаву који јој олакшавају куповину златних рудника у свету. Прво, Кина располаже прилично ефикасним технологијама експлоатације. Друго, Кина има и новац. Њихов главни извор су ванбуџетска средства државног фонда којим управља државна организација China Investment Corporation .[4] Примаоци новца су државне компаније. Највећи произвођач злата у Кини је рударска компанија  China Gold Group   која је изјавила да има намеру да учествује у страном пословању куповином нових налазишта злата и сарадњом са другим компанијама на експлоатацији налазишта злата у читавом свету.[5]

Остале највеће компаније које се баве ископавањем злата у Кини – Shandong Gold, Zijing Mining и Zhaojin Mining  активно преговарају о куповини налазишта у иностранству. Већ данас Кина представља делимичног власника главних међународних компанија за експлоатацију злата, какве су Norton Gold Fields, A1 Minerals, Gold One International, Zara, YTC Resources, Sovereign Gold.[6]

Кинески инвеститори су посебно активни у Аустралији. Да наведемо примере неколико послова  куповине рудника злата у тој земљи.[7]   Кинеска рударска компанија Zijin Mining Group  је у априлу 2012.године објавила да има намеру да за 299 милиона долара купи аустралијску компанију за експлоатацију злата Калгурли  (Kalgoorlie). Чињеница да су Кинези купили деонице у аустралијској компанији за експлоатацију злата Norton Gold Fields  представља само почетак, изјавили су, јер ће наставити да купују деонице или комплетне аустралијске руднике злата, те ће се тако повећавати златна резерва Кине. Они су 2011. већ купили аустралијско налазиште  A1 Minerals које се налази у Лавертону, предграђу Мелбурна. Сада се та компанија назива Stone Resources Limited  по имену основне фирме из Хонгконга. Кинези су потрошили и 80 милиона долара за куповину  контролног пакета акција у аустралијском пројекту за експлоатацију злата Zara у Еритреји. Друга кинеска компанија Yunnan Tin Group  која представља највећег произвођача калаја у земљи и свету поседује 12,3% аустралијске рударске компаније YTC Resources   која се бави експлоатацијом рудника Hera у близини града Кобар  у Новом Јужном Велсу. Друга аустралијска компанија за експлоатацију злата Sovereign Gold,  која је почела освајање напуштених рудника у налазишту Rocky River-Uralla  на северу Новог Јужног Велса потписала је уговор о сарадњи с кинеском истражном геолошком компанијом Jiangsu Geology & Engineering,  која је на куповину 30% на два локалитета платила 4 милиона долара.

Постоје и саопштења о куповини актива од експлоатације злата и у другим деловима света. На пример, China National Gold Corp је купила половину Coeur d’Alene Mines (CDE) – златног рудника на Аљаски. Кинеска Stone Resources Limited је за  79 млн. долл.  купила  17,7%  учешћа у јужноафричкој компанији за експлоатацију злата Gold One International. За Кинезе је посебно интересантна Африка, али се многи послови са тим делом света раде тајно.

Један од највећих послова је направљен у јесен 2012.године у Венецуели.   Влада те земље и кинеска  компанија China International Trust and Investment Corp. закључиле су споразум  о заједничкој експлоатацији   једног од највећих јужноамеричких рудника злата Лас-Кристинас. Он се налази на југу Венецуеле, на територији државе Боливар. Коментаришући споразум, председник Венецуеле Уго Чавес је констатовао да се ради о експлоатацији не само злата, већ и бакра, јер је налазиште богато са оба метала. При том – учешће самог злата у том налазишту, по прелиминарним проценама, износи 17 милиона унци. До тада су са њега  злато вадили Канађани, али је влада Венецуеле одлучила да канадску компанију замени кинеском.[8]

Да подвучемо: Кина откупљује деонице од компанија које експлоатишу злато, а припадају разним земљама, како би били сигурни да ће у будућности  испоруке злата за себе плаћати што нижим ценама.

Званичне резерве злата: „математика на кинески начин“

Подаци о званичним резервама злата у  металу које се налази у билансу новчаних власти земље – у централним банкама и државним благајнама  – (министарстава финансија) овако изгледа. Према званичним изворима у Кини су те резерве 1054 тоне. Кинеске власти тврде да се сво то злато налази у књигама Централне банке земље (Народна банка Кине). Наведена цифра се није променила од 2009.године када је Централна банка одједном повећала резерве за 75%, али мало ко међу стручњацима верује да званичне резерве злата у Кини данас износе стварно 1054 тоне и да је по том показатељу Кина на петом месту у свету.

Званичне резерве злата за јануар 2013.године (по подацима ММФ-а)

Земља            Тоне              

Званичне резерве злата у јануару 2013. у %,    према подацима ММФ-а

 

САД   8113,5             76,3
Немачка       3391,3 73,5
Италија         2451,8             72,8
Француска   2435,4 71,2
Кина 1054,1               1,7

 

Зна се да  комплетна експлоатација злата у Кини иде у државне резерве. Да подсетимо да је последњих година унутрашња експлоатација у Кини износила у тонама:  2009. – 324; 2010. – 351; 2011. -369; 2012. – 403. Произилази да после 2009.године, када је фиксирана цифра од 1054 тоне званичних резерви злата, у државне резерве је стигло још 1447 тона жутог метала. То значи да би почетком 2013.године државне резерве злата у Кини могле да буду: 1054 + 1447 = 2051 тона. А то значи да се Кина по показатељу који посматрамо није налазила на петом месту, како се то званично тврди, већ на трећем – после САД и Немачке. 

Али то још није све. Неки експерти сматрају да су кинеске резерве злата веће.  Да узмемо, на пример, процене Инсли Мата, главног уредника Daily Resource Hunter, које су медији објавили у фебруару 2013.године.[9] Он сматра да се званичне резерве Кине  допуњавају не само преко домаће експлоатације рудника, већ и увозом. Тако долази до обима од 3927 тона. Произилази да је Кина према званичним резервама злата престигла  чак и Немачку, и да се у свету налази на другом месту – после САД.

Шта више, Инсли Мат сматра да треба да се узму у обзир и тајне испоруке злата из Африке и Јужне Америке, којих нема у царинској статистици КНР. Тако је он дошао до величине, која износи заокружено 7.000 тона. Односно, ако се таквом прорачуну поверује „на реч“ Кина је пришла врло близу нивоа САД, код којих су званичне резерве злата нешто изнад 8.000 тона.



[1]
 Даље се наводе цифре експлоатације злата према подацима Светског савета за злато.

[2] „Експерти: Кина своје злато неће никада продати“ //gold.ru (6.11 2012)

[3] www.usgs.gov

[4] Управља капиталом од отприлике 400 милијарди евра, те кинески државни фонд представља један од најкрупнијих у свету.

[5] „Кинези и даље купују налазишта изван Кине“  // Gold.ru (8 .11 2012) 

[6] Татјана Писменаја. Кина ће оборити  долар. Ugmk.info 31.08.12

[7] Према подацима чланка „Кина купује акције рудника злата из читавог света“ // Gold.ru (12.04.2012).

[8] До 2008. лиценце за експлоатацију рудника злата читавих 16 година је поседовала канадска компанија Crystallex International Corp. Међутим, у мају 2008.године Министарство за очување човекове околине и природних ресурса Венецуеле је прекинуло њен рад. Канађани процењују да штета коју су они због тога претрпели  износи 3,8 милијарди долара и спремају се да тај износ  захтевају преко Међународног арбитражног суда. (http://www.km.ru/economics/2012/09/22/ugo-chaves/692900-kitaiskie-starateli-prishli-na-zolotye-priiski-venesuely)

[9] Инсли Мат: У ствари – колико то Кина заиста има злата? // Goldenfront.ru (12.02.2012)

 

Валентин КАТАСОНОВ | 09.04.2013

Фонд Стратешке Културе

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ЕУ сада сметају иинвестиције и зајмови које нам дају Кинези 11

ЕУ сада сметају иинвестиције и зајмови које нам дају Кинези

ЕВРОПСКА унија најавила је појачани дијалог са земљама Западног Балкана, како би им објаснила „предности …

Хонгконг се приближава „црвеној линији“ преко које Пекинг неће прећи 13

Хонгконг се приближава „црвеној линији“ преко које Пекинг неће прећи

Како најновија ескалација грађанских сукоба у Хонгконгу утиче на принцип „Једна земља, два система“, шта …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *